Piše: Nebojša Popović
Međunarodni krivični sud (MKS) u Hagu upozoren je od članova američkog Kongresa koji dolaze iz obe partije da će se ukoliko izda nalog za hapšenje izraelskih zvaničnika zbog dešavanja u Gazi, suočiti sa odmazdom SAD – te da je odgovarajuće zakonodavtsvo već u izradi.
MKS istražuje navode o ratnim zločinima protiv izraelske vojske i palestinskih milicijskih grupa još od 2014. godine. Usled eskalacije krize u Gazi, izraelski premijer Benjamin Netanjahu prije nekoliko dana pozvao je predsednika Bajdena da interveniše kako bi pomogao u sprečavanju izdavanja naloga za njegovo hapšenje.
Iako je Bijela kuća odbila da komentariše Netanjahuov poziv, poručili su da „MKS nema nadležnost u ovoj situaciji i mi ne podržavamo njegovu istragu“. Dodatno, predsjednik Predstavničkog doma SAD, Majk Džonson, izdao je saopštenje u ponedeljak u kojem je prijavljene naloge suda u Hagu nazvao „sramotnim“ i „bezzakonskim“.
SAD ne priznaju sud
„Ako ga Bajdenova administracija ne izazove, MKS bi mogao da stvori i preuzme moć bez presedana za izdavanje naloga za hapšenje američkih političkih lidera, američkih diplomata i američkog vojnog osoblja“, rekao je Džonson. On je pozvao Bajdenovu administraciju da „odmah i nedvosmisleno zahtijeva da se Međunarodni kivični sud povuče” i „iskoristi svaki raspoloživi alat da spriječi takvu grozotu”.
Nagazna mina za Crnu Goru – Rezolucija o genocidu u Srebrenici
Kako prenose američki mediji, pojedini poslanici kazali su da je u Kongresu već u pripremi nacrt zakona koji će odgovoriti na sve potencijalne naloge za hapšenja izraelskih zvaničnika, te da će biti sankcionisani svi zvaničnoci Suda u Hagu koji su uključeni u istragu protiv SAD i njihovih saveznika. A takođe, postoje i ideje da SAD razmisle da li će ostati potpisnici „Rimskog statuta“ tj. — Ugovora kojim je uspostavljen Međunarodni krivični sud.
Dvostruki aršini
Podsjetimo, Međunarodni krivični sud izdao je u martu 2023. godine nalog za hapšenje ruskog predsjednika Vladimira Putina koji se tereti za zločine koji su počinjeni od početka invazije na Ukrajinu, odnosno, od 24. februara 2022. godine i kasnije.
Podizanje naloga za hapšenje Putina znači da bi on mogao da bude uhapšen u više od 120 zemalja članica MKS ako kroči na njihovo tlo. Dok su iz Moskve odlučno odbacili optužbe protiv Putina nazivajući ih nečuvenim, američki predsednik Džozef Bajden je u ovom slučaju rekao da je jasno da je ruski predsednik odgovoran za ratne zločine, i ocijenio da je odluka Međunarodnog krivičnog suda da se izda nalog za hapšenje predsjednika Rusije bila opravdana.
Usled projavljivanja dvostukih aršina, sve upućuje da velike sile priznaju odluke Međunarodnih sudova koji su osnovani pod patronaton UN samo ukoliko iste služe kao batina za obračunavanje sa protivnicima u međunarodnoj areni. U suprotnom one ih ne priznaju ili čak prijete ozbiljnim posledicama što samo svjedoči o krizi u kojem se nalazi međunarodni poredak uspostavljen na pravilima igre nakon Drugog svjetskog rata.
