Razgovor vodio: Miloš Milojević
Odmeriti šta je retorika i politički propagandna buka, a šta, nasuprot tome, predstavlja čvrsto političko opredeljenje i najavu delovanja nasuprot statusu kvo predstavlja najteži izazov za komentatore prilika u Bosni i Hercegovini.
Veće Apelacionog odeljenja Suda BiH potvrdilo je raniju presudu tada predsedniku RS Miloradu Dodiku na godinu dana zatvora i šest godina zabrane političkog delovanja na pozicijama koje se finansiraju budžetskim sredstvima. Prvostepena presuda Suda BiH doneta 26. februara 2025. na koju su Dodikovi branioci uložili žalbu time je potvrđena.
„Ako prihvatim njihovu odluku prihvatio sam da kršim Ustav“, naveo je Dodik u jednom od obraćanja po saopštavanju presude. Naglasio je da po Ustavu mandat predsednika može biti prekinut samo ostavkom ili opozivom, a ne i sudskom odlukom. Najavio je i održavanje referenduma na kojem bi se građani Republike Srpske izjasnili o njegovoj nametnutoj smeni. Centralna izborna komisija, naime, 6. avgusta je oduzela Dodiku predsednički mandat koji je dobio pobedom na predsedničkim izborima u oktobru 2022. godine.
Na sudskoj pisarnici nema preteranih iznenađenja: koristeći se zakonskim mogućnostima Dodik je platio novčanu kaznu u iznosu od 36.500 konvertabilnih maraka (upola manje evra) kao zamenu za jednogodišnju zatvorsku kaznu.
Središnje pitanje cele stvari: koje će biti političke posledice? Da li je u sukobu između Kristijana Šmita i Milorada Dodika, koji je otpočeo ubrzo po problematičnom naimenovanju visokog predstavnika, prvonavedeni odneo trajnu prevagu ili je posredi samo još jedan taktički uspeh? Kakav je širi politički značaj procesa protiv Dodika u odnosu raznih činilaca unutar BiH, pokušali smo da razjasnimo u razgovoru sa Markom Šikuljakom, banjalučkim novinarom.
Objasnimo na početku procesne okvire ovog suđenja: ko je i za šta sudio?
– U ovom slučaju najvažnije pitanje je po kakvom zakonu. Sud BiH je prihvatio da sudi Dodiku za nepoštovanje odluka Visokog predstavnika po zakonu koji je donio Kristijan Šmit. On u kancelariju Visokog predstavnika nije sjeo po proceduri koja je uobičajena, a nažalost i u 21. vijeku mi moramo napominjati da je nenormalno da jedna osoba oktroiše zakone u nekoj zemlji, kojim krivično djelo postaje nepoštovanje odluka njega samog. Otišli bi predaleko ako bi sad pominjali da se OHR poziva na Bonska ovlaštenja, koja im je dao PIK, tijelo za koje nema statut ni druga akta kojim se određuje šta mogu da rade, već sami proizvode okvir u kom rade. Sve je to mali dio slike nečega što ja nazivam “običajno pravo u BiH” koje potpuno poništava logiku pravnih sistema kakvi postoje u većem dijelu svijeta.
Pazite, Valentin Incko je omogućio formiranje vlasti u FBiH odredivši da je 5 trećina od 17, čime je poništio zakone matematike, jer protežirana većina nije imala dovoljnu podršku u klubu hrvatskog naroda skupštine FBiH. Dakle, apsolutno je sve onako kako se politički akteri dogovore.
Koliko, po vašoj oceni, u ovoj celoj kontroverzi ulogu igra uzajamno lično neraspoloženje između Kristijana Šmita i Milorada Dodika a koliko je u pitanju dublje političko sporenje oko nadležnosti i uvek bitnoj raspodeli vlasti unutar BiH?
– To je uobičajen zapadnjački manir da se sve personalizuje, pa ispada da ukoliko tu ne bi bilo Dodika ili Šmita, bilo bi drugačije. Tako se negiraju dubinski procesi koji postoje, interesi koje neka zajednica ima i slično. Svako ko ima vlast trudiće se da mu je neko ne krnji, kao što nijedna zajednica ne želi da joj prava i ovlaštenja koja ima budu smanjena. Ali kad stavljate u istu rečenicu te dvije osobe, prva asocijacija mi je da se za Šmita govorilo da je dio njegovog angažmana rješavanje hrvatskog pitanja, za šta je lobirala i Republika Hrvatska. Tako je na neki način perverzno da je na njegovoj meti Dodik, koji je sarađivao sa HDZ.
Šta je sledeće što se može desiti, kakav rasplet možemo očekivati?
– Osnovni problem kod objašnjavanja situacije u BiH nekome sa strane, jeste to da su svi prihvatili sliku Dodika koji sam o sebi servira, a to je slika nekakvog velikog buntovnika i borca. Prema Srpskoj se svi ponašaju kao da je u pitanju Pridnjestrovlje, gdje Moldavija nema nikakvu vlast i gdje Šerif igra fudbalsko prvenstvo jer drugačije ne može u Ligu Šampiona. Situacija je sasvim drugačija, Dodik je kooperativan političar i dio sistema. To je bio uvijek, a već sada znamo da je prihvatio da plati novčanu kaznu kojom mijenja zatvorsku kaznu, te je vjerovatno u svojoj glavi prihvatio to da sledećih šest godina neće moći da se kandiduje za izabrane funkcije. Mala je vjerovatnoća da će izigrati sistem pa nakon izbora 2026. postati premijer, mada se do tada može svašta desiti.
Ono na šta je stavljen fokus nakon potvrđivanja „presude“ jeste iscrpljivanje svih spravnih sredstava, računajući i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, što bi svakako bilo dobro, te sprečavanje prijevremenih izbora koji nastupaju kada mu se oduzme mandat. Zapravo, tih godinu i nešto do sledećih izbora su jedino polje borbe. Da li će se proces nekako razvući u sledeću godinu i biti donesena odluka da nema potrebe za prijevremenim izborima u izbornoj godini.
Ideja onemogućavanja izbora je takođe nešto što povećava pritisak na Srpsku, a možda je neizvodiva, jedino u slučaju da se napravi neki „veliki Šavnik“ i da se proces razvuče do „pravih“ izbora.
Elis Bektaš: Nacistička estetika Holivuda i Dodikovo kmečanje
Koji put čeka RS do novog predsednika? Da li će biti održani prijevremeni izbori? Opozicioni činioci najavljuju da u njima neće učestvovati a čak se spominje i mogućnost opstrukcije. Ko privremeno obavlja predsedničku dužnost?
– Tehnički, Centralna izborna komisija bi trebalo da raspiše izbore, a onda je pitanje kako će oni biti sprovedeni. Zakon kaže da ako izbori nisu završeni na jednom biračkom mjestu, čitavi izbori nisu završeni. Ali ako neko naredi, CIK može proglasiti predsjednika nakon izbora gdje će se glasati samo poštom.
Jedna digresija koristiti: na lokalnim izborima 2020. Izbori su ponovljeni u Doboju, jer je SNSD rastjerao sve opozicione posmatrače sa izbornih mjesta. Kad se ista stvar ponovila na opštim izborima dvije godine kasnije u Doboju i Zvorniku, nije se desilo ništa, izbori su zaključeni maksimalno brzo, čak nisu revidirani ni pogrešno upisani glasovi koji su učinili da prednost Dodika nad Jelenom Trivić bude zvanično veća nego što je bila.
Što se tiče opozicije, ona ne nastupa jedinstveno. PDP je odbacio izlazak na prijevremene izbore, dok su SDS, Vukanović i Trivić za to da se učestvuje na njima. Mislim da PDP kvari SNSD plan, jer je na osnovu dosadašnjih iskustava više nego izvjesno da bi SNSD optužio čitavu opoziciju za izdaju i izašao na izbore sa svojim kandidatom jašući na priči o nepravdi. I naravno, pobijedio ubjedljivo.
Sada se u domaćoj javnosti spekuliše da stranke neće izaći na izbore, ali da su SNSD i PDP razgovarali o konsenzusu oko nestranačkog kandidata koji će biti prihvatljiv za obe strane, a da će stranke tajno voditi kampanju za njega. Šta će od svega biti, u ovom trenutku je nezahvalno prognozirati.
Po donošenju prvostepene presude Dodik je najavio široku zakonodavnu inicijativu Skupštine RS. Šta se do sada uradilo od tih zamisli?
– U ovom trenutku se nije uradilo ništa, jer su brojni poslanici na moru, a ovih dana su im se pridružili i drugi visoki funkcioneri. Čitav medijski nastup koji je uslijedio nakon drugostepene odluke i odluke CIK je stavio naglasak na izjave koje su tu da pobuđuju emocije, a ne delanje. Što se tiče zakonodavne aktivnosti, već smo toliko puta vidjeli da se sjednice i akti Narodne skupštine dešavaju ne da bi proizvodili pravna dejstva, već bili dio politike podizanja uloga, koji treba da iznudi pregovore sa drugom stranom i nekakav kompromis. Zato je Narodna skupština ponižena jer se njene odluke ne poštuju, niti se donose da bi se poštovale.
Najava referenduma je još jedan od paradoksa. Nakon izjave da bi prihvatanjem da mu CIK oduzme mandat prekršio Ustav Srpske, Dodik najavljuje referendum na kom će se narod izjasniti da li treba da prihvati odluku CIK. Nisam pravni stručnjak, ali sumnjam da se može odlučivati da li će se Ustav poštovati ili ne.
Elis Bektaš: Dodik i političko Sarajevo ili sudar primitivluka i podmuklosti
Dodik neće biti hapšen, a vrlo je izgledno da neće obavljati predsedničku dužnost. Da li će nastaviti da deluje kao predsednik partije?
– Što se tiče prvog dijela konstatacije, to se odnosi na otkup kazne, ali vjerovatno je manje poznato da se protiv Dodika vodi još jedan proces, zbog kog su nastala sva ona fama oko njegovog hapšenja. U pitanju je proces za krivično djelo napada na ustavni poredak, i Dodik je nakon dužeg neodazivanja pristao da se pojavi pred sudom, gdje ga je dopratio lično šef obavještajne službe, nakon čega je ukinuto gonjenje. Navodno je Dodik očekivao i da će na drugostepenom postupku prvi proces barem biti vraćen na početak, što se nije desilo. Isto tako, ne možemo viti sigurni da se i ovaj proces neće ponovo pokrenuti kad Dodik prihvati da siđe sa mjesta predsjednika.
U slučaju vođstva partije imamo nešto zanimljivo. Kazna koju je izrekao Sud BiH kaže da se Dodiku zabranjuje političko djelovanje sa pozicija koje se finansiraju budžetskim sredstvima. Nešto ranije je Šmit donio zabranu budžetskog finansiranja SNSD i Ujedinjene Srpske zbog antiustavnog djelovanja. Stranke vladajuće većine u Srpskoj su se ovome suprotstavile na izuzetno jadan način, tako što su u maju ukinule budžetsko finansiranje svih stranaka.
Ukoliko ovakve izmjene zakona prođu ocjenu ustavnosti, to je zaobilazno prihvatanje Šmitovih odluka, a i bez toga, ako Šmitova zabrana finansiranja važi, onda Dodik nema prepreka da bude na čelu SNSD. Ako je ovo sve planirano, onda zaista živimo u matriksu gdje se vodi računa o svakom detalju, na primjer da Dodik održi SNSD na okupu, da mu se ne desi Kosor-Sanader scenario.
Dodik je ovaj sudski proces povezao sa širim međunarodnim delovanjem. Šta je zapravo poznato o njegovim političkim vezama sa izraelskim i mađarskim vođstvom? U jednom trenutku delovalo je da posle posete Izraelu njegova stvar stoji nešto bolje nego ranije?
– Ono što je važno u odnosima sa Mađarskom jeste da EUFOR u BiH ima tri komponente, mađarsku, austrijsku i tursku. Osim sličnosti postavke sa istorijskim akterima, nameće se nešto drugačija podjela ko je kom narodu „mentor“, odnosno da su prvi put na ovim prostorima pozitivan faktor za Srbe. U nekom širem strateškom pogledu, Srpska kao zemlja sa viškom električne energije je poželjan partner Mađarskoj koja želi stabilno snabdijevanje i učešće u potencijalnim energetskim projektima, tako da se tu vidi jasan interes obe strane.
Što se tiče Izraela, da, djelovalo je da je Dodiku krenulo bolje nakon posjete toj zemlji, iako je u prvi plan izbio eksces na konferenciji u Jerusalimu. Nakon toga je uslijedilo njegovo opiranje privođenju, povećanje plata u javnom sektoru, naročito policiji, iako je prije toga djelovalo da postoji veliki problem sa likvidnošću. Vjerovatno i nade koje polaže u novu američku administraciju vode preko Izraela. Prostor postoji, ali je potrebno vrijeme, a Dodik kao dobar taktičar a očajan strateg u situaciji je da mu treba brzopotezni rezultat.
