Пише: Игор Ласић
Вест о наставку изградње ауто-пута из смера Сплита према Дубровнику у Хрватској је почетком ове године изазвала велико јавно одобравање, али и отворила нека питања на која одговор није понуђен. Наиме, истакнуто је да ће Хрватска углавном самостално финансирати ту саобраћајницу, као и да она представља део међународног ауто-путног Јадранско-јонског коридора. Другим речима, требало би да се надовезује на ону која ће даље да се гради кроз Црну Гору према Албанији и још даље према Грчкој. Ипак, релативну збуњеност може да изазове то што се годинама најављивало како ће деоница у смеру Дубровника да се у ствари гради кроз Босну и Херцеговину, тик уз њену југоисточну границу са Хрватском.
Да ли је Хрватска једнострано одлучила о градњи на својој територији? Да ли је Босна и Херцеговина заинтересована за ту инфраструктуру? А ако ће онда та саобраћајница да буде део Јадранско-јонског коридора, где је онда место Пељешком мосту и приступним путевима за њега на истоименом полуоострву?
Где Брисел види Босну и Херцеговину?
Све су то саобраћајнице двотрачног профила, а не четворотрачног, као што је случај с ауто-путевима. Такође, није сасвим јасно где се планира спој са Црном Гором на крају те деонице коридора кроз Хрватску, ако се зна да црногорске власти нису намеравале да граде ауто-пут тако близу мору, него знатно северније, с друге стране масива планине Орјен, изнад Херцег Новог, где се Црна Гора заправо граничи с Босном и Херцеговином.
Наш саговорник из Министарства комуникација и саобраћаја БиХ жели да остане анониман јер његова влада још увек не исказује званични став о корацима предузетим с хрватске стране. „Ми свакако остајемо присутни с конекцијом Неум 1 и 2 на будућем Јадранско-јонском коридору“, рекао нам је, „као и с коридором 5ц, чија се траса спушта кроз БиХ од севера на Плоча. Европска унија, међутим, новом верзијом Уредбе Европског парламента и Европског савета о смерницама ЕУ за развој трансевропске саобраћајне мреже зацртала је Јадранско-јонски коридор уз море.“
„Не знамо како би у том случају изгледао наставак коридора према Црној Гори, али бићемо спремни да сарађујемо у складу с тим како се пројекат даље буде усмеравао – и то на трагу свега оног што смо и раније имали у виду. Наравно, и Хрватска и Европска унија имају право да одлучују о изградњи на својој територији, а ми ћемо се изјаснити ако се испостави да ту постоји заједнички интерес. Притом је Хрватска у предности као чланица Уније, а ни средства из фондова ЕУ за те сврхе не могу се користити ако се не ради о траси уцртаној у наведеној уредби. Пошто уредба сад изгледа као што изгледа, на нама је да чекамо коначни облик коридора, прижељкујући евентуални компромис“, каже тај званичник из Сарајева.
Тешки разговори Загреба и Сарајева
„Јасно, сматрамо да би траса кроз БиХ била знатно јефтинија, али већ сам рекао да нам је јасно да Ххрватска има предност“, додаје он и наводи да није никаква посебна тајна то да је у контактима и другим активностима око планирања изградње саобраћајнице између две суседне земље често било отпора с хрватске стране. Добар пример били су мостови преко реке Саве, с чијом се изградњом годинама отезало. А ту је и већ споменути Пељешки мост. Подсећамо: њега је ЕУ платила, тј. највећи део његове цене, првенствено зато што Хрватска није успевала да се договори с Босном и Херцеговином око изградње и пограничног режима у Неуму и Плочама.
Али то да Пељешки мост сигурно неће бити део ауто-пута, већ само саобраћајница паралелна с ауто-путем, мишљење је Марка Шевровића, професор на Саобраћајном факултету у Загребу. „Према оном што сам схватио из медија, сада ће се градити деоница од моста према Дубровнику, а накнадно ћемо видети како ће изгледати њен спој у смеру Плоча. Реч је о фазној изградњи и питање је како ће изгледати коначни облик коридора. Том делу Хрватске у сваком случају недостаје алтернатива Јадранској магистрали, а за ту трасу је добро што не иде предалеко од мора, како би што више користила локалном становништву“, каже за DW тај стручњак за друмски саобраћај.
„Дубровнику нису потребни нови аутомобили“
„Не морамо да размишљамо као да Дубровнику недостаје нека количина туриста који би тамо дошли аутомобилом, напротив. Али ауто-пут је потребан домаћима. Притом је у Хрватској генерално проблем то што су саобраћајне петље ретке, па би и за тај део ауто-пута било боље да је пројектовано бар њих пет, уместо три. Знате, нама је просек једна петља на готово 20 километара ауто-пута, а у Немачкој је то четири-пет километара“, указује Шевровић. Његово је мишљење да даља судбина Јадранско-јонског коридора очигледно остаје неизвесна: с једне стране, то има везе с процесом приступања Црне Горе Европској унији, а с друге је битан и актуелни развој повезнице средње Европе с њеним југоистоком, преко Бугарске и Румуније.
Томислав Јосип Млинарић, некадашњи декан загребачког Факултета саобраћајних наука, указује да притом не треба занемарити важност паралелног пројектовања железничког коридора уз онај путни, Јадранско-јонски. „Све је то политичко питање и у вези је са статусом Црне Горе који спомињете. А отуда потиче и неизвесност, бар за сада. Боље би изгледало и договарање с БиХ, кад би та земља била ближе чланству. Ипак, верујем да ће с њеним приближавањем тако и бити, надам се ускоро. Јадранско-јонски коридор ипак још није коначно дефинисан“, каже Млинарић.
По свему судећи, ова прича далеко је од готове – иако Хрватска свеједно иде ка довршетку изградње ауто-путева на свој територији.
Извор: Дојче Веле
