Пише: Хајивер Блас
За Журнал превео: М. М. Милојевић
Деценије неулагања доносе горке плодове
Вече током којем сам сазнао неизговорену истину о тржишту какао био сам у Јамусукру, колосалној престоници Обале Слоноваче.
„Проблем са какаом јесте што је то усев сиромашних људи“, објашњавао ми је саговорник током вечере, владин службеник који је постао пословни човек. „Да ли било где овде видите комерцијалне плантаже? Не“, рекао је. „Знате ли због чега је то тако? Зато што цене нису довољно високе.“
Само зато што су милиони западноафричких фармера видели какао као свој једини пут да умакну тешком сиромаштву, свет је имао на располагању обиље понуде, и стога ниске цене. Последица тога је што смо ви и ја уживали у задовољствима јефтине чоколаде током више деценија.
За разлику од многих других пољопривредних добара, какао се није развио у комерцијални плантажни посао. По преовлађујућим ценама које су биле деведесетих година 20. века и у првој деценији 21. века то није имало пословног смисла. Новац се правио наоколо у трговини зрнима и потом њиховој обради у чоколаду – не садњом, узгајањем и брањем плодова дрвета какаа.
Данас овај усев претежно узгајају мали пољопривредници[I]. Пошто производе тек онолико колико је довољно да опстану, многима недостају средства да реинвестирају у своје парцеле. И на крају, деценије слабог инвестирања је сустигла и повећана тражња чоколаде. Трећу узастопну сезону, глобална потрошња ће 2023/24. значајно превазићи производњу – нешто што није посведочено још од раних шездесетих година 20. века. Сви се сада суочавамо са неизбежном чоколадном кризом.
У свету трговине природним добрима, рекордне цене су забележене свугде због индустријализације Кине. На крају 2023. године, какао је био једна од четири главне берзанске робе којом се у даље тргује по ценама нижим од њиховог врхунца забележеног седамдесетих година 20. века, током претходног бума трговине природним добрима.[II]
Али рекорд постављен пре четрдесет шест година коначно је оборен ове године када је цена какаа у Њујорку скочила на више од 5.500 долара по метричкој тони. Индустрија сада врви од хиперболисаних очекивања, укључујући и предвиђање да ће се цене поново удвостручити на 10.000 долара по тони. Не мислим да ће отићи толико далеко. Важно је подсетити се да се семеном какаа пре годину дана трговало по цени од 2.500 долара по тони, а да је 2000. године тона прелазила из руке у руку за свега 650 долара.
Оно што се дешава у Западној Африци ускоро ће се осетити у супермаркетима широм света. На конференцијском разговору са инвеститорима 8. фебруара, дана када су цене какаа пробиле раније забележене рекорде, Мишел Бак, генерални директор компаније Херши (Hershey Co) упозорила је на оно што се очекује: „Употребићемо сваку алатку која нам стоји на располагању, укључујући промену цена, како бисмо могли да водимо посао“.
Иако би данашња невоља могла да води према повећавању цена и прикривеној инфлацији (shrInkflatIon) на крају снабдевачког ланца, узрок кризе налази се на првој карици ланца снабдевања у Западној Африци. Овде, четири државе – Обала Слоноваче, Гана, Камерун и Нигерија – производе скоро 75 одсто светског какаа. Краљ производње је Обала Слоноваче, која у уобичајеним годинама произведе 2 милиона тона – у поређењу са глобалном потрошњом од 5 милиона тона.
Где се узгаја какао
Дрветима какаа највише погодује уски појас од двадесет степени северне до двадесет степени јужне географске ширине, због чега су Обала Слоноваче, Гана, Нигерија и Камерун земље које су међу највећим произвођачима.
Утемељивач несразмерно велике улоге Обале Слоноваче у светској индустрији чоколаде је Феликс Уфуе-Боањи (FélIx Houphouët-BoIgny), фармер који је узгајао какао пре него што је постао први председник Обале Слоноваче након што је она стекла независност од Француске. Под његовом влашћу, од 1960. до његове смрти 1993. године, он је обликовао нацију као највећег светског произвођача, надмашући Гану. Рачунајући на високе цене које су постизане 70-их година 20. века користио је браон злато да преобликује земљу, градећи нову престоницу – Јамусукро, у коју је смештена и реплика ватиканске Базилике светог Петра – и на неко време претварајућу Абиџан, трговински центар, у западноафрички Менхетн.
Уфуе-Боањи је привукао милионе афричких фармера великодушним подстицајима, укључујући власништво над земљом свакоме ко засади стабла какаа.[III] Током неколико последњих деценија свет је имао користи од замашног проширења производње коју је он подстакао.
Хавијер Блас: Шта се десило са афричким растом или о још једној изгубљеној деценији
Међутим, ниске цене имају своје последице. Последњи талас садње дрвећа у Западног Африци забележен је почетком двехиљадитих, посебно на северозападу Обале Слоноваче. Ова дрвета су стара скоро двадесет пет година, и добрано су прошла свој биолошки врхунац. Опадање је забележено и у сточарству, уз уопште малу употребу ђубрива и пестицида у пољопривреди. Стара дрвета какаа значе два проблема: мање приносе и повећану подложност биљака лошем времену и болестима. Оба фактора су ступила на сцену ове године – што шкоди пољопривредницима који пропуштају високе цене.[IV]
Локално тржиште на Обали Слоноваче и у Гани строго контролишу њихове владе, које постављају званичне цене. Тргујући унапред власти гарантују цене, али то значи да фармери пропуштају прилику када цене [на светском тржишту] расту. За бербу током сезоне 2023/24, фармери са Обале Слоноваче су добијали 1000 централноафричких франака (1,63 долара) по килограму, око 70 одсто испод тренутне велепродајне цене.
Историјски подбачај
Тржиште какаа ће трпети велики дефицит 2024. године трећу узастопну пољопривредну сезону, што је најдуготрајнији мањак у новијој историји
Резултат је зјапећи јаз између понуде и потражње. Чак и када се узме у обзир негативан утицај високих цена на потрошњу, тржиште се суочава са дефицитом од 300 до 500 хиљада тона, према мојим истраживањима унутар ове индустрије. Уколико се то потврди, то ће бити највећи мањак у последњих шездесет година – и вероватно највећи мањак који је икада забележен.
Уз тражњу која толико превазилази производњу, залихе ће опадати трећу узастопну годину. Унутар индустрије, чуо сам да би до краја сезоне, залихе какаа, премерене односом између залиха и потрошње, могле да падну на свега 25 одсто у односу на најниже забележене вредности из седамдесетих година 20. века. Уколико се у обзир узме кашњење у испоруци то значи да индустрија не располаже скоро никаквим инвентаром. Трговци какаа наводе да је сада скоро немогуће пронаћи понуде за семе – упркос чињеници да је фебруар врхунац бербе, када би складишта у западноафричким лукама требало да су крцата.
Празни амбари
Глобалне залихе какаа, премерене пажљиво посматраним односио између залиха и потрошње, пале су на најниже нивое који су последњи пут виђени током кризе какаа крајем седамдесетих година 20. века
Постоји још једна страна проблема са потражњом. Током последњих 30 година, потражња је удвостручена, и само много више цене могу да успоре овај тренд. Ипак, изван САД и Европе, глобална потрошња чоколаде по глави становника и даље је мала, што чини да на тржишту има простора за даља проширења.[V]
Решења измичу. И оно што потрошачи желе сучељава се са произвођачким потребама. Свако од директора у производњи чоколаде преко трговаца какаом до невладиних организација провели су досадашњи део 21. века вајкајући се о неодрживости равнотеже између понуде и потражње. Када сам говорио са својим саговорницима у Јамусукру пре више од једне деценије, путовао сам широм Обале Слоноваче бележећи проблем старења дрвећа и потрагу фармера за бољим животним условима.
За све то време, фармери су били златне коке за све заинтересоване стране изузев за себе саме: владе су жестоко опорезивале овај сектор; трговци и кондиторска индустрија располагале су са више него довољно семена да држе цене чоколаде приступачним, прошире продају растућој класи љубитеља слаткиша; и на крају потрошачи, који су могли да виде како се чоколада преобликује од луксузне ставке у свакодневну посластицу.
Краљеви какаа
Западноафричке нације обухватају скоро 75 одсто светске производње какаа, и заједно произведу више од 3,5 милиона метричких тона овог добра.
Не слажу се сви да је садашњи ниво цена проблематичан. Фармери изван Западне Африке који имају семе на продају – и способност да то учине по преовлађујућим тржишним ценама – убирају неочекивано високе приходе који нису виђени више генерација. За оне у Еквадору, Бразилу, Индонезији и Перуу, криза у Африци је благослов. Они ће сигурно подстакнути садашњим бумом засадити већи број стабала какаа.
Чак и у Западној Африци, гледишта су изнијансиранија. Док фармери углавном пропуштају да се окористе најбољим стањем на тржишту какаа у досадашњој историји, власти у Јамусукру охрабрију садњу мање дрвећа последњих година како би истовремено и повећали цене и зауставили дефорестацију. До наредне пољопривредне сезоне, откупне цене на Обали Слоноваче ће вероватно порасти, што ће фармерима дати готовинску инјекцију. На много начина садашња ситуација би обрадовала Уфеа-Боањија, који је сањао о картелу трговине какаом у једној земљи, са Обалом Слоноваче која поставља цену на светском тржишту.
Нисам уверен да су климатске промене на било који начин повезане са садашњом кризом – упркос што им многи коментатори приписују велики значај. Вансезонске кише које су нашкодиле усевима су по свој прилици више повезане са климатским феноменом Ел Нињо него са глобалним загревањем. Ипак, јасно је да мање предвидљиво време у будућности може да буде друга потешкоћа за узгајање какаа.
За кондиторску индустрију, цене представљају акутни проблем. Сумњам да овај сектор може да пренесе целокупно повећање цене потрошачима. Маргине зараде могу да падну, и раст потражње за чоколадом може да се успори, или чак крене дуж обратне путање. Произвођачи чоколаде за масовну потрошњу – имајте на уму какао који се ставља у пецива, на пример – претрпеће штету. Потрошачи ће, неизбежно, плаћати вишу цену.
Ова криза је нужна. Свету су потребне више цене како би се охрабрила обнова засада милиона остарелих дрвета – и да би се боље старали о постојећим. Уколико сваки фармер примени мало више вештачког ђубрива, и уколико му на располагању буду стајали пестициди, производња може да се опорави. Или ће се ово десити, или ће предвиђен раст тражње за чоколадом морати да се успори или чак да потражња падне. Очигледно је да глобалне залихе какаа не могу још много да опадну. На крају, и какао је само још једно од природних добара које пролази кроз циклусе успона и опадања. Током неколико наредних година тржишне силе ће уравнотежити тржиште, али сви ће морати да буду спремни на неколико година виших цена. Биће то горка сласт.
Извор: Блумберг
