(Фото: Newsweek)
Енергетска криза не престаје да потреса читаву планету, а након што је свет обишла вест да су после Кине и Либана и огромни делови друге најмногољудније земље света Индије због недостатка угља остали без струје, реаговала је Међународна агенција за енергију (ИЕА) са седиштем у Паризу, наводећи да су пред човечанством три сценарија када је у питању будуће кретање цена, потражње и потрошње енергената.
„Досад ће обавезе које су државе преузеле по питању климе, ако буду испуњене, омогућити 20 одсто потребних смањења емисија гасова с ефектом стаклене баште до 2030. да би се загревање задржало под контролом“, наводи се у извештају ИЕА и истиче како је неопходно да инвестиције у енергетске пројекте, који ће подразумевати одустајање од досадашњих „загађивача“, требало да се утроструче у наредних 10 година.
То је потврдио и директор ИЕА Фатих Бирол, истичући да је пред планетом изузетно несигуран период.
Истовремено, из различитих делова света свакодневно ођекују вести о вртоглавом и наглом скоку цена енергената, попут сирове нафте и природног гаса, па иако је испрва делимична кривица за новонасталу ситуацију сваљивана на Руску Федерацију и њеног председника Владимира Путина, као једног од главних европских снабдевача гасом, сада је јасно да је проблем много шири и комплекснији.
Прве озбиљне последице кризе пријавила је протекле недеље Кина, која се суочила с изненадним прекидима у снабдевању струјом. Та држава за производњу електричне енергије сагорева угаљ, међутим, његове залихе су у електранама у августу биле на најнижем нивоу у последњих 10 година. То је, такође, повећало потражњу за природним гасом, што је директно довело до раста цена. Такође, најмногољуднија земља света суочила се с проблемом несташице угља и након јаких поплава, остављајући поједине залихе тог енергента под водом, због чега је на неко време онемогућено његово коришћење. Додатни проблем у држави је настао након геополитичких напетости са Аустралијом, од које Кина у кризним ситуацијама увози угаљ, исто као и из Монголије, из које су тешкоће у снабдевају наступиле због пандемије КОВИД-19. Многе фабрике у Кини зато нису у стању да раде пуним капацитетом, па су прешле на систем пар-непар.
Несташице угља озбиљно потресају и Индију, чија су два региона на северу земље, са око 100 милиона становника, у уторак остала без струје на чак три сата. Укупно 20 термоелектрана је обуставило производњу, док се 80 одсто њих суочава с озбиљним несташицама. Према проценама, у Индији тренутно има залиха угља за максимум три дана. У суботу је министар Арвинд Керјивал упозорио да ће доћи до кризе и у главном граду. Он је позвао федералну владу да преоријентише испоруке угља ка Делхију јер се, како каже, ту налазе стратешки центри од националног значаја, као и да би, у супротном, највеће последице трпеле болнице и вакцинални пунктови.
Либан, који се иначе суочава с тешком економском кризом, у суботу је, такође, читавог дана био без струје када су две највеће електране „Ел Захрани“ и „Деир Амар“ престале с радом због недостатка горива. Земља се изборила за кредит у износу од 100 милиона долара за расписивање тендера за увоз енергената, али и то ће бити краткорочно решење.
Додатни изазов већем делу планете представља долазак зиме, која, уколико буде дуга и јака, може да донесе још озбиљније проблеме.
Јуче се поводом кризе поново огласио руски председник Путин, поручујући да је спреман да Европи испоручи већу количину енергената уколико му она то затражи.
– Повећаћемо испоруку онолико колико нас наши партнери траже. Нема одбијања, никаквог – поручио је Путин на енергетској конференцији у Москви.
Три сценарија
1. У првом сценарију се полази од постојећих климатских политика, а предвиђа се да врхунац експлоатације нафте буде достигнут средином 2030. -104 милиона барела нафте дневно, што би неминовно довело до њеног неконтролисаног црпљења, па, самим тим, и до нове кризе.
2. Други сценарио предвиђа да све земље испуне на време све обавезе које су преузеле на себе. Према њему, максимална потражња за нафтом биће остварена у другој половини текуће деценије – 97 милиона барела дневно, што би значило да су се државе које су се обавезале да ће користити обновљиве изворе енергије то и учиниле, али не у потпуној мери.
3. Трећи предвиђа да карбонска неутралност у енергетици буде постигнута средином века, што значи да ће се већина земаља окренути обновљивим изворима енергије најкасније до 2025. Према том сценарију, врхунац потражње нафте и гаса је већ постигнут и до 2030. пашће на 72 милиона барела дневно, чиме ће се постићи идеалан сценарио према мишљењу оних који се залажу за борбу против климатских промена.
(Фото: Middle-east online.com)
Емануел Макрон
Француски председник Емануел Макрон најавио је да ће до 2030. инвестирати једну милијарду евра у производњу нуклеарне енергије да би се изборили са актуелном енергетском кризом. Француска је, иначе, бастион нуклеарне енергије у Европи с више од 70 одсто струје коју производи на тај начин. Међутим, након стравичне експлозије нуклеарног реактора у Фукушими у Јапану, многе земље су, па и Француска, најавиле смањење зависности од тог облика производње електричне енергије. Чак је и сам Макрон на почетку мандата обелоданио намеру да угаси чак 14 нуклеарних реактора и да до 2035. смањи употребу нуклеарне енергије у земљи са 75 на 50 одсто.
Криза по земљама
– Италија – очекује се да ће цена струје за потрошаче до краја године да се повећа 29,8 одсто док би рачуни за гас скочили око 14,4 одсто (процене италијанског регулатора Арере)
– Британија – земља пати од мањка природног гаса, од ког зависи, као и због малог капацитета за стварање резерви енергената, а додатни проблем јој представља то што њени делови зависе од струје коју добијају од Француске (након затезања односа са Паризом и одвајања од ЕУ снабдевањем том струјом је под знаком питања)
– Албанија – премијер Еди Рама је прогласио ванредно стање због снабдевања електричном енергијом јер се очекује да ће криза наступити током зиме
– Бразил – земља се због катастрофалних суша суочава с несташицом струје која се производи из хидроелектрана, па је председник Жаир Болсонаро позвао људе да се туширају хладном водом и не користе лифтове јер је тако здравије
– Чиле – суочава се с недостатком гаса, који мора да увози из Аргентине, па се очекује „дивљање“ цена и на том простору
Узроци кризе
1. Одустајање од нуклеарне енергије након хаварије у Фукушими 2011.
2. Недовољна употреба обновљивих извора енергије
3. Пандемија коронавируса, која је током 2020. довела до смањене потражње енергената, сада је довела до наглог скока њихових цена због пораста потражње
4. Претходну годину обележила је продужена ледена зима на северној хемисфери, па је и потрошња енергената била већа
5. Прекиди у снабдевању фосилним горивом
6. Урагани Николас и Ида су ове године погодили Мексички залив и уништили чак 26 милиона барела нафте
Извор: Република
