Пише: Оливер Јанковић
Знали смо да игра Србије у Ц групи ЕУРО 2024, уз „солидан скор“ (два ремија и пораз) – није личила ни на шта. И то је оно што навијаче „орлова“ боли више од испадања из даљег такмичења. И рекох да више о томе нећу писати, из пијетета према финим навијачким емоцијама (али и према Пиксију мог дјетињства).
Међутим, слагаћу опет, јер ме на то тјера игра коју су јуче показали Словаци и Грузини, а прексиноћ Данци. Ријеч је о екипама које су прошле групну фазу, које су испале у првом колу нокаут-фазе и које, за сваког нормалног српског навијача, представљају екипе са којима смо, барем, равноправни. Или би требали то бити.
Дакле, Словачка је показала како се „не респектује“ Енглеска, и како се игра слободно и храбро. Данска се није уплашила домаћина, него је пружила такав отпор Њемцима, да су ови морали добити помоћ ВАР-а како би избацили Данце. А Грузија? Шта рећи осим: основна школа фудбала. Играј колико можеш и како можеш без обзира ко је преко пута тебе као противник. Е онда никакав пораз никакво испадање, неће изазвати бијес јавности, него наклон до пода.
