Piše: Isidora Cerić
Donald Tramp je, reagujući na papine pozive na mir u Iranu, optužio Lava XIV da je „slab“ po pitanju kriminala i „užasan“ po pitanju spoljne politike, poručivši mu da prestane da se dodvorava „radikalnoj levici“ i da se fokusira na to da bude „veliki papa, a ne političar“.
Retko se dešavalo da se dva najmoćnija simbola zapadnog autoriteta – predsednik Sjedinjenih Američkih Država i vrhovni poglavar Katoličke crkve – nađu u tako otvorenom i oštrom sukobu kao što je to slučaj između Donalda Trampa i pape Lava XIV.
Američki predsednik je nepunih sat vremena nakon objave u kojoj je kritikovao papu na mreži „Truth Social“ objavio sliku generisanu putem veštačke inteligencije. Na toj fotografiji, Tramp je prikazan u beloj haljini kako polaže ruku na čelo bolesnog čoveka, što je slično religioznim slikama koje prikazuju Hrista kako isceljuje bolesne. U pozadini slike bio je Kip slobode, velika američka zastava, borbeni avioni, medicinska sestra, žena koja se moli i vojnik u uniformi. Iako je slika obrisana nakon kritika za bogohuljenje, Tramp je ironično tvrdio da je mislio da slika prikazuje njega kao „lekara pored radnika Crvenog krsta“.
Papa Lav XIV je na napade predsednika SAD-a odgovorio na putu za Alžir, poručivši da se ne plaši Trampove administracije, jer je njegova misija utemeljena u Jevanđelju, a ne u politici.
Nakon ovako otvorenog napada predsednika Amerike na vrhovnog poglavara Katoličke crkve, dok rat na Bliskom istoku traje duže od mesec dana, postavlja se pitanje da li je papa Lav XIV zaista protiv Donalda Trampa i njegove politike? Gardijan navodi da ovaj sukob predstavlja presedan, jer je aktuelni papa prvi Amerikanac na čelu Katoličke crkve, što njegovim kritikama daje težinu kakvu nijedan prethodni poglavar nije imao u odnosu sa Belom kućom.
Rat u Iranu
Srž trenutnog razdora između Vatikana i Bele kuće je rat u Iranu, koji administracija Donalda Trampa, zajedno sa Izraelom, vodi pod nazivom „Epski bes“ (Epic Fury).
Tramp je na društvenoj mreži „Truth Social“ napisao da ne želi papu koji misli da je u redu da Iran ima nuklearno oružje i koji smatra da je užasno što je Amerika napala Venecuelu.
Ove Trampove objave usledile su nakon što je papa Lav XIV osudio raniju pretnju predsednika SAD-a da bi Amerika mogla da „zbriše čitavu civilizaciju“ ako Teheran ne otvori Ormuski moreuz. Poglavar Katoličke crkve je tada Trampovu pretnju opisao kao „zaista neprihvatljivu“ i pozvao katolike da izvrše pritisak na političke lidere da rade na miru, a nekoliko nedelja ranije direktno je imenovao Trampa kao odgovornog za sukob na Bliskom istoku.
Ovo nije prvi put da Papa Lav XIV kritikuje Trampovu politiku. U novembru 2025. godine usprotivio se restriktivnoj imigracionoj politici, a u januaru ove godine, nakon što su američke snage zarobile predsednika Venecuele Nikolasa Madura u Karakasu i dovele ga u Njujork na suđenje, poručio je da „dobro voljenog venecuelanskog naroda mora prevladati nad svime drugim i voditi nas ka prevazilaženju nasilja i kretanju putem pravde i mira“.
Ono što ovaj sukob između američke administracije i Vatikana čini posebno opasnim jeste pokušaj religijskog opravdavanja rata od strane američkih zvaničnika. Tako se ministar odbrane Pit Hegset pozvao na hrišćansku veru kako bi predstavio SAD kao hrišćansku naciju koja pravedno teži da pobedi svoje neprijatelje, opisujući napad na Iran kao sveti rat izveden „u ime Isusa Hrista“.
Diplomatija sile
Strani mediji izvestili su da je visoki zvaničnik Pentagona Elbridž Kolbi u januaru 2026. godine pozvao francuskog kardinala Kristofa Pjera na zatvoreni sastanak koji je opisan kao „predavanje“ bez presedana.
Prema tim izveštajima, Kolbi i njegovi saradnici su tom prilikom direktno poručili kardinalu da Sjedinjene Američke Države imaju vojnu moć da rade šta god žele u svetu i da bi Katolička crkva trebalo da stane na njihovu stranu.
Ovaj događaj je izazvao veliku uznemirenost u Vatikanu, naročito zbog toga što su američki zvaničnici tokom sastanka navodno pominjali „avinjonsko papstvo“, period kada je Crkva bila pod direktnom kontrolom svetovne vlasti, što je u diplomatskim krugovima protumačeno kao pretnja suverenitetu Svete Stolice. Upravo su ovi pritisci iz Pentagona navedeni kao glavni razlog zbog kojeg je Vatikan kasnije otkazao planiranu posetu pape Lava XIV Americi.
Pentagon i Vatikan kasnije su izdali saopštenja u kojima su nastojali da ublaže sliku o ovom susretu, a potpredsednik Džej Di Vens tvrdio je da nije upoznat sa detaljima.
I Buš je imao neslaganja sa papom
Iako je trenutni sukob intenzivan, neslaganja između Vatikana i američkih predsednika nisu nova pojava. Tokom administracije Džordža V. Buša, papa Jovan Pavle II bio je protiv invazije na Irak 2003. godine, nazivajući je „porazom za čovečanstvo“.
Buš je tada izrazio poštovanje prema papi, iako je nekadašnji zamenik državnog sekretara SAD-a Ričard Armitaž rekao da je predsednik mislio da je „na nekoj vrsti misije od Boga“ tokom rata u Iraku, pokazali su zvanični dokumenti koje je 2024. godine objavio kabinet britanskog premijera.
Međutim, za razliku od tog perioda, kada su se neslaganja uglavnom odvijala kroz diplomatske kanale, aktuelni sukob karakteriše i direktna diskreditacija pape od strane Donalda Trampa.
Američki predsednik je u više navrata pokušavao da omalovaži Lava XIV hvaleći njegovog brata Luisa Prevosta, mornaričkog veterana, kao „potpuno MAGA“ čoveka koji „razume stvari bolje od svog brata“. Donald Tramp je čak izjavio i da papa Lav XIV nikada ne bi postao papa da on nije predsednik Amerike.
Podeljeno biračko telo
Ovaj sukob se prenosi i na biračko telo u Sjedinjenim Američkim Državama. Tramp je 2024. godine osvojio 55 odsto glasova katolika. Mnogi od tih glasača sada se nalaze između predsednika koji obećava nacionalnu snagu i pape koji ih podseća da je mir jedini put.
Teorija ludaka – zašto je Trampova taktika opasnija za njega, nego za njegove neprijatelje
Sukob između američkog predsednika i pape ne može se svesti na pitanje političkog neslaganja. On otvara dublji konflikt između autoriteta koji se temelji na sili i interesu i onog, koji se temelji na univerzalnim moralnim vrednostima.
Ipak, papa Lav XIV, uprkos svom američkom poreklu, odbija da bude „američki papa“, izjavom da se ne boji administracije Donalda Trampa, čime stavlja do znanja da njegov autoritet nije vezan za političku lojalnost.
Izvor: Vreme
