Пише: Атанас Ступар
Обрни окрени често долазимо до закључка да су имена повезана са судбином. То се потврдило много пута. Могуће да сам чин давања имена повлачи кончић којим се покреће одмотавање клупка судбине. Није искључено да и вријеме само по себи ниже догађаје којима формира клупко судбине иза којег се појављује име.
Nomen est omen (име је предсказање) није залуд скована мудрост. Прошарала је свјетску историју потврђујући се на разним мјестима, у разним временима и приликама. Из ове изреке израњају изненађујуће историјске приче.
У школама су нас учили да је Југославија окружена БРИГАМА тј. Бугарском, Румунијом, Италијом, Грчком. Албанијом, Мађарском, Аустријом. И било је тако. Бриге су јој дошле главе.
Упитате ли ДПС који је учествовао у распаду Југославије какво је стање данас у некада најмањој републици бивше Југославије рећи ће вам углас да је Црна Гора послије њихове владавине све Црња и све Гора.
Са своје стране народ је ДПС-у промијенио име у ДРПС с јасном асоцијацијом на крађе, отимачине, разбојништва, дрписања која су пратила ову партију. Можда је ДПС одавно био ДРПС али се то није примећивало јер су два његова најдуготрајнија лидера (Мило Ђукановић и Филип Вујановић) својим говорним апаратима гутали оно међуслово Р.
Направимо малу алузију на три имена која највише избезумљују ДПС последњих година.
Имена ћемо изложити по хронолошком реду како су се појављивали на сцени и по количини мржње и стреса која су изазивала у врхушки ДПС-а.
Предметна имена су Дритан, Јаков и Андрија.*
Осврнимо се на њихова значења.
Име Дритан долази од албанске ријечи свијетло. Дритан Абазовић је власник посланичког мандата (гласа на клацкалици) за који му је нуђено на десетине а можда и стотине милиона еура само да се у Црној Гори ништа не мијења, да све остане по старом још четири године. Дритан није продао своје име упркос томе што се до тада подразумијевало да припадник мањинског народа из кога долази Дритан мора безрезервно подржавати владајућу партију која је просипала фразе о мултикултурализму. Својом непоткупљивошћу Дритан је унио прво јако свијетло у политички живот Црне Горе. Тиме је на најбољи начин потврдио своје име.
Име Јаков долази из хебрејског језика и означава оног који замјењује односно наслеђује. Јаков Милатовић је наслиједио функцију предсједника Црне Горе тако што је на изборима побиједио претходног вишеструког премијера и предсједника Црне Горе. Велики је успјех у директној борби, један на један, поразити и на трону замијенити неприкосновеног, тродеценијског господара Црне Горе.
Име Андрија је грчког поријекла и повезује се са мушкошћу и храброшћу. Андрија Мандић је као предсједник Скупштине Црне Горе повукао одлучне, храбре и независне потезе који су помогли Црној Гори да изађе из институционалног мрака у који га је деценијама држала ауторитарна власт ДПС-а. Под његовим вођством Црногорска Скупштина је успјела да усвоји законе потребне за затварање преговарачких поглавља са Европском Унијом за што су јој из Брисела више пута стизале похвале.
Иако по националности и партијским програмима увелико различити, носиоци ова три имена удружено су извукли државу из мрака аутократије у коме је предуго боравила.
Деспотски режим је био ушао у сваку друштвену пору. Ништа се није могло урадити мимо учешћа и сагласности свемоћне партије. Мјесто шефа партије и шефа државе три деценије је било обједињено у истој личности. Што није претходно договорено у партији није се могло спровести у држави.
Црној Гори је био пријеко потребан трачак свјетлости који ће је извући из мрака. Пружио јој га је Дритан. Требало се изборити да се тај трачак појача функцијом макар и протоколарном. За ту функцију се изборио Јаков. Било је неопходно мало по мало појачавати и ширити дах слободе у Црној Гори. Није лако било сузбити деценијски страх од власти и заблуде да Црна Гора зависи од једног човјека и његове клике. Довољно храбрости за то имао је Андрија. С мјеста предсједника Скупштине мраку је одлучно рекао не.
Нада се дакле родила августа 2020. године на парламентарним изборима. Појачала се априла 2023. године на изборима за предсједника државе и октобра 2023. године избором предсједника Скупштине. Тада је Црној Гори у најбаналнијем етимолошком смислу пружена шанса да преко три наведена имена буде другачија. Кратко речено нашу мултикултуралну жабокречину протресла су имена из исламског, јеврејског и хришћанског наслеђа. Куд ће љепшег мултикултуралног дара Црној Гори.
Имена Дритана (Абазовића), Јакова (Милатовића) и Андрије (Мандића) без обзира на њихове међуодносе заслужују да уђу у историјски календар савремене Црне Горе. У смислу синхронизованог демократског дјеловања, почетне солидарности и доприноса дуготрајној народно ослободилачкој борби слободољубивог дијела Црне Горе могуће их је равнати са некада често помињаним именима Бора и Рамиза….
Какви год били тренутне релације између Дритана, Јакова и Андрије не треба занемарити пресудне, почетне чињенице.
Дританов глас је отворио врата промјенама.
Политички жутокљунац Јаков побиједио је на изборима моћног политичког боса. Милу Ђукановићу нема већег понижења у каријери од дебакла на предсједничким изборима који му је приредио народ Црне Горе посредством нејаког и анонимног Јакова Милатовића.
Борио се Ђукановић из све снаге да му као националном Црногорцу противкандидат на изборима буде национални Србин Андрија Мандић. Да је успио у томе вјероватно би отпочела прича о Путину који је Вучићу послао атомску бомбу да је преко Андрије баци на Црну Гору и да је патриотизмом прекаљени Ђукановић од тог злокобног сценарија спасио и Црногорце и Мултикултуралце па чак и Еманциповане Србе тј. све оне који по Миловом критеријуму не припадају “лудачком покрету литијаша”. Успутно би Ђукановић сачувао безбједност и Европе и Сјеверне Африке и остале дјелове планете у које би доспио Радиоактивни облак као последица циљане нуклеарне експлозије коју је управо он успио демаскирати и спријечити. Тим могућим развојем догађаја старо-нови предсједник Црне Горе поново би постао у још једном мандату Мило Миленијум што је већ био у очима не малог броја његових идолопоклоника јер Имена развијају приче.
Дритан, Јаков и Андрија потврђивањем значења сопствених имена (Nome nest omen) сачуваше Црну Гору од тако замишљеног сценарија. Дритан је отворио причу о некорумпираном, савјесном и пожртвованом посланичком мандату. Причу су оснажили Андрија и Јаков. Андрија је у другом кругу предсједничких избора пружио пуну подршку Јакову и допринио побједи над аутократијом.
Долазимо до логичног закључка да су Дритан Абазовић својим непоткупљивошћу, Јаков Милатовић убједљивом предсједничком побједом над Ђукановићем и Андрија Мандић својим храбрим политичким ставом а нарочито вођењем законодавног дома допринијели развоју вишепартизма у Црној Гори и укључивању државе у демократске процесе.
Не треба сметнути с ума да се одважни и бескомпромисни Дритан Абазовић веома конкретно с великим личним ризиком први упустио у отворену борбу с опасном ЦГ хоботницом како би одржао свијетло побједе остварене 2020. године.
Не треба заборавити ни да је нејаки Јаков Милатовић 2023. године обрисао политички под с моћним лидером ДПС-а изборним резултатом 60% : 40 % омогућујући Црној Гори да одржи у животу наду насталу промјенама започетим 2020. године.
Андрија Мандић је промишљеним и куражним вођењем Скупштине Црне Горе у заједништву са ефикасним и прагматичним предсједником владе Милојком Спајићем (Милојко значи умиљат) убрзао умиљавање и приближавање Црне Горе Европској Унији.
Спајић је својом премијерском дарежљивошћу неселективно спајао странке различитих политичких програма. Омогућио је крхкој коалицији да се одржава на власти путем прегломазне Владе. Формирао је превише министарстава, све нових од новијих, притом умиљато дијелећи, и капом и шаком, функционерске положаје у маленој Црној Гори.
Захваљујући томе и у Скупштини усвојеним законима Црна Гора је три пута брже напредовала на проевропском путу него што је то било у вријеме када је државом на свим нивоима управљао ДПС.
Без икакве патетике и претјераног одушевљења ваља признати да пораз осионог и бескрупулозног диктатора гдје год да се деси у свијету представља празник демократије. Црна Гора је такав празник први пут прославила 2020. године.
Текст о три имена која подстичу причу кратак је и помало бизаран осврт на политичку ситуацију у Црној Гори за последњих пет година. Није згорега додати да су имена и изван историјско-политичког контекста кратка и мелодична, да се лако пишу, спелују и памте. Осим тога веома су присутна у исламској, јудаистичкој и хришћанској традицији чиме додатно осликавају и потврђују ем мултикултурални дух Црне Горе, ем задовољство препознавања кључних политичких догађаја.
Поштујући то будимо свјесни да је у ситуацијама попут наше престрого тражити длаке у јајету иако их без по муке лако можемо пронаћи. Период од 2020. године на овамо уз све евидентне мане, пропусте, оправдане замјерке и међуразмирице политичких актера ипак означава ново, охрабрујуће лице Црне Горе.
Будимо оптимисти. Надајмо се да и унутрашњу Црну Гору чека мирна и сигурна лука. Наздравимо луки. И Лука је лијепо име. Има богату традицију. Повезује се са мудрошћу и Јеванђељем.
———————
*Не одбацујем могућност да су улогу одиграла и нека имена изван јавне политичке сцене.
