Пише: Милорад Дурутовић
Наше вријеме одликује како промоција и нормализација сваке бласфемије и неморала, тако и беспризорно одсуство одговорности, храбрости и досљедности у осуди негативних појава.
Ако се и појави глас индивидуалне или колективне савјести он пребрзо мутира, постаје нешто изопачено – савјест, тако, очас постаје пуким инструментом, пуким оружјем обрачунавања медијских филијала преко којих се, заправо, оглашавају поглавице политичке или корпоративне моћи.
Не постоји, дакле, ни промил емпатије према било каквом страдалништву или друштвеној неправди. Ако то тако и изгледа у први мах, већ у другом кораку се схвати да је неко социјалну емпатију и правду окренуо против социјалне емпатије и правде, да је директно обешчастио смисао хуманости.
Па има ли код нас ичега што се неће претворити у одбрану или осуду политичко-идеолошких интереса, а који се, опет, ни тим именом не могу назвати, јер овдје серијски траје једино обрачун хијена за превласт.
Извор: Фејсбук