Piše: Havijer Blas
Preveo: M. M. Milojević
Dansko ostrvo nije ni blizu da postane svetska sila u izvozu prirodnih dobara
Svakih nekoliko godina industrija eksploatacije prirodnih dobara se pomami: pojavi se novi i egzotični izvor mineralnih sirovina, i naizgled razreši sve probleme svetskog snabdevanja. Samo raspon mašte ograničava ovaj spisak koji se proteže od bezdanog okeana (rudarenje na morskom dnu) do nepreglednih prostranstava svemira (rudarenje asteroida).
Danas je u središtu pažnje nešto običnije: Grenland – hladan, prostran i, kako nam govore, krcat svakim mineralom koji je svetu potreban. Toliko su velika njegova bogatstva da novoizabrani predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp želi da ga se domogne. Problem je što je ova teorija potpuna besmislica.
Donald Tramp želi Grenland
Novoizabrani američki potpredsednik DŽ. D. Vens kaže da teritorija raspolaže „velikom količinom prirodnih resursa“ – ali geološka istraživanja pokazuju drugačije
Kao kada je posredi svaka priča koja uključuje preterivanje i ova sadrži zrnce istine. Ostrvo na kojem živi oko šezdeset hiljada ljudi, samoupravna danska teritorija, ima neke rezerve minerala, od kojih bi se neki mogli ubrojati u velike. To ne bi trebalo da iznenađuje. Geološki, ostrvo je produžetak severnoameričkog kontinenta a znamo da SAD i Kanada zaista raspolažu znatnim mineralnim bogatstvima.
Ali trebalo bi oprostiti ciničnom posmatraču što mu se sve ovo čini kao deža vi: hiperbole oko Grenlanda i prirodnih bogatstava imaju pedeset godina dugu istoriju. Još sedamdesetih godina dvadesetog veka pojavilo se interesovanje za ostrvsku naftu. Pomama se iznova razvija početkom 21. veka nakon što su naglo porasle cene nafte i rude gvožđa. Izlišno je govoriti da se na ostrvu ne crpi ni jedan barel nafte a da je rudarska kompanija koja je planirala da eksploatiše zalihe rude gvožđa bankrotirala.
Havijer Blas: U Ukrajini postoji spaljena zemlja – ne retke zemlje
Sada postoji spremnost da se posegne za „mnogo prirodnih resursa“ – prema rečima novoizabranog američkog potpredsednika DŽ. D. Vensa. Ali ovde, mnogo toga zavisi od određenja šta se podrazumeva pod „mnogo“ – svakako, ukoliko se poslužite mojom definicijom [izobilja resursa] Grenland se ne može tako opisati. Nije čak ni blizu.
Dansko geološko istraživanje iz 2023. godine identifikovalo je barem pedeset mesta koja raspolažu mineralnim potencijalima. Polovina njih nalazi se severnije od Arktičkog kruga, što ih čini izuzetno teškim i skupim za eksploatisanje, ako ne i nemogućim. Nekolicina, međutim, je na južnim obodima Grenlanda, koji nisu okovani ledom, što otvara razvojne mogućnosti. Ali većina tih nalazišta je mala. Od potencijalno većih, možda je najzanimljiviji depozit retkih zemljanih elemenata Tanbriz.
Ipak, geološki izveštaj upozorava da Grenland ima vrlo slabe šanse da razvije eksploataciju svojih rezervi prirodnih dobara zbog visokih proizvodnih troškova. „Grenlandske rezerve bi mogle da postanu ekonomski održive u budućnosti“, navodi se u izveštaju, samo ukoliko bi cene značajno skočile.
Kriza – kakva kriza?
Cena ključnih elemenata koji se ubrajaju pod retke zemljane metale skočila je 2010-2012. godine tokom trgovinskog spora između Kine i Japana, ali je pala onoliko brzo koliko je i rasla
Retke zemlje je unekoliko neprecizan termin – ovih elemenata zapravo ima u izobilju. Nije problem u njihovoj retkosti već to što se retko nalaze u onim koncetracijama čije je rudarenje isplativo. Čak i kada su koncetracije visoke, ekstrakcija elemenata iz rude je skupa i prilično zagađujuća. To je, zapravo, razlog zbog kojeg Kina kontroliše tržište. Ne samo da azijski div raspolaže sa više rezervi u odnosu na bilo koju drugu zemlju, već je takođe spreman da nehajno zanemari štetu po životnu sredinu koju izaziva rafinisanje retkih zemljanih elemenata.
Da li su grenlandske rezerve retkih zemljanih elemenata velike? Ne, prema onome što nam je poznato. Prema američkom Geološkom istraživanju, koje se uzima za referentni izvor u ovoj oblasti, ostrvo sadrži milion i po tona. To smešta Grenland među deset najvećih depozita, ali znatno iza samih Sjedinjenih Država, kao i Kine, Brazila, Vijetnama, Indije i Australije. Po svoj prilici, rudarenje retkih zemljanih elemenata u svim ovim zemljama bilo bi lakše i isplativije nego na Grenlandu.
Blumberg: Kako se Japan pozabavio problemom „retkih zemalja“ i zavisnošću od kineskog snabdevanja
Kako stoje geopolitička razmatranja? Hajde da to kažemo na sledeći način: retki zemljani elementi nisu nafta. Ili bakar, ili uranijum, ili prirodan gas. Godine 2023. ukupna vrednost komponenti i metala iz reda retkih zemalja koje su uvezle Sjedinjene Države bio je sto devedeset miliona dolara. Cena retkih zemljanih elemenata mogla bi se upedesetostručiti i da opet bude samo treptaj oka američke ekonomije. Po sadašnjim cenama, američke kompanije bi se pre opredelile za mnoge projekte kod kuće nego za Grenland.
Gde su minerali?
Uprkos razgovorima o ogromnim potencijalima za podmirivanje buduće potrošnje, Grenland raspolaže vrlo malim rezervama retkih zemljanih elemenata
Istina, ukoliko cena retkih zemljanih elemenata poput disprozijuma iznova skoči – i još važnije, ukoliko ostane visoka tokom dužeg vremenskog perioda – možda će neki od grenlandskih projekata biti smisleni. Ali je za takav scenario potrebno pretpostaviti najoptimističnije parametre – i istovremeno, da će klimatske promene učiniti rudarenje na Grenlandu mnogo lakšim nego što je ono danas, i da nijedna druga nacija koja raspolaže rezervama retkih zemljanih elemenata neće pohrliti da razvije njihovu eksploataciju, naglo obarajući cene.
Nekadašnji učinak nije garant budućih povoljnih rezultata – ali investitori bi trebalo da budu na oprezu dok osluškuju sirenski zov trgovine retkim zemljanim elementima. Pogledajmo učinak trgovinskog fonda VenEk Rer Irt end Stretedžik Metals. Njegova vrednost je opala za skoro osamdeset odsto od kada je počeo sa radom 2010. godine.
Ukoliko grenlandski retki zemljani elementi nisu vredni vremena i novca, možda su to druga prirodna dobra ovog ostrva? Ne mislim da je tako. Po sadašnjim cenama, nikako. Razmotrimo primera radi, kobalt, ključan za proizvodnju baterija kompanije Tesla i drugih kompanija koje proizvode električna vozila. Ona lebdi blizu dvadesetogodišnjeg minimuma zahvaljujući kineskim rudarima, koji tako odvraćaju potencijalno investiranje na drugim mestima. Isto važi za nikal, čija nisku cenu održava bum indonežanske proizvodnje; slično je i kod rude gvožđa. Možda povoljniju budućnost ima bakar ali ukoliko cene budu rasle mnoga druga rudarska ležišta postaće isplativa – i ponudiće daleko veći proizvodni potencijal u odnosu na Grenland koji ima vrlo tanke rezerve crvenkastog metala. Stvari stoje isto i za egzotičnije minerale poput titanijuma, tungstena i vanadijuma. Potencijalne rezerve svih ovih elemenata su veće drugde, i uz mnogo niže koštanje eksploatacije.
Ukoliko su Sjedinjene Države ozbiljne u vezi sa snabdevanjem mineralima, ima mnogo boljih mesta na kojima bi mogle da oprobaju svoju diplomatsku snagu. Demokratska Republika Kongo je, daleko, najvažnije takvo mesto – dom ogromnih dokazanih rezervi bakra i kobalta, dva minerala koja su mnogo važnija od retkih zemljanih elemenata. Isto to važi i za Čile, Peru, Brazil i Mongoliju. Kazahstan se takođe može ubrojati na ovaj spisak. Tužno, ali nijedno od ovih mesta nije na prodaju. No, nije ni Grenland.
Havijer Blas je kolumnista portala Blumberg opinion koji se bavi pisanjem o energiji i trgovini prirodnim dobrima. Koautor je knjige The World for Sale: Money, Power and the Traders Who Barter the Earth’s Resources (Svet na prodaju: novac, moć i trgovci koji trampe Zemljine resurse).
Članak je prvobitno objavljen u januaru 2025. godine, pre stupanja na dužnost Donalda Trampa 20. januara 2025. i početka njegovog drugog predsedničkog mandata; Tramp je prvi put spomenuo kupovinu Grenlanda tokom svog prethodnog predsedničkog mandata, 2019. godine; na društvenim mrežama je u avgustu 2019. godine objavio kako je Grenland „apsolutno neophodan“ kako bi bila osigurana američka nacionalna bezbednost; mesec dana kasnije danske vlasti odbacile su mogućnost prodaje ostrvo nakon čega je Tramp otkazao svoju posetu Kopenhagenu; krajem 2024. godine Tramp je iznova spomenuo da SAD moraju posedovati ovo ostrvo pošto Danska nije sposobna da ga adekvatno zaštiti od kineske i ruske pretnje; slične izjave ponavljane su u različitim kontekstima tokom prve godine drugog Trampovog predsedničkog mandata; početkom 2026. američka najava mogućnosti preuzimanja ostrva izazvale su diplomatsku krizu u odnosima između SAD i EU i raspoređivanje dodatnih danskih i drugih evropskih vojnih snaga na ovom ostrvu; posle razgovora između Donalda Trampa i generalnog sekretara NATO Marka Rutea kriza je deeskalirala pošto je Tramp izneo uveravanja da SAD neće pribeći sili kako bi se domogle ostrva.
Izvor: Blumberg
