Predsednik Tramp kaže da Vašington odmerava kako da odgovori
Pišu: Amrit Ramkumar/Lingling Vej
Preveo: M. M. Milojević
Najnovija kineska ograničenja na izvoz materijala od retkih zemalja označiće uvođenje izvoznih kontrola koje su gotovo bez presedana i koje bi mogle da poremete svetsku ekonomiju, dajući Pekingu veća preimućstva u trgovinskim pregovorima i povećavajući pritisak na Trampovu administraciju da odgovori.
Izvozno pravilo, koje je u četvrtak objavilo kinesko Ministarstvo trgovine, sagledava se kao eskalacija u američko-kineskom trgovinskom sukobu zato što ugrožava lance snabdevanja za proizvodnju poluprovodnika. Mikročipovi su sama srž ekonomije, i koriste se u izradi telefona, računara i centara za obradu podataka koji su potrebni da bi se uvežbavali modeli veštačke inteligencije. Pravilo će takođe uticati na proizvodnju automobila, solarnih panela i opreme kojom se izrađuju čipovi i drugi proizvodi, ograničavajući sposobnost drugih zemalja da održavaju sopstvenu industrijsku proizvodnju. Kina proizvodi ugrubo oko devedeset odsto materijala zasnovanih na retkim zemljama.
Svetske kompanije koje prodaju dobra u k0jima je udeo materijala od retkih zemalja poreklom iz Kine više od 0,1 odsto vrednosti proizvoda moraće da pribave dozvolu Pekinga, prema slovu novog pravila. Tehnološkim kompanijama verovatno će biti izuzetno teško da pokažu kako njihovi čipovi, oprema potrebna za proizvodnju čipova i ostali proizvodi spadaju ispod granice od 0,1 odsto, navode stručnjaci u ovoj industriji.
„Ovi minerali koji se nazivaju retkim zemljama i sposobnost da se oni rafinišu spadaju u osnovu moderne civilizacije“, kaže Din Bol, koji je nedavno napustio savetničko mesto u Beloj kući o veštačkoj inteligenciji kako bi postao viši saradnik tink-tenka Fondacije za američku inovativnost. On navodi da bi istrajno i žestoko sprovođenje ovog pravila moglo da izazove recesiju američke ekonomije zbog toga koliko su važna kapitalna ulaganja u veštačku inteligenciju za ukupnu američku ekonomiju.
SAD i druge zemlje troše stotine milijardi dolara na izgradnju centara za obradu podataka, čineći tako veštačku inteligenciju ključnim pokretačem ekonomskog rasta. Kinesko sticanje kontrole nad ovom tehnologijom omogućilo bi joj da uhvati priključak kada je posredi trka u veštačkoj inteligenciji i preoblikuje svetski poredak, navode stručnjaci.
„To je ekonomski ekvivalent nuklearnom ratu – namera da se uništi američka industrija veštačke inteligencije“, kaže Dmitrij Alperovič, suosnivač tink-tenka Silverado polisi akselerator. On je ovo naznačio „taktikom ucenjivanja“ uoči potencijalnog sastanka između američkog predsednika Donalda Trampa i kineskog lidera Si Đinpinga u Južnoj Koreji u narednim nedeljama ali ne misli da će Kina striktno sprovoditi ovo pravilo.
Tramp je rekao na sastanku svog kabineta da bi ministri finansija Skot Besent i trgovine Hauard Litnik trebalo da iznađu najbolji način da se odgovori. „Mi uvozimo iz Kine ogromnu količinu dobara i možda bi trebalo da prestanemo to da činimo“, rekao je Tramp. Pravilo je objavljeno a da SAD nisu o njemu ranije bile obaveštene i izgleda da predstavlja pokušaj da se kontrolišu svetsku lanci snabdevanja, kažu zvaničnici.
Kina se koristila retkim zemljama kako bi stekla preimućstvo u trgovinskim razgovorima koji su vođeni tokom godine. Ograničenja iz aprila uputila su jedan šok kroz snabdevački lanac, što je pomoglo postizanju trgovinskog primirja koje je obznanjeno u junu.
Zvaničnici bivše američke administracije i stručnjaci sugerišu da bi SAD mogle da odgovore jačajući sopstveni carinski režim prema Kini, onemogućavajući kinesko pribavljanje zapadne opreme za proizvodnju poluprovodnika i ubrzajući nastojanja da se izgrade sopstveni kapaciteti za rafinaciju retkih zemalja. Pojedini analitičari očekuju da Tramp odgovori žestoko.
Američka carinska stopa na uvoz robe iz Kine sada se kreće u opsegu između 30 i 50 odsto – više nego što je nivo dogovoren pregovorima sa Vijetnamom, Japanom i Indonezijom. Prosečna kineska carinska stopa za uvoz robe iz SAD je 33 odsto.
Iako se predstavlja kao odmazda za nedavne američke izvozne kontrole koje ciljaju kineske tehnološke kompanije, pekinška odluka je sračunata igra moći, prema navodima osoba upoznatih sa procesom donošenja odluka u kineskoj vladi. Kina pokušava da ojača svoja preimućstva spram Trampa – kojeg vidi kao nekoga ko željno iščekuje da se postigne dogovor – kako bi isposlovala ustupke u vezi sa carinama i tehnološkom kontrolom, navode.
Tokom poslednje pregovaračke runde sa višim američkim zvaničnicima prošlog meseca u Madridu, glavni kineski trgovinski pregovarač, zamenik premijera He Lifeng, zatražio je potpuno ukidanje carina i izvoznih ograničenja, izvestio je Volstrit džurnal. Poslednji potez u vezi retkih zemalja je taktičko kretanje ka tom cilju.
Akcija, navode posmatrači, je deo obrasca kineskog odgovaranja žestokim potezima na ono što se sagledava kao zanemoćalo delovanje Vašingtona.
Nova pravila takođe pokrivaju dobra koja bi mogla biti upotrebljena za vojne potrebe. Ona će proširiti ranija ograničenja koja su već pogodila kompanije širom sveta na metale koje se ubrajaju u retke zemlje i na sa njima povezane proizvode.
Snabdevački lanac poluprovodnika osetljiv je na delovanje poput kineskog zato što velike kompanije za proizvodnju mikročipova zahtevaju velika kapitalna ulaganja čitavog ekosistema kompanija koje obezbeđuju specijalizovanu opremu, složene tehničke procese i završnu obradu. Kompanije iz SAD, sa Tajvanu, iz Japana ili Holandije sve sarađuju u ovom sektoru.
Američka vlada je u vreme Trampa i Bajdena nudila subvencije i drugu političku pomoć za preduzeća koja se bave ovim sirovinama, ali domaći kapaciteti uglavnom su tek u začetku.
Neki analitičari navode da će nova pravila dovesti do hitnih ulaganja velikih tehnoloških kompanija u ovu oblast.
„Ovo je istinska ranjivost američkih kompanija koje se bave veštačkom inteligencijom“, kaže Džozef Hofer, šef zadužen za veštačku inteligenciju lobističke firme Monjument advokasi, koja predstavlja tehnološke kompanije.
Izvor: The Wall Street Journal
