Priredio: Ivan Ćupin/Novi Standard
Prevod sa francuskog: Jovica Aćin
Istina humanizma, poverenje u čoveka i ostalo, ima još samo snagu fikcije, procvat senke. Zapad je bio ta istina; još je jedino ta fikcija, ta senka. Obezoružan poput nje, nije mu bilo dato da je proveri. Upražnjava je, izlaže, ali je više ne nameće; prestala je da bude preteća.
*
Toliko stranica, toliko knjiga koje su budile naše emocije, i koje ponovo čitamo da bismo u njima ispitali svojstvo glagolskih priloga ili osobenost prideva!
*
U gluposti, on je ozbiljan duh koji bi, bolje orijentisan, mogao da uveća zbir remek-delâ.
*
Da se Molijer nadvijao nad svoje ponore, Paskal bi, sa svojim, nalikovao novinaru.
*
Danas bi Plutarh napisao Uporedne živote gubitnika.
*
Ustrajnost Nemaca ne poznaje granice, pa čak ni u ludilu: Niče je svoje održavao jedanaest godina, Helderlin – četrdeset.
*
Pakao – podjednako tačan kao istražni postupak.
Čistilište – lažno poput svake aluzije na Nebo.
Raj – izlaganje izmišljotina i otužnosti…
Danteova trilogija obrazuje najistaknutiju rehabilitaciju đavola koje se poduhvatio jedan hrišćanin.
*
Šekspir: ljubavni sastanak ruže i sekire…
*
Biti Raskoljnikov – bez izvinjenja za ubistvo.
*
Aforizam neguju jedino oni koji su upoznali strah usred reči, onaj strah od rušenja sa svim rečima.
*
Modeli stila: psovka, telegraf i epitaf.
*
Svaki uznemireni Zapadnjak podseća na nekog od junaka Dostojevskog, ali s računom u banci.
*
S Bodlerom, fiziologija je ušla u poeziju; s Ničeom, u filozofiju. Oni su organske smetnje uzdigli do pesme i pojma. Slabog zdravlja, pripalo im je da karijeru sagrade na bolesti.
*
Ako Niče, Prust, Bodler ili Rembo nadživljavaju varljivosti mode, oni to duguju bezinteresnosti svoje surovosti, svojoj demonskoj hirurgiji, izdašnosti svoje gorčine. Njihovo delo traje, opire se kalendaru, zahvaljujući njihovoj svireposti. Proizvoljna tvrdnja? Razmotrite ugled Jevanđelja, agresivne knjige, knjige opake kakve nema.
*
Magbet: stoičar zločina, jedan Marko Aurelije s bodežom.
*
Gete, kompletni umetnik, jeste naš antipod: primer za drugog. Strana mu je nedovršenost, taj moderni ideal savršenstva, i odbijao je da shvati opasnosti drugih; što se tiče njegovih, tako ih je dobro asimilovao da ni najmanje nije patio od njih. Njegova svetla sudbina nas obeshrabruje; pošto smo uzalud pretraživali po njoj da bismo otkrili uzvišene ili ogavne tajne, prepuštamo se Rilkeovoj reči: „Nemam organa za Getea.“
*
Za onoga ko je udisao Smrt, mirisi Reči već su uteha!
*
Bezmalo su sva dela stvorena od blesaka imitacije, u naučenim drhtajima i ukradenim ekstazama.
*
Suštinski preopširna, književnost živi od preobilja jezika, od raka reči.
*
Evropa ne pruža još dovoljno razvalina da bi u njoj epopeja procvetala. Međutim, sve ukazuje na to da će, ljubomorna na Troju i spremna da je oponaša, ponuditi teme tako značajne da roman i poezija neće više moći sami da se s njima nose…
*
Najbolje od sebe, ono malo svetla koje me od svega udaljava, dugujem retkim razgovorima s nekoliko gorkih pokvarenjaka, s nekoliko neutešnih pokvarenjaka koji, žrtve strogosti sopstvenog cinizma, više nisu bili kadri ni za kakav porok.
*
U vrtlozima intelekta postoji izvestan red za kojim biste uzalud tragali u vrtlozima srca.
Skepticizam je elegancija nespokojstva.
*
Biti moderan, to je krpiti u Neizlečivom.
Lupež ponora
*
Svaka misao morala bi da evocira ruinu nekog smeha.
*
Smrt je toliko rasprostranjena, toliko mesta zauzima, da više ne znam gde da umrem.
*
Zadatak lucidnosti: dospeti do tačnog beznađa, do olimpske svireposti.
*
U Apsolut sam uronio kao uobraženjak; iz njega sam izašao kao pećinski čovek.
*
Paradni stoicizam: biti strasni privrženik Nil admirari, histeričar ataraksije.
*
Moja kosmogonija pridodaje prvobitnom haosu beskrajan niz trotački.
*
U nekadašnjim vremenima, filozofa koji nije pisao već razmišljao nije okruživao prezir; otkako se pada ničice pred efikasnošću, delo je postalo apsolut svetine; one koji ga ne prave smatraju za „gubitnike“. Ali, ti „gubitnici“ u drugom vremenu bi bili mudraci; oni će iskupiti naše tako što neće o njemu ostaviti ni traga.
Vreme i anemija
*
„Ja sam slomljena lutka čije su oči okrenute unutra.“
Ova reč duševnog bolesnika teži više od mnoštva introspektivnih dela.
*
Zahvaljujući melanholiji – tom alpinizmu lenjih – osvajamo iz svoje postelje sve planinske vrhove i snevamo iznad provalija.
*
Donosim odluku uspravno: ležem i – poništavam je.
*
Švrljam kroz dane poput neke kurve u svetu bez trotoara.
*
Između Dosade i Ekstaze protiče sve naše iskustvo vremena.
*
Svaka voda ima boju davljenja.
*
Postajanje: agonija bez raspleta.
*
Beznađe je drskost nesreće, oblik provokacije, filozofija za indiskretna razdoblja.
Zapad
*
Zalud Zapad traži neki oblik agonije dostojan svoje prošlosti.
*
Istok se usredsredio na cvetove i odricanje. Mi mu suprotstavljamo mašine i napor, i ovu galopirajuću melanholiju, poslednji trzaj Zapada.
*
Kakva tuga videti velike nacije da prose dodatak budućnosti!
*
Hiljadu godina ratovanja konsolidovalo je Zapad; jedan vek „psihologije“ doveo ga je u bezizlazan položaj.
*
Slušajte Nemce i Špance kako sebe shvataju: pevaće vam na uši uvek istu pesmu: tragično, tragično… To je njihov način da vam objasne svoje nevolje ili svoje zastoje, njihov način zaključivanja.
Osvrnite se na Balkan; u svakoj prilici ćete čuti: sudbina, sudbina… Pod tim narodi, odveć blizu svojim počecima, kamufliraju svoje neoperativne tuge. To je diskrecija pećinskih ljudi.
*
U dodiru sa Francuzima, naučite da budete učtivo nesrećni.
*
Da li bi se teški narodi mogli meridionalizovati? Budućnost Evrope zavisi od tog pitanja. Ako Nemci ponovo počnu da rade kao nekad, Zapad je izgubljen; kao i ako Rusi ponovo ne nađu svoju staru ljubav prema lenčarenju. Trebalo bi i kod jednih i kod drugih razviti smisao za neradišnost, apatiju i sijestu, oslikati im slasti opuštanja i nepostojanosti.
… Osim ako se ne desi da se mi pomirimo s rešenjima koje Pruska ili Sibir nameću našem diletantizmu.
*
Nema evolucije niti poleta koje nisu destruktivni, makar u svojim najintenzivnijim trenucima.
Heraklitovo postajanje prkosi vremenima; Bergsonovo se pridružuje bezazlenim pokušajima i filozofskim starudijama.
*
Tokom tri stoleća, Španija je ljubomorno čuvala tajnu Nedelotvornosti; tu tajnu danas poseduje čitav Zapad; nije je oteo, otkrio ju je sopstvenim naporima, introspekcijom.
*
Putem varvarstva, Hitler je pokušao da spase celu jednu civilizaciju. Njegov poduhvat bio je neuspeh; zbog toga, pak, on nije poslednja inicijativa Zapada.
Nesumljivo, ovaj kontinent zasluživao je bolje. Čija je krivica da nije umeo da stvori čudovište drugačije vrste?
*
Redom sam obožavao i proklinjao znatan broj naroda; nikad mi nije palo na pamet da poreknem Španca kakav bih voleo da budem…
*
Katolicizam je stvorio Španiju samo da bi je bolje ugušio. To je zemlja u koju putujemo da bismo se divili Crkvi, i da bismo naslutili ponešto od zadovoljstva koje biste mogli priuštiti sebi kad tamo ubijete nekog sveštenika.
*
Istina humanizma, poverenje u čoveka i ostalo, ima još samo snagu fikcije, procvat senke. Zapad je bio ta istina; još je jedino ta fikcija, ta senka. Obezoružan poput nje, nije mu bilo dato da je proveri. Upražnjava je, izlaže, ali je više ne nameće; prestala je da bude preteća. Tako i oni koji se hvataju za humanizam, služe se klonulim jezikom, lišenim afektivnog oslonca, sablasnim jezikom.
*
Posle svega, ovaj kontinent možda nije odigrao poslednju kartu. Šta ako bi krenuo da demorališe i ostatak sveta, da po njemu širi svoj zadah? – To bi za njega još bio način da sačuva svoj prestiž i održava svoje zračenje.
Cirkus usamljenosti
*
Živim samo zato što je u mojoj moći da umrem kad mi se prohte: bez ideje o samoubistvu, odavno bih se ubio.
*
Skepticizam koji ne doprinosi ruiniranju našeg zdravlja, samo je intelektualna vežba.
*
Cezar? Don Kihot? Koga bih od njih dvojice, u svojoj uobraženosti, uzeo za uzor? Svejedno. Činjenica je da sam jednog dana, iz daleke doline, pošao u osvajanje sveta, svih pometnji sveta…
*
Prestanete da budete mladi u momentu kad više ne birate svoje neprijatelje, kad se zadovoljavate onim koji su vam pod rukom.
*
Rađamo se s takvom sposobnošću za obožavanje da je ni deset planeta ne bi mogle iscrpsti; Zemlja u tome uspeva po zvaničnoj dužnosti.
*
U dodiru s ljudima izgubio sam svu svežinu svojih neuroza.
*
Ništa toliko ne odaje svetinu koliko njeno odbijanje da bude razočarana.
*
Od svih uvreda najgora je ona koja cilja na našu lenjost, koja joj osporava autentičnost.
*
Bez Boga sve je ništavilo. A Bog? Vrhovno ništavilo.
*
Želja za umiranjem bila je moja jedina briga; sve sam joj žrtvovao, čak i smrt.
*
Svako duboko iskustvo formuliše se u terminima fiziologije.
*
Iz potrebe za sabranošću, otposlao sam Boga, rešio se poslednjeg nametljivca.
*
Usred ozbiljnih studija, otkrio sam da ću jednog dana umreti… Moja skromnost je time bila uzdrmana. Ubeđen da mi više ništa nije ostalo da naučim, napustio sam svoje studije da bih svetu obelodanio jedno tako značajno otkriće.
*
U tako čestim promenama položaja u odnosu na sunce, ne znam više kojom nogom da mu pristupim.
*
U čitavoj večnosti, Bog je sve izabrao za nas, pa i kravate.
*
Da li je puka slučajnost što su svi koji su mi otvorili vidike o smrti bili otpaci društva?
Religija
*
Kad bih verovao u Boga, moja zaslepljenost ne bi imala granice: šetao bih se nag ulicama…
*
Toliki su se sveci obraćali lakoći paradoksa da je nemogućno ne citirati ih po salonima.
*
Izvan materije sve je muzika: sam Bog je tek zvučna halucinacija.
*
Jedino zahvaljujući orguljama razumemo kako večnost može da evoluira.
*
Hteo sam da se usidrim u Vremenu; nije bilo nastanjivo. Kad sam se okrenuo prema Večnosti, izgubio sam korak.
*
Nailazi trenutak kad svako sebi kaže: „ili Bog ili ja“, i baca se u okršaj iz koga oboje izlaze umanjeni.
*
Poput svakog ikonoklasta, slomio sam svoje idole da bih žrtvu prinosio njihovim ruševinama.
*
Koliko li je hrišćanstvo krivo za kvarenje skepticizma! Neki Grk nije nikad združivao ječanje i sumnju. On bi, užasnut, ustuknuo pred Paskalom, a još više pred inflacijom duše koja, počev od Krsta, demonetizuje duh.
*
Biti nekorisniji od sveca…
*
Eliminisati iz sebe sve otrove vremena da bismo sačuvali otrove večnosti – takva je detinjarija mističara.
*
Između Francuza i Boga umeće se dosetljivost.
*
Evo već koliko godina se ja naočigled dehristijanizujem!
Vitalnost ljubavi
*
Umetnost ljubavi? To je umeti spojiti vampirski temperament i diskreciju anemone.
*
Zašto „mrtvačka kola Braka“ (the Marriage hearse)? Zašto ne mrtvačka kola Ljubavi? – Koliko je samo Blejkovo sužavanje za žaljenje!
*
Vitalnost ljubavi: nepravedno bi bilo kuditi osećanje koje je nadživelo romantizam i bide.
Miloš Lalatović: Ežen Jonesko “Usamljenik“, odlazak u dobrovoljnu izolaciju
*
Zagnjuriti lice među dve dojke, među dva kontinenta Smrti…
*
Seksualnost: balkanizam tela, hirurgija i posmrtni ostaci, bestijalnost ranijeg sveca, tresak nekog smešnog i nezaboravnog stropoštavanja…
*
Dostojanstvo ljubavi odoleva u razočaranoj naklonosti koja nadživljava jedan trenutak balavljenja.
*
Što više neki duh odustaje od svega, više rizikuje, kad ga ljubav pogodi, da reaguje kao stidljiva devojka.
*
Volimo uvek… ipak; a to „ipak“ pokriva beskraj.
O muzici
*
Rođen sa običnom dušom, tražio sam drugu za muziku: to je bio početak nenadanih nesreća…
*
Bez imperijalizma pojma, muzika bi zauzela mesto filozofije: bio bi to raj neizrecive očiglednosti, epidemija ekstaza.
*
Betoven je zagadio muziku: uveo je u nju varljivost raspoloženja, dozvolio je da u nju uđe bes.
*
Bez Baha, teologija bi bila lišena predmeta, fiktivnog Stvaranja sveta, nepobedivog ništavila.
Ako neko sve duguje Bahu, to je svakako Bog.
*
Čemu se obraćati Platonu kad neki saksofon može podjednako dobro da nam nagovesti drugi svet?
*
Bez sredstava za odbranu od muzike, prisiljen sam da trpim njen despotizam i, vođen svojim zadovoljstvima, da budem bog ili olupina.
*
Bilo je vreme kad se, ne mogući da pojmim večnost koja me je odvajala od Mocarta, nisam više bojao smrti. Tako je bilo sa svakim muzičarem, sa svakom muzikom…
*
Šopen je uzdigao klavir na rang sušice.
*
Zvučni univerzum: onomatopeja neizrecivog, razvijena zagonetka, opaženi beskraj, i neobuhvatan… Kad se dogodi da osetimo njegovu zavodljivost, planira se još samo da se balsamujemo u uzdahu.
*
Muzika je utočište za duše zagnojene srećom.
*
Muzika, oproštajni sistem, evocira fiziku čije polazište ne bi bili atomi nego suze.
*
Možda sam se suviše oslonio na muziku, možda nisam preduzeo sve mere opreza u pogledu akrobatija sublimnog, u pogledu šarlatanstva neizrecivog…
*
Iz izvesnih Mocartovih andantea izbija neka eterična ojađenost, kao neki pogrebni san iz drugog života.
*
Koliko bih voleo da iščeznem u muzici, za kaznu što sam nekoliko puta posumnjao u suverenost njenih zlih čini!
Vrtoglavica istorije
*
Evolucija: U naše vreme, Prometej bi bio poslanik opozicije.
*
Čas zločina ne zvoni istovremeno svim narodima. Tako se objašnjava stalnost istorije.
*
Ne govorite više o potčinjenim narodima niti o njihovoj sklonosti slobodi; tirani su ubijeni isuviše kasno: to je njihovo veliko izvinjenje.
*
Čovek luči propast.
*
Autentično izabrani narod, Cigani, ne snose odgovornost ni za koji događaj niti za ikakvu instituciju. Oni su trijumfovali na zemlji svojom brigom da ništa na njoj ne zasnuju.
*
Nacija se gasi kad više ne reaguje na fanfare: dekadencija je smrt trube.
*
Skepticizam je nadražaj za mlade narode, a sramota za stare.
*
Knjiga o ratu – Klauzeviceva – bila je na uzglavlju Lenjina i Hitlera. – I još se pitamo zašto je ovo stoleće izgubljeno!
*
Jedino se promašeni narodi približavaju „ljudskom“ idealu; ostali, koji uspevaju, nose ožiljke svoje slave, svog pozlaćenog zverstva.
*
Kad se ološ ovenča mitom, očekujte neki pokolj ili, još gore, novu religiju.
*
Bez istrajnosti u smešnom, da li bi ljudski rod trajao duže od jedne generacije?
*
Više je čestitosti u okultnim naukama nego u filozofijama koje pripisuju neki „smisao“ istoriji.
*
Ko nije video bordel u pet časova izjutra, ne može da zamisli ka kojoj se zamorenosti upućuje naša planeta.
*
O temi starenja civilizacija, danas bi neki nepismenjak mogao da bude suparnik po jezi Gibonu, Ničeu ili Špengleru.
Na izvorima praznine
*
Tajna mog prilagođavanja životu? – Menjao sam beznađa kao košulje.
*
Zašto Biće ili neka druga reč velikim slovom? Bog zvuči bolje. Trebalo bi to sačuvati. Zar eufonija ne bi morala da rukovodi igrom istina?
*
Trenutak kada verujemo da smo sve razumeli, daje nam izgled ubice.
*
Prisustvujem, užasnut, smanjivanju svoje mržnje prema ljudima, kidanju poslednje spone koja me je vezivala za njih.
*
Nesanica je jedini oblik heroizma saglasan sa posteljom.
*
Istina? Ona je kod Šekspira; neki filozof ne bi umeo da je prisvoji a da njegov sistem ne pukne.
*
„Jedna misao upućena Bogu više vredi od univerzuma“ (Katarina Emerih). – Ima pravo, ta jadna svetica…
*
„Kad se brijem, govorio mi je jedan poluludak, ko me, osim Boga, sprečava da sebi prerežem grkljan?“ – Vera bi, ukratko, bila samo smicalica instinkta samoodržanja. Biologija je svuda…
*
Iz straha od patnje upinjemo se da ukinemo stvarnost. Budu li krunisani naši napori, sâmo ukidanje o kome je reč pokazuje se kao izvor patnji.
*
Pariz, mesto najudaljenije od Raja, ne ostaje manje otuda jedino mesto s kvalitetnim beznađem.
*
Posle izvesnih nastupa večnosti i groznice, pitamo se zbog čega ne bismo bili udostojeni da budemo Bog.
*
Meditativci i puteni: Paskal i Tolstoj. Naginjati se nad smrt ili je se gnušati, otkriti je putem duha ili fiziologije. – Podrivenih instinkata, Paskal vlada nad svojim uzbunama, dok Tolstoj, u panici pred nestajanjem, podseća na unezverenog slona, savladanu džunglu. Ne mislimo više na polutare krvi.
*
Svako biće koje se manifestuje, na svoj način podmlađuje prvobitni greh.
*
Spermatozoid je bandit u čistom stanju.
*
Tek što sam odrastao, perspektiva smrti me je bacila u trans; da bih pobegao iz njega, strmoglavljivao sam se u bordel ili prizivao anđele. Ali, starenjem, padate na sopstvene muke, ne preduzimate više ništa da biste se iz njih izvukli, raskomoćujete se u Bezdanu. – A ako je bilo vreme kad sam bio ljubomoran na one egipatske monahe koji su kopali svoje grobnice da bi u njih lili suze, ja ću sad iskopati svoju i puštati da u nju padaju samo opušci.
Izvor: Novi Standard
