Пише: Редакција
Рат резолуцијама се наставља. Посланичка група ДСС ПОКС у парламенту Републике Србије припремила је нацрт резолуције којом се одбацује квалификација масовног масакра над ратним заробљеницима у рејону Сребренице као злочина геноцида. Као образложење потребе за оваквим документом наводи се да резолуција о геноциду у Сребреници, усвојена на Генералној скупштини УН, представља покушај да се наметне кривица читавом српском народу, чиме се утире пут укидању Републике Српске и унитаризацији Босне и Херцеговине.
Њемачки иницијатор резолуције о Сребреници може задовољно трљати руке, јер је успио потакнути Балканце да се дохвате посла којем нису дорасли, па тако предлагач резолуције у парламенту Републике Србије сам себи скаче у уста, експлицитно признајући да резолуција усвојена на ГС УН промптно одбацује колективну кривицу, само да би одмах потом устврдио како она намеће колективну кривицу. Поред тога, предлагач резолуције у парламенту Републике Србије избјегава прецизно проговорити о одговорности за сребренички масакр и правда га претходно почињеним злочинима над Србима у Подрињу, чиме ту одговорност и кривицу протеже знатно шире од непосредних извршилаца и наредбодаваца.
Питање ратних злочина, не само оних у Сребреници и остатку Подриња, неуралгична је тачка постјугославенских друштава и од његовог освјетљавања и разрјешавања зависи много тога у будућим односима тих друштава. Али то се освјетљавање и разрјешавање не може постићи шлампаво сроченим агитпроповским резолуцијама, већ тај посао ваља повјерити интердисциплинарним стручним тијелима која ће му приступити сталожено, одмјерено и без политичких интенција. Нажалост, таква тијела се не назиру на хоризонтима постјугословенске стварности, која ће још задуго остати препуштена на милост и немилост комесарском начину размишљања који вјерује да се та стварност може обликовати резолуцијама. Можда и може, али када тај посао раде искусни и виспрени манипулатори, попут њемачког предлагача резолуције о Сребреници, а не трећеразредни политичари чије бављење политиком наликује на играње фудбала на сеоској ледини, са пободеним дирецима умјесто голова.
Текст декларације доносимо у цјелости
На основу члана 99, став 1, тачка 7. Устава Републике Србије и члана 8, став 1. Закона о Народној скупштини („Службени гласник РС“ бр. 9/10), Народна скупштина Републике Србије, на _______ седници одржаној _______ 2024. године донела је
ДЕКЛАРАЦИЈУ Народне скупштине Републике Србије о Сребреници
- Правда, помирење и одрживи мир између народа и држава пост-југословенског простора могу се остварити искључиво на темељима историјске истине и жеље да остваре помирење.
- Одлучно одбацујемо тврдњу према којој ратни злочин извршен у Сребреници јула месеца 1995. године представља злочин геноцида. Наведена квалификација, изведена упркос непостојању геноцидне намере као конститутивног елемента злочина геноцида а уже је одсуство претежно заштићеној групи муслимана у Босни и Херцеговини више пута утврђено, логички је неодржива и представља грубу политичку злоупотребу једне јасно дефинисане кривичноправне категорије.
- Ратни злочини у Сребреници неопходно је посматрати целовито, у контексту историјских чинилаца, моралне осуде и кривично-правне одговорности за ратне злочине које су муслиманске снаге претходно биле извршиле над српским становништвом у Братунцу и Сребреници. Овим се не подразумева да се један злочин може правдати другим злочинима, већ да све невине жртве једнако заслужују правду, пијетет и достојанство, а извршиоци злочина заједничку и неподељену осуду и одговорност. У том смислу, тежња да се 11. јул одреди као Међународни дан сећања на жртве у Сребреници у супротности је са овим основним, цивилизацијским ставом једнаког вредновања свих људи и жртава, независно од њихове националне, верске или друге припадности, јер се на тај начин дубоко поштовање и достојно сећање одређује само спрам муслиманских жртава занемарујући страдалништво српског народа.
- У актуелним и предстојећим геополитичким околностима, инсистирање на лажи о извршеном геноциду у Сребреници отвара могућност ка даљим притисцима на српски народ на простору целог Балкана и угрожавању његових виталних националних интереса. Тиме што се српском народу намеће кривица за непостојећи геноцид, ствара се могући основ за промену изворног Дејтонског споразума, унитаризацију Босне и Херцеговине и последично укидање Републике Српске, што српски народ и Република Србија, као гарант Дејтонског споразума, не могу да довоље.
- Ову декларацију објавити у „Службеном гласнику Републике Србије“. РС Број:
У Београду, НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
I ОБРАЗЛОЖЕЊЕ И УСТАВНИ ОСНОВ ЗА ДОНОШЕЊЕ ДЕКЛАРАЦИЈЕ Уставни основ за доношење ове резолуције садржан је у одредби чл. 99. ст. 1. тач.7. Устава Републике Србије, којим је прописано да Народна скупштина доноси законе и друге опште акте из надлежности Републике Србије, као и у чл. 8. ст. 1. Закона о Народној скупштини, којим је, између осталог, прописано да Народна скупштина доноси и декларације.
II РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ДЕКЛАРАЦИЈЕ Након што је 23. маја 2024. године Генерална скупштина Уједињених нација усвојила Резолуцију о Сребреници којом се 11. јул проглашава Међународним даном промишљања и сећања на „геноцид“ у Сребреници 1995. године, и који би требало да се обележава сваке године, имајући у виду свеукупне последице њеног усвајања, потребно је да се Народна скупштина, водећи рачуна о међународном положају Републике Србије, одреди према околностима насталим усвајањем резолуције у ГС УН. Имајући у виду да се предложеним текстом Декларације који упућујемо Народној скупштини не спори се чињеница да је током борбених дејстава на простору бивше Југославије 90-их почињен велики број ратних злочина, што се и истиче у преамбули Декларације, као и да се инсистира на појединачној одговорности починиоца, да се одрживи мир може остварити на темељима историјске истине о свим ратним непочинствима, како 90-их, тако и за време Другог светског рата; затим да се сваком ратном злочину мора приступити са становишта кривично-правне дефиниције истих, посебно одредбама Конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида, усвајање ове декларације у Народној скупштини представљало би, с једне стране, израз пијетета према свим жртвама и породицама жртава ратног злочина извршеног у Сребреници 1995. године и једнаку правну, моралну и историјску осуду свих злочинаца.
III ПРОЦЕНА ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА ПОТРЕБНИХ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ОВОГ ЗАКОНА За спровођење ове декларације нису потребна додатна финансијска средства у буџету Републике Србије.
IV РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ДЕКЛАРАЦИЈЕ ПО ХИТНОМ ПОСТУПКУ Неопходно је да се предложена декларација донесе по хитном поступку како би се, у што краћем року, заузели ставови по доношењу Резолуције Генералне скупштине Уједињених нација од 23. маја 2024. године и определио даљи правац деловања државних органа и других јавних чинилаца по том питању, сходно члану 167. и 168. Пословника Народне скупштине.
