Пише: Небојша Поповић
У Мађарској се недавно десила промјена власти. Доминанта фигура, Виктор Орбан, доживио је изборни пораз након шеснаест година владавине. За демократије то је заиста дуг период. Једнако толико је владала и Ангела Меркел у Њемачкој. Ера Меркелове коју је обиљежило убирање ренте од енергетских споразума њеног канцеларског претходника Герхарда Шредера, на концу је опет морала да се заврши.
Поента је да се бирачи у демократским друштвима након извјесног времена презасите и објективно успјешне владавине а камоли оне проблематичне.
Анализе су показале да је преко 65 одсто људи млађих од тридесет година гласало против Орбана. У Мађарској је дакле дошло до засићења. Стасале су нове генерације на новим сентиментом и поимањем политике.
Ипак, поштено је рећи да главна тачка Орбановог пада никако није била на теми спољне политике. Напротив, Мађари су стара, и за малу земљу веома способна политичка нација, која је у хаотичној Европи стољећима знала како да артикулише и сачува своје националне интересе. У том смислу Црна Гора би могла само пажљиво да посматра, води биљешке и учи.
Дакле, Орбан је пао али не зато што је био десничар и „црна овца Европе“, већ зато што као политичар влада предуго па се и главна тачка прелома на којој падају све власти које тако дуго трају десила и у Мађарској, а то је – корупција. За ову тврдњу нема бољег доказа до тог да у тој земљи политичка љевица практично да и не постоји.
Орбанов наследник Петер Мађар у том смислу већ најављује останак на већ уходаном курсу по многим питањима. Најава нове- старе мигрантске политике Будимпеште одокативно прва пада у очи. По неким другим питањима Мађар чак дјелује ригидније и од самог Орбана…
Бриселу је било веома важно да се симболички отараси Орбана али колико ће то у пракси заиста промијенити ствари – па у најмању руку не треба трчати са закључцима. А то значи ни са оним да ће Мађар у земљи гдје су интересне елите и картели тако чврсто спрегнути моћи олако да се обрачуна са корупцијом…
Црна Гора која гледа како да ухвати воз за ЕУ је у том смислу у посве другој позицији у односу на Будимпешту. Будимпешта је на европској (па и глобалној сцени) далеко озбиљнији играч и од једне Хрватске са којом званична Подгорица тешко излази на крај. Мађарска је земља са далеко већим маневарским простором од Црне Горе и озбиљнијом политичком традицијом.
Зато би савјет црногорским политичарима био – било да долазе из редова опозиције или власти да се не упоређују са лидерима, политикама или партијама из те земље јер то дјелује исувише комично, а и Црногорски грађани заслужују озбиљност. У Мађарској се по свему судећи десила замјена док се политика у већини елемената неће драстично промијенити. Од Мађарске за сада треба само учити а никако се са њом упоређивати.
