Piše: Dragutin Nenezić
Kako je politička kriza koja polako tinja u Srbiji izgleda odložila donošenje odluke o poništavanju posledica nezavisnosti, najavljene u septembru (a tome su možda doprinele i kritike SAD, EU i Nemačke upućene delu paketa mera koji se tiče pravosuđa), umesto teksta o tome, odlučio sam se da se osvrnem na proslavu dana zastave u regionu, kao i na neke poruke koje se iz te proslave mogu izvući za naredni period, u kom nas čekaju izbori na Kosovu, aktiviranje novih administracija u SAD i EU, i ko zna šta još u Srbiji.
Dan zastave je opštealbanski praznik, kojim se obeležava jedan od mnogih pokušaja Albanaca da se osamostale, ovog puta (i to ne prvi put) u okviru Osmanskog carstva 1912. godine. Zvaničan je praznik u Albaniji i na Kosovu, ali se obeležava i u opštinama u kojima su Albanci u većini i/ili na vlasti u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji (i koje su manje-više u granicama četiri vilajeta u kojima je proglašena „nezavisnost“ 1912. godine – skadarskog, kosovskog, bitoljskog i janjinskog).
Za razliku od sličnog novoustanovljenog praznika u Srbiji i Republici Srpskoj, obeležavanje dana zastave ima ozbiljne političke implikacije u regionu, i potvrđuje tezu da je Albancima velikoalbanska ideologija jedinstveno obeležje, iznad svih verskih i političkih podela.
Dragutin Nenezić: O evropskom predlogu/sporazumu – šta se (ni)je izgubilo u prevodu
Ove godine, dan zastave se po prvi put obeležava i u nekim od opština na Severnom Kosovu. I to je samo jedna sitnica u nizu događaja koji potvrđuju kosovsku vlast u ovim opštinama, pored kvazipravnih raspolaganja tuđom imovinom na različitim nivoima, postavljanja novih baza i utvrđivanja starih, prebijanja, arbitrarnih hapšenja i privođenja, pa sve do skorog otimanja kovčega srpskog mladića iz stradalne Banjske.
Međutim, nešto se i tu promenilo. Kao da se, u iščekivanju gorepomenutih novih administracija, malo otupila ta oštrica kojom se seče svakodnevni život Srba, pa je recimo delimično ukinuta (inače protivpravna na svaki način) zabrana uvoza robe iz Srbije. Moguće da je to na neki način i zahtevano od kosovskih vlasti, ali je svakako efekat isti – agonija se nastavlja, samo usporeno i ublaženo.
Najave o upadima u škole i bolnice ostaju samo to, ali su silovite akcije upada ipak zamenjene kontinuiranim jačanjem (para)policijskog prisustva, kao i provokacijama poput otimanja kovčega, podlo konstruisanog optuživanja SPC da se u manastirima prihvataju dinari suprotno (protivustavnoj) zabrani, ili prefarbavanja grafita.
S druge strane etničke linije, Srbi dočekuju kosovske izbore nespremni. U više kolona – što samo po sebi nije sporno, ali može imati za posledicu krnjenje političke snage koju nose zagarantovana mesta u skupštini – i bez jedinstvene ideologije. Za razliku od opozicije kosovskih Albanaca, koja Kurtiju zamera pre svega udaljavanje od SAD kao egzistencijalnog saveznika, ali ne spori potrebu za zaokruživanjem Kosovske vlasti na Severu i konačnom “integracijom“ (ili dezintegracijom) Srba, politički protivnici odavno politički delegitimisane Srpske liste se, u najboljem slučaju, iscrpljuju u aktivnom političkom otporu invaziji na Sever.
Dragutin Nenezić: O evropskom predlogu/sporazumu – šta se (ni)je izgubilo u prevodu
Nijedna srpska opcija trenutno ne nudi celovitu strategiju ne samo otpora, već i, kako se to nekada popularno nazivalo, „ostanka i opstanka“ Srba, i to ne samo na Severu, već na celoj teritoriji Kosova i u Metohiji – a što se sad svodi, i polako biva normirano kao takvo, na pasivno primanje novca iz beogradske kase, za sad preko ispostava na administrativnim prelazima, a u perspektivi preko prištinskog trezora – jednog dana ako se formira ZSO.
ZSO je ovde zanimljiva iz više uglova. Iz ugla Kurtija, temelji za ZSO su već postavljeni – ona nikad ne može biti autonomna, jer je u tome sprečava policijsko prisustvo, a njen sadržaj će se već odrediti negde u preseku evropskog nacrta, ustavnosudske kontrole, ishoda kosovskih izbora i pregovora pod okriljem novih administracija. Iz ugla opozicije, ZSO je idealna za napadanje Kurtija, budući da je to jedina stvar sa srpskim predznakom koju on nije ukinuo, osim jezika i zagarantovanih mesta u skupštini (a i to je pitanje vremena).
Iz ugla Albanaca kao političke celine, ZSO će sasvim sigurno biti iskorišćena za problematizaciju položaja Albanaca tamo gde su izbačeni iz vlasti, kakav je slučaj u Makedoniji, odnosno tamo gde iznutra, sa lokalnog nivoa, podrivaju vlast, kakav je slučaj u Srbiji.
Iz ugla Srba, ZSO je jedno veliko ništa – neko mutno obećanje kao centralna tačka sve slabije kosovske politike zvaničnog Beograda. I tu vidim prostor za aktivnije delovanje kosovskih Srba, kroz formulisanje valjane ZSO ili pak nekakve alternative. U tom smislu, naredne mesece ću posvetiti tome da ponudim neke predloge, ne samo za takvu ZSO (a polazeći od prvog teksta koji sam za KosSev napisao o konsocijaciji), već i za druga pitanja koja smatram bitnim za „ostanak i opstanak“, sve u nadi da će ih možda neko iskoristiti na političkoj sceni.
Do tada, još jednom bih se osvrnuo na međunarodni okvir. Prvi Trampov mandat je za rezultat imao, iz ove perspektive, samo tzv. Vašingtonski sporazum, budući da se podela ipak nije desila. I taj sporazum, ako ostavimo po strani one delove koji su danas potpuno neupotrebljivi (poput studije o Gazivodama), se suštinski naslanja na briselske dogovore, isto kao i novi evropski sporazum. U tom smislu, a pogotovo imajući u vidu aktuelne krize u svetu koje će verovatno imati prioritet u, ako ne rešavanju, a ono u kontrolisanju, mislim da se od nove Trampove administracije ne može očekivati ništa bitno drugačije, te da isto važi i za novu EU administraciju.
Slobodan Samardžić i Dragutin Nenezić o Vučićevoj politici na Kosovu i Metohiji
Svako čekanje čuda u januaru će po meni biti manje ili više grubo demantovano u februaru, brzo posle kosovskih izbora. Iz te perspektive, čini se da je sve što se desilo od 2022. na ovamo u stvari jedno pažljivo pripremanje terena, tako da se nikada ne može desiti npr. podela – koja trenutno zahteva uklanjanje policijskog prisustva sa Severnog Kosova, koje je moguće samo od strane jače oružane formacije – i tako da sve ide ka kompletnom odumiranju srpskog prisustva (uz pasivnu asistenciju same Srbije), tako da se ono svede na finansiranje suženog kruga ustanova, kao i određenog kruga lica, što će se sve posle đuture integrisati, i čime će biti okončan proces koji je započeo 1999. godine. U tom scenariju, veće političko organizovanje Srba nije poželjno, i valja ih ograničiti na aktivizam, što se trenutno i radi.
Drugim rečima, ako se Srbi ne ugledaju na Albance, što poneki usamljeni intelektualac i zagovara (mada ne u potpunosti na realan način), i umesto nametnutog praznika, jedinstvo demonstriraju na organskim osnovama, na Kosovu i u Metohiji ih ne čeka svetla budućnost. Ona možda neće biti mračna kao što se činilo proteklih godinu dana, ali će svakako voditi konačnom rešavanju kosovskog pitanja za po Srbe nepovoljan način.
Neki primeri tog organskog jedinstva su bili vidljivi na veličanstvenoj proslavi ktitorske slave u Manastiru Visoki Dečani protekle nedelje, i predstavljaju potpunu suprotnost onome što se juče moglo videti po albanskim sredinama. To organsko jedinstvo podrazumeva, za početak, zajedništvo Srba sa severa i juga, određenu dozu autentičnosti u odnosu na ono što se nudi iz Beograda (po ugledu na Srbe iz Republike Srpske u periodu 1993. – 1995), saglasje sa SPC (oličenom u Eparhiji raško-prizrenskoj) kao moralno neupitnom stubu zajednice na Kosovu i u Metohiji. Ono treba da bude na tragu onoga što je pokazano tokom borbe protiv eksproprijacije 2023. ili otpora posetama prištinskih uzurpatora Severu tokom ove godine.
Dragutin Nenezić: Šta će biti sa Srbima na Kosovu posle evropskog sporazuma
Ali, pored toga, treba da bude i institucionalizovano, istinski podržano od strane Beograda, finansijski stabilno i, kao i svako jedinstvo, iznad partikularnih interesa. Još je Slobodan Jovanović identifikovao „partajičnost“ kao usud srpske politike, pa se nadam da će Srbi na Kosovu i u Metohiji smoći snage da je prevaziđu, uz svež blagoslov Svetog Kralja, jedinog vladara koji je u kontinuitetu uz svoj narod.
Izvor: KoSSev
