Пише: Др Дејан Јововић
Централне банке развијених економија очекују да ће удео злата у глобалним резервама порасти, на рачун америчког долара. Потражња за златом, до које долази упркос наглом порасту цене жутог метала, последица је покушаја централних банака да диверсификују своја улагања у алтернативне валуте и средства, нарочито након што су „САД употребиле долар као оружје у санкцијама против Русије”.
Основни мотив за увећање златних резерви је то што Америка долар користи као политичко средство против одређених држава. Оне се бране тако што излазе из долара и улажу у злато. Појачано штампање долара и евра утицало је на инфлацију, а инвеститори се од ње бране тако што улажу средства у инвестиционо злато.
За разлику од злата које је отелотворење вредности, папирни долари немају суштинску вредност. Они могу да функционишу као светски новац, олакшавајући трговину, инвестиције, кредите и делују као складиште вредности у мери у којој су подржани економском моћи америчке државе и њеног финансијског система. У ствари, од суспензије конвертибилности папирне америчке валуте у злато 1971, долар је де факто фиат новац, који покриће своје вредности нема ни у каквом конкретном добру (попут злата или сребра), већ му вредност даје гаранција институције која га издаје. То значи да фиат новац нема никакву употребну вредност, осим вредности папира на којем је одштампан или метала који су коришћени за прављење кованица. Просто речено, фиат новац „вреди зато што централна банка и држава кажу да вреди”. Све данашње светске валуте спадају у фиат новац.
Филип Ђорђевић: Путинова главоломка за Вучића, позив на самит БРИКС-а, гужва у шеснаестерцу, важни гости и геополитички процеп
Удео долара у глобалним девизним резервама опао је са више од 70 одсто у 2000. години, кад је био несумњиво хегемонијска резерва, на око 55 одсто данас и тај пад поверења у америчку валуту ће се наставити. У случају колапса долара и међународног монетарног система, БРИКС може да понуди алтернативу, укључујући „праву валуту подржану робом на размени”, сматра руски директор у ММФ-у. Чланице БРИКС-а могле би да створе заједничку валуту која би се базирала на валутама пет земаља чланица организације, међу којима су: кинески јуан, индијска рупија, руска рубља, бразилски реал и јужноафрички ранд. О томе се разговара и биће неопходно да се све те идеје реализују и да буду подржане реалном робном разменом.
Бројни западни медији често пишу о недостацима актуелног монетарног система, спомињући БРИКС као организацију која је у стању да понуди алтернативу.
У септембру прошле године, после самита земаља БРИКС-а у Јужној Африци у августу, први пут је у јавности представљена новчаница која би могла да постане нова светска валута. Наиме, руски амбасадор у Јужној Африци демонстрирао је новчаницу „брикс 100”, што се тада могло оценити као пропагандни потез. Догађаји из Преторије у потпуности се уклапају у план овог савеза о дедоларизацији међународне трговине и што широј употреби националних валута, што је један од основних постулата БРИКС-а.
Спекулације да би БРИКС евентуално могао да пласира своју валуту на светско тржиште у 2024, добијају на замаху ако се узму у обзир најављени самит ове организације у Казању у Русији од 22. до 24. октобра ове године и одлуке које се очекују.
Наиме, на прошлогодишњем самиту БРИКС-а истакнута је потреба да се у обрачунима користе националне валуте. Оцењено је да је ово глобални тренутак за коришћење локалних валута, алтернативних финансијских процедура и система плаћања. С тим у вези, лидери БРИКС-а задужили су министре финансија својих земаља да раде на овим питањима. Они су основали групу да до наредног самита размотре „питање формирања алтернативног платног система”. БРИКС је спреман да тражи могућности за побољшање „стабилности, поузданости и поштених и фер односа у глобалној финансијској архитектури”.
Мишљења економских стручњака о импликацијама или потенцијалу валуте БРИКС-а су подељена. Ипак, нова валута могла би да буде од пресудног значаја за даљи развој савеза. Посвећеност диверсификацији из америчког долара у међународним трансакцијама сугерише да би заједничка валута могла да буде стратешки корак у даљем јачању економске сарадње међу чланицама.
БРИКС као економска алијанса свакако није нов феномен у геополитичком сектору. БРИКС је 2023. постао једна од главних геополитичких тема због своје борбе за мултиполарни светски поредак и окончања доминације долара. Сви знаци указују на то да блок развија своју валуту у сврху једностране трговине. Пројекат све више добија на значају ако се имају у виду санкције западних земаља према Русији, која би формирањем валуте БРИКС-а несумњиво остварила бенефите.
Треба рећи да би најављена валута БРИКС-а у почетку била само обрачунска валута и користила би се као мера у односу на коју се салдирају дуговања проистекла из међусобне трговине и кредитирања у националним валутама, док би се на класичну валуту, ако заживи, чекало дуже време.
Доминантни долар је један од бројних проблема земаља у развоју, где многи сматрају да међународне институције као УН, ММФ и Светска банка не служе њиховим интересима. Земље БРИКС-а су више пута позивале на стварање праведнијег светског поретка и реформу глобалних институција. Али изражена намера групе БРИКС у вези с доларом неће ову валуту „срушити преко ноћи”.
Земље чланице групе БРИКС објавиле су после састанка одржаног јуна ове године у Русији да су у завршној фази своје мисије дедоларизације и да је „потврђен њихов нови платни систем, који ће постати конкурент тренутној глобалној резерви америчког долара”. Циљ блока је да његов мултиполарни међународни монетарни систем означи крај америчког долара, као једине глобалне резервне валуте.
Дуго се расправљало о новом систему плаћања, али сада је БРИКС службено потврдио свој развој и праву мету – амерички долар. Економски савез БРИКС-а је у последње две године настојао да оспори глобални економски статус кво. Блок је тражио алтернативу финансијског поретка којим доминира Запад. Ти напори огледају се у облику појачане праксе дедоларизације и промоције властитих локалних валута блока. БРИКС има за циљ прекидање везе с америчким доларом и коришћење локалне валуте за све прекограничне трансакције међу земљама чланицама. Овај потез привлачи и друге земље у развоју да се придруже БРИКС-у. Идеја о одбацивању долара у корист локалних валута и нових глобалних резерви постала је све популарнија широм света. Концепт валуте, подржане златом и дигиталним валутама централних банака, сматрају се погодним алтернативама.
После слома релативно стабилног бретонвудског система, који је имао утврђена „правила понашања” и механизме функционисања, свет се нашао у перманентној валутној и финансијској кризи мањег и већег интензитета. Прекомпозиција светског монетарног поретка нарочито је присутна последњих година и с избијањем рата у Украјини, кад у процесу дедоларизације долази до смањења значаја америчког долара као једине главне светске резервне валуте.
Постоји дугорочни тренд ка диверсификацији валута у глобалним финансијским трансакцијама и трговини, и све већа употреба националних валута у међусобним плаћањима. Без обзира на трговину у другим валутама, амерички долар је још релативно јака светска валута и глобално средство плаћања и постепено се смањује његова улога у контексту дугорочног померања моћи од Запада ка Истоку.
Криза у којој се свет налази не показује знакове успоравања. Амерички јавни дуг већ је достигао 35 хиљада милијарди долара. Иначе, укупан светски дуг достигао је ове године огроман износ од 315 хиљада милијарди долара, док је укупан БДП износио 109 хиљада милијарди долара, нешто више од трећине тог глобалног дуга. Растући значај земаља БРИКС-а у светској привреди и политици, који је постао јачи, за сада, са пет нових чланова (Саудијска Арабија, Иран, УАЕ, Египат и Етиопија) од 1. јануара ове године, које располажу са 30 одсто светске (копнене) површине, 45 одсто светске популације, око 37 одсто светског БДП-а, нужно ће довести до одређених промена снага и центара моћи у процесу трансформације ка мултиполарном поретку у свету.
Извор: Политика
