Пише: Филип Ђорђевић
Руски град Казањ домаћин је политичке главоломке за председника Србије достојне хиперболичке геометрије Николаја Лобачевског, математичара који је већи део живота провео у том граду на обали Волге. Руски председник Владимир Путин рекао је у сусрету са потпредседником српске владе Александром Вулином како очекује да Александар Вучић дође у Казањ, на Самит БРИКС-а, који се одржава од 22. до 24. октобра у главном граду руске Републике Татарстан.
Руски град Казањ домаћин је политичке главоломке за председника Србије достојне хиперболичке геометрије Николаја Лобачевског, математичара који је већи део живота провео у том граду на обали Волге. Руски председник Владимир Путин рекао је у сусрету са потпредседником српске владе Александром Вулином како очекује да Александар Вучић дође у Казањ, на Самит БРИКС-а, који се одржава од 22. до 24. октобра у главном граду руске Републике Татарстан.
„Русија ради то веома коректно, на високом нивоу, све се ради на време, под добрим, веома добрим условима за Србију. Хајде да причамо и о овоме. Постоје конкретне ствари које треба решити“, рекао је Путин пре него што је реч препустио Вулину да објасни како „Србија није само стратешки партнер, већ савезник Русије“.
Иако се за овај позив мање-више зна већ месецима, а Вулин је и у међувремену био у Москви са високим руским званичницима, али не и са Путином, овакву поруку није добио да је пренесе на Андрићев венац, па се може претпоставити да је руски председник спремао за одређене прилике и да је лично упути.
Контра после доласка Макрона и Шолца
Вероватно није далеко од истине да је Путин то учинио како би, после недавне посете француског председника Емануела Макрона Србији, а претходно и немачког канцелара Олафа Шолца и њихових порука о „Србији на Западу“, бацио у руке Вучићу врућ кромпир како да одговори на овакав позив са Западу супротстављеног Истока, подебљавајући га успут причом о енергетици и добрим условима које је Београд добио од Москве, од чијег гаса српска економија зависи. И да га, на неки начин, стави пред избор који би могао да се дефинише као „тамни вилајет“ – „ако узмеш, кајаћеш се, ако не узмеш кајаћеш се“.
На Вучићев одговор није се чекало дуго, стигао је са војне вежбе на Гучеву, будући да борави у Подрињу како би са грађанима разговарао о пројекту „Јадар“. Тај одговор такође је достојан компликованости геометрије Лобачевског или можда чувене минијатуре Боре Тодоровића из „Балкан експреса“ када га агент тајне полиције пита „јеси ли ти музичар“.
Вучић је рекао да је пре десетак дана добио позив председника Русије Владимира Путина да се придружи самиту БРИКС-а у Казању, али је навео да ће тада „имати важне госте из иностранства“.
„Добио сам врло љубазан позив да се придружим БРИКС-овом самиту 23. и 24. окобра, ми за тада имамо важне госте из иностранства, али да не бих говорио сада, полако имамо много важних и посета и долазака и одлазака, о томе ћемо тамо око 10. октобра да причамо. Боље да вам не говорим шта све имамо. Како то клинци кажу – гужва у шеснаестерцу. Хвала људима из БРИКС-а на позиву и председнику Путину. Имамо и Њујорк, и већ сада знам да ћу имати разговоре са најмање шест председника и са најмање седам или осам премијера на маргинама седнице Генералне скупштине УН“, рекао је Вучић.
Вучић је навео и да Београд обележава 80 година од ослобођења 20. октобра, додајући да ће тада бити приређени бројни програми и планови.
„Не заборавите да је 80-годишњица ослобођења Београда 20. октобра и Црвена армија је та која је највећим делом уз помоћ наших трупа ослободила Београд и донела слободу нашој земљи заједно и са Русијом и свима другима који су учествовали у ослобађању“, рекао је Вучић.
Дакле, Вучић је одбио Путина. Или можда није? Или можда ипак јесте?
Путинов лични престиж
Срећко Ђукић, бивши амбасадор Србије у Белорусији и члан Форума за међународне односе, каже за НИН да би српски председник сада могао да буде „на жеравици“ због Путинове поруке.
„Ако одбије, он окреће Русију против себе, односно окреће лично Путина. Треба схватити да је самит у Казању питање личног престижа Владимира Путина. Због целокупне ситуације, рата у Украјини, Путинових ограничења и слично. Присуство Вучића, једне земље тога профила коју он представља, једне земље стратешки везане за Запад, њима много значи. За Путина далеко више, него за БРИКС. Одбијање доводи у питање многе постулате у односима између две земље. Путин је напоменуо ових дана да енергетски споразуми истичу, гасни споразуми истичу на пролеће 2025. године. Позицију око Косова Путин не експлицира, ни Русија не експлицира последњих месеци поводом последњих ситуације које су до краја оголиле да је Косово преузело суверено све функције на целој територији. Дакле, није јасна руска позиција и недолазак Вучића може да наведе Русију на преиспитивање неких својих потеза, укључујући и Косово“, сматра Ђукић.
Он верује да је разлог Путиновом личном инсистирању да Вучић дође у Казањ то што руски председник жели да на самит БРИКС-а доведе што више земаља.
„Да то буде највећи скуп БРИКС-а у његовој историји и наравно присуство сваке земље на највишем нивоу је у интересу БРИКС-а. Мислим да је још више од интереса за Русију и посебно за Путина, који се налази у врло специфичној улози, човека којем је ограничено кретање због оптужби пред Међународним кривичним судом. Тако да је борба за долазак Вучића врло интересантна. Мислим да се неће завршити тим Вучићевим начелним одбијањем“, каже Ђукић.
Геополитички процеп
Да је реч о својеврсном геополитичком процепу у ком се Србија нашла, сведоче и реакције из ЕУ и САД на Вулинов сусрет са Путином. Пре њиховог састанка, из ЕУ је саопштено да „одржавање веза са Русијом у време њеног агресорског рата против Украјине није компатибилно са вредностима ЕУ и процесом придруживања“.
„Европска унија је била кристално јасна са нашим партнерима: односи са Русијом не могу да буду уобичајени након ничим изазваног и неоправданог агресорског рата Русије против Украјине“, навела је служба за штампу, спољне послове и безбедносну политику ЕУ у одговору за Глас Америке.
Сједињене Државе су саопштиле да цене партнерство Србије у борби против руске агресије у Европи и то што даје хуманитарну помоћ украјинском народу, али да је „став о Александру Вулину добро познат“ и да он остаје под америчким санкцијама, наведено је у одговору Стејт департмента на упит Гласа Америке.
„Наш фокус остаје на томе да са лидерима у Србији радимо на јачању стратешког партнерства између наших земаља, док Србија наставља да гради безбедну и сигурну будућност у Европи отпорној на политичке и економске уцене из Русије“, кажу у Стејт департменту.
Путин о Ђукановићу: Није јасно шта је био више лидер или бизнисмен
Ђукић објашњава да је политика балансирања између Истока и Запада, односно седења на више столица, на којој Вучић инсистира, сада „у једном зачараном кругу из ког нема излаза“.
„Он просто не зна којој ће се страни приволети. Да ли Макрону, да ли Шолцу, да ли Сију, да ли Путину… Он мора да вага сваки потез и сваки корак да се код других у том зачараном кругу његов потез не протумачи на погрешан начин. Тако да је он сада нашао један изговор, али видећемо колико то пије воду“, каже Ђукић.
Према његовим речима, „долази време када ће морати да се определи на коју ће страну и на коју ће столицу сести“.
„Не можеш то у недоглед чинити, зато што си се определио за Европску унију, определио се за Запад, а кокетираш са Русијом, играш са Кином. Дакле, то је исувише велики залогај за једну земљу величине Србије и једну земљу зависну од међународних фактора у целини. Према томе, већ видимо да се ситуација око Косова до крајње мере заоштрила или другим речима, постало је потпуно јасно и ту позицију више нико не може да одбрани. Ни Путин, ни Си. Бирачко тело Александра Вучића је проруско, дакле антизападно. То је једна јако сложена ситуација. То је ходање по танкој жици у зачараном кругу“, каже Ђукић за НИН.
Извор: НИН
