Пише: Џо Лорија
7. марта 2022. године, двије седмице након што је Москва ушла у грађански рат у Украјини, амерички државни секретар Ентони Блинкен рекао је за CBS News из Молдавије да ће САД дати зелено свјетло чланици НАТО-а Пољској да пошаље борбене авионе МиГ-29 у Украјину како би успоставила зону забране летова против руских авиона.
Предсједница Представничког дома САД Ненси Пелоси и лидер већине у Сенату Чак Шумер такође су подржали зону забране летова. Али у року од неколико дана, Пентагон је одбацио ту идеју, јер је ушао у значајан сукоб са Стејт департментом и члановима Конгреса, покушавајући да спречи директан војни сукоб са Русијом који би могао изазвати најстрашније могуће катастрофе у историји.
Зона забране летова „могла би резултирати значајном реакцијом Русије, што би могло повећати изгледе за војну ескалацију с НАТО-ом,“ рекао је тадашњи портпарол Пентагона Џон Кирби.
Предсједник Џо Бајден нашао се у средишту овог сукоба. Притисак на Бијелу кућу од стране појединих чланова Конгреса и новинарског корпуса био је немилосрдан да неопрезно уведе НАТО директно у рат.
Бајден се на крају приклонио ставу Министарства одбране, и био је врло јасан зашто. Противио се НАТО зони забране летова изнад Украјине, рекао је, јер „то би се звало Трећи свјетски рат, у реду? Да будемо јасни, нећемо водити Трећи свјетски рат у Украјини.“
Амерички министар одбране Лојд Остин га је подржао:
„Предсједник Бајден је јасно рекао да америчке трупе неће ратовати с Русијом у Украјини, а ако успоставите зону забране летова, да бисте је спровели, морали бисте се суочити с руским авионима. То би нас поново ставило у рат с Русијом.“
(План администрације био је, и очигледно још увијек јесте, да сруши руску владу преко посредничке контраофанзиве, економског и информативног рата, а не директним војним путем.) Блинкен, који се није држао званичне линије, изгубио је ту рунду. Изненађује што је задржао свој посао. Али преживио је и сада се враћа због другог полувремена.
Неумољивост
Блинкенова неопрезност поново је изашла на видјело прошле седмице када је изнио причу — коју су радо прихватили *The Guardian* и *The New York Times* — да ће Бајден одобрити британски захтјев да испали своје ракете Storm Shadow дубоко у Русију.
Чланак у The Guardian-у од 11. септембра је навео:
„Амерички државни секретар Ентони Блинкен дао је свој најјачи наговјештај до сада да ће Бијела кућа ускоро укинути своја ограничења у вези са употребом дугорочног наоружања које је Запад обезбиједио Украјини за нападе на кључне војне циљеве унутар Русије, с тим да се разумије да је одлука већ донесена у тајности. Говорећи у Кијеву заједно са британским министром вањских послова Дејвидом Ламијем, Блинкен је рекао да су САД ‘од првог дана’ биле спремне да прилагоде своју политику како се ситуација на бојишту у Украјини мијењала. ‘Наставићемо да то чинимо,’ нагласио је.“ Да би испалила британске ракете Storm Shadow, Украјина би морала зависити од британских техничара који би их заправо лансирали и од америчке технологије за геолокацију. Њемачки канцелар Олаф Шулц је открио да су ти британски војници већ у Украјини.
Другим ријечима, то би био напад НАТО-а на Русију, представљен као украјински напад. То би значило да су САД и Британија у рату с Москвом, што Блинкен очигледно жели и што је рекао да ће се догодити.
Сљедећег дана руски предсједник Владимир Путин упозорио је да лансирање таквих ракета у Русију „значи да су НАТО земље — Сједињене Државе и европске земље — у рату с Русијом. И ако је то случај, узимајући у обзир промјену суштине сукоба, донијећемо одговарајуће одлуке као одговор на пријетње које нам буду упућене.“
Упркос томе, The New York Times је истог дана објавио чланак са насловом: „Бајден спреман да одобри употребу дугог домета западног оружја од стране Украјине у Русији.“
The Guardian је додао:
„Извори у британској влади наговијестили су да је одлука већ донесена да се дозволи Украјини да користи крстареће ракете Storm Shadow за циљеве унутар Русије, иако се не очекује да ће то бити јавно објављено у петак када се Стармер састане с Бајденом у Вашингтону.“ Блинкенове ријечи су очигледно подигле наде британског премијера Кира Стармера да ће остварити своју жељу да нападне Русију арсеналом своје земље, упркос томе што је Путин рекао да то значи директан рат с НАТО-ом. Блинкен и Британци нас воде на ивицу.
Разум у Арлингтону
Изузев Пентагона, преносиоца најстрашнијег насиља у свјетској историји, који је свијет вратио са руба. Барем други пут — јавности познат — Министарство рата је осигурало мир од неоконзервативне неопрезности коју предводи Блинкен. Стармер је враћен својим чартер летом Бритиш ервејза из Бијеле куће, лижући своје ране. Очигледно га је Блинкен навео да вјерује да је све готово: да ће САД дозволити Британији да нападне Русију својим ракетама дугог домета користећи америчку технологију — чак и ако САД не би дозволиле да њихове дугорочне ATACMS ракете буду коришћене.
The Times of London је известио да је Бајденово ускраћивање одобрења „изненадило британске званичнике који су пажљиво слушали наговјештаје Ентонија Блинкена, америчког државног секретара, да Америка напредује ка одобравању Storm Shadow ракета.“
Стармерова манија да нападне Русију илуструје континуирану патолошку мржњу Британије према Русији, која сеже вијековима уназад, за разлику од можда умјереније, иако одлучне америчке геостратешке супарничке игре с Москвом. Бајденове границе с неоконзервативцима Бајден се показао као врхунски ратни хушкач, а његова подршка нелегалној инвазији на Ирак и његова саучесништва у геноциду у Гази су најистакнутији примјери. Као и два предсједника прије њега, Бајден је допустио да се неоконзервативци увуку у позиције моћи у његовој администрацији. Међутим, питање остаје колико је сам Бајден неоконзервативац, а колико традиционални ратни хушкач.
Као створење Вашингтона више од пола вијека, чини се да Бајден поштује процјене војске о војним питањима, и у својим бољим данима разумије да чак и Америка има своје границе.
Барак Обама је дозволио да Хилари Клинтон, „краљица ратних хушкачâ“, доведе у администрацију Викторију Нуланд, водећу неоконзервативку. Доналд Трамп је допустио неоконзервативцима попут Џона Болтона и Мајка Помпеа да уђу у његову администрацију. А Бајден има Блинкена (и неко вријеме Нуланд). Умјесто да их протјера, дозвољава им да опстају и убацују САД у све опасније неуспјехе: Ирак, Авганистан, Газа и Украјина, остављајући за собом море изгубљених долара и океан проливене крви.
Као каријериста, Блинкен је говорио оно што је морао да каже како би дошао до своје позиције. Обама је 2015. мудро одлучио да не наоружава Украјину након што су Нуланд и Бајден извел државни удар 2014. године, јер није желио да изазове Русију, за коју је рекао да је Украјина витални интерес, док то није било за САД. Обама је такође страховао да би америчко оружје могло пасти у руке „силеџија“ — мислећи на неонацистичке типове из Азова, за које је Обама добро знао.
Џо Лорија: „Ја владам свијетом“
Блинкен је тада био Обамин замјеник државног секретара. Да би подржао позицију предсједника, рекао је на једној конференцији у Берлину:
„Ако се играте на војном терену у Украјини, играте на снагу Русије, јер је Русија одмах поред. Има огромну количину војне опреме и војне силе одмах на граници. Све што бисмо ми као земље учинили у смислу војне подршке Украјини, Русија би вјероватно надокнадила, па чак и удвостручила, утростручила и учетворостручила.“ Али кад се ослободио Обаминих ограничења, Блинкен се придружио Бајденовој агресивној политици према Украјини на врху Стејт департмента. Са те позиције, и с вакуумом моћи у Бијелој кући због Бајденовог дементног стања, Блинкен је отворено гурао неоконзервативну агенду, која је јасно изложена у извјештају из 2000. године, Пројекат за нови амерички вијек.
А шта је та агенда?
У неко друго вријеме, прије него што је та ријеч постала „прљава“, била би поносно проглашена за империјализам. Она садржи сву ароганцију и осјећај непобједивости и некажњивости било које империје у историји. PNAC отворено прокламује да неће бити допуштено ниједној сили, или савезу сила, да устане и стане на пут неоконзервативном лудилу да искористи америчку моћ за постизање свјетске доминације. Савез сила, као што је онај између Кине, Русије и земаља БРИКС-а, само је убрзао у супротстављању неурођеној, неоконзервативној авантуризму.
Без обзира на многе гомилајуће се катастрофе, посебно у Ираку, Палестини и сада у Украјини, неоконзервативци су неометани и непоколебљиви. Њихово увјерење у сопствену супериорност, умотану у америчку заставу, остаје фанатично, без обзира на смрт и разарања која изазивају. Они не разумију да је америчка моћ ограничена и да њихово тестирање тих граница ризикује све. 2019. године, Блинкен се удружио са архинеоконзервативцем Робертом Кејганом да напише чланак за Вашингтон пост у којем се залаже за агресивнију употребу америчке моћи у иностранству и против трендова неинтервенционизма унутар САД.
Са супругом Кејгана, Викторијом Нуланд, која је напустила Бајденову администрацију, и савјетником за националну безбједност Џејком Саливаном који се приклонио реалистима, Блинкен се појавио као неоспорни лидер оних које је Џорџ Х. В. Буш назвао „лудацима у подруму“.
То је било прије 30 година. Сада су неоконзервативци на врху, а само уздржаност Пентагона и Саливаново убјеђивање довели су Бајдена назад с ивице.
Овог пута.
Џо Лориа је главни уредник Consortium News и бивши извјештач из УН-а за The Wall Street Journal, Boston Globe и друге новине, укључујући The Montreal Gazette, London Daily Mail и The Star of Johannesburg. Био је истраживачки новинар за Sunday Times of London, финансијски репортер за Bloomberg News и започео је своју професионалну каријеру као 19-годишњи сарадник за The New York Times. Аутор је двије књиге: A Political Odyssey, са сенатором Мајком Гравелом, с предговором Данијела Елсберга, и How I Lost By Hillary Clinton, с предговором Џулијана Асанжа.
Извор: Consortium News
