Пишу: Недељко Чолић и Филип Ђорђевић
Косовске безбедносне снаге требало би да до 2028. прерасту у косовску војску, према плану који је усвојила Скупштина у Приштини, а тај процес могао би да буде завршен и знатно раније, бар судећи по потезима који се вуку у последње време. Тако је Косовско министарство одбране објавило је како је у последње три године експроприсано 4.808 хектара за потребе Косовских безбедносних снага (КБС), а влада Аљбина Куртија убрзала је овај процес, па је међу имовином која је ове године пренета на КБС и некадашњи аеродром ЈНА и Војске Србије и Црне Горе Думоши, простор од око 48 хектара где ће бити изграђена база КБС. Ради се о некадашњем спортском аеродрому, од ког је ЈНА направила хеликоптерско полетиште и који је служио за летачку и падобранску обуку. Део некадашњег аеродрома користио је Еулекс, док је други део био запуштен.
Косовски министар одбране Ејуп Маћедонци рекао је да је „Министарство одбране у завршној фази прихватања просторија у Думошу, које је користила мисија Европске уније Еулекс“, преносе приштински медији.
Војна база налази се у близини Подујева и језера Батлава, на истоку Косова, недалеко од административне линије са Србијом. Удаљен је од административне линије између осам и 15 километара најкраћим ваздушним путем, а од најближег већег града у Србији, Куршумлије, само 20 километара, због чега се у многим таблоидима блиским властима у Србији појавила информација како се ради о „новој провокацији Приштине“. Маћедонци је казао како ће бити потребно мало улагања у Думоши, те да је Еулекс обећао подршку у опреми и системима који се налазе у њему.
„Тако да нећемо морати да улажемо много пре него што одлучимо које јединице ће бити распоређене на аеродрому Думоши и другим базама“, рекао је Маћедонци.
Аеродроми, базе, касарне
Поред некадашњег аеродрома, КБС је ове године преузела и некадашњу касарну Лукаре, која се простире на 30 хектара и налази се у предграђу Приштине, на путу који води ка Бујановцу.
„Ово има за циљ да гарантује да КБС има одговарајућу стратешку територијалну покривеност како би могла да изврши своју прву уставну мисију за заштиту територијалног интегритета Републике Косово“, рекао је Маћедонци.
Такође, за КБС је намењено и земљиште код места Бабај Бокс, где је војни полигон, затим и земљиште око аеродрома Ђаковица. Тај аеродром је изградио КФОР одмах после уласка на Косово, а косовским властима предат је још 2013. године. Пошто су пропали покушаји да од њега буде направљен комерцијални аеродром, он је предат косовском министарству одбране, које га је обновило 2021. и 2022. године и сада служи као главна база за дронове „Бајрактар“ које је КБС купио од турске и које власти у Београду често спомињу у контексту шпијунирања, тврдећи да их Приштина подиже да би снимала позиције Војске Србије, без прелажења административне линије.
Маћедонци је рекао и да је КБС ове године добио и некадашњи камп „Казабланка“, који је од 1999. до 2012. године био база КФОР-а, највише јединица из Немачке, Швајцарске, Аустрије и САД. База, коју су изградиле немачке јединице КФОР-а, предата је 2012. године општини Сува Река, а почетком ове године је експроприсан за потребе КБС.
„Ове базе имају посебан стратешки значај с обзиром на потребу оперативног проширења јединица КБС дуж територије наше земље“, додао је Маћедонци.
Маћедонци је навео да су све те базе потребне као припрема за почетак и испуњавање треће фазе Свеобухватног плана транзиције која трансформише КБС у војску.
Десетогодишњи план
Није само инфраструктурно ширење и отварање нових база оно што показује да би Косово у много ближој будућности могло да добије оружане снаге него што је 2028. година. Та година зацртана је планом транзиције, усвојеним 2018. године. Тада су се против тог плана успротивили и Београд, који тврди да би, према Резолуцији УН 1244, једине војне снаге требало да буду снаге НАТО мисије КФОР, али и представници ЕУ, НАТО и УН, па је чак Јенс Столтенберг, генерални секретар НАТО, тада рекао како је одлука „донета у погрешно време“ и „упркос забринутости коју је исказала Алијанса“. Међутим, тадашњи амбасадор САД на Косову Филип Коснет изјавио је да је „више него природно да Косово, као суверена и независна земља, има способност самоодбране“.
Поред ширења и отварања нових база, КБС се ужурбано и наоружава, па су тако набављени турски дронови „бајрактар“, турски противоклопни системи „омташ“, минобацачи и бацачи граната, такође из Турске, оклопна возила као што су амерички М1117 или турски МРАП-ови (возила отпорна на мине) „Кипри“ и „Вуран“, наручен је амерички противоклопни систем „џевелин“…
Уз оружје и касарне, за КБС је одређен и далеко већи новац него раније, па се Маћедонци похвалио како је Косово достигло НАТО стандард који предвиђа издвајање два одсто буџета за војне намене.
Убрзано наоружавање и формирање оружаних снага уследило је нарочито после напада Русије на Украјину, што је косовским властима послужило као предложак да пред страним чиниоцима користе аргумент да се „припремају за одбрану од руске дестабилизације региона преко свог савезника у Београду“. Уследио је и оружани сукоб у Бањској, што је додатно ојачало тај аргумент Приштине, па је сада додата и „одбрана од паравојних формација које организује Београд“.
Са друге стране, власти Србије убрзано наоружавање и јачање КБС протумачили су, како је раније рекао председник Србије Александар Вучић, као „рушење међународног јавног поретка“ и да је „једини циљ Приштине да са Косова уклони сваки траг Србије“.
„Важно је да се у члану 9 Резолуције 1244 предвиђа демилитаризација ОВК и других наоружаних група косовских Албанаца. По Резолуцији не смеју да постоје никакве групе наоружаних Албанаца, а они им направише војску. И настављају да је праве“, рекао је Вучић и оптужио највише Турску, али и САД и друге НАТО чланице да стоје иза наоружавања
Према Вучићевим информацијама, које је изнео током посете Војнобезбедносној агенцији почетком ове године, КБС „до 2027. године осим лаког стрељачког наоружања треба да буду опремљене са преко 350 борбених оклопних возила, хеликоптерима, противоклопним вођеним ракетама, минобацачима, хаубицама, противаздухопловним системима, извиђачким тактичким борбеним летелицама и дроновима самоубицама“.
Радић: Они су фактички већ оружане снаге
Војни аналитичар Александар Радић каже за НИН да су већ законом који је у Приштини изгласан 2018. дефинисали КБС као војску, јер су, између осталог, као њен задатак одредили заштиту суверенитета и територијалног интегритета.
„Раније је КБС био организација намењена, врло нејасно, за подршке цивилном друштву и учешћу у међународним операцијама. Али сад су по тој дефиницији из 2018. године аутоматски постали војска“, каже Радић.
Он додаје да је став КФОР-а био да се држе ранијих правила, али да то заправо нема реални однос према КБС, јер КФОР заправо чине трупе земаља које су углавном признале Косово као независну државу.
„И чињеница да су велике силе Запада, уз неке изузетке, попут Шпаније, признале Косово, доводи их у позицију да је фактичко стање да њихова војска постоји, да је призната и препозната од НАТО. И да они иду све више у правцу формалног приближавања НАТО“, каже Радић и додаје да је за такав сценарио битна и позиција Београда, али да смо „и до сада видели да београдски власти постепено признају Косову све оно што су им битни елементи њихове државности“ и да није искључено како ће „једног момента кад та тема буде сазрела у наредних пар година Београд на један одређен на начин зажмурити на то“.
Да су бројне Западне земље већ препознале КБС као оружану снагу, сведочи и чињеница како су КБС учествовале у више заједничких вежби и обука са НАТО трупама, па и у мировним мисијама у оквиру контигента САД, а Косово је чак требало да буде један од домаћина НАТО вежбе „Дифендер Јуроп 2023“, али му је то ускраћено због мера САД против владе Аљбина Куртија због једностраних потеза.
Показивање снаге
Суштина у повећању инфраструктуре и броја објеката КБС, поред повећање бројности и наоружавања, је да се те снаге „шире, јачају и желе да покажу заставу и снагу“, каже Радић.
Није само војна компонента оно што у јачању КБС и претварању у оружане снаге може бити провокативно схваћено из Београда, али и косовских Срба. Радић каже да се као таква може доживети и чињеница традиције коју баштини КБС, а која је ослоњена на ОВК.
„Жеља за показивање заставе провокација која нема војну сврху али има сврху за подмиривање емоција у показивању силе на унутрашњем плану. И зато КСБ јако воли дугачке колоне које пролазе полако кроз места, очекују реакцију људи, очекују да буду снимљени на друштвеним мрежама и у том контексту је нормално очекивати да ће правити нову инфраструктуру, да ће ширити инфраструктуру“, каже Радић.
Ослобођење Скопља, улицом Адема Демаћија: Аљбин Курти против Друге македонске ударне бригаде
У том кључу може се тумачити и недавна изјава једног од приштинских званичника, Рагмија Мустафе, саветника Бесника Бисљимија, потпредседника косовске владе и шефа косовског преговарачког тима у дијалогу са Србијом. Мустафа, који је донедавно био председник Националног савета Албанаца у Бујановцу, тако је поводом најава о враћању редовног војног рока у Србији, изјавио да су „млади Албанци из прешевске долине спремни да постану део КБС, али не и Војске Србије“, додајући да ће неки због тога напустити земљу.
Радић каже да су, са војног аспекта, објекти које КБС преузима, углавном они наслеђени из ЈНА, који су још у југословенско доба били прогутани урбанизацијом и не налазе се на баш погодним местима. Али то није једини проблем за КБС, већ план о повећању броја припадника на 5.000. Иако косовски министар одбране Маћедонци тврди да је број активних припадника већ прешао 4.000 (у резерви би требало да их, према његовим речима, буде 3.000), њихово регрутовање могло би да буде проблематично, сматра Радић.
„Препрека плану им није новац, буџет су јако повећали, главни проблем је заправо то што и највеће патриоте, када премишљају да ли је боље радити на Западу за веће паре или код куће сликати се тајно са ознакама ОВК, на крају изаберу новац. Одлив кадра може да им буде велики проблем“, каже Радић.
Извор: НИН
