Nove geopolitičke tenzije izazvane ratom u Ukrajini mogle bi da utiču i na ekonomski savez BRIKS zemalja. Brazil, Indija, Kina i Južnoafrička Republika moraće da zauzmu stav po pitanju Rusije.
Oko tri milijarde ljudi živi u zemljama BRIKS-a, savezu Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike. To je ogroman ekonomski prostor i politička sila. Posle ruskog napada na Ukrajinu, ostale četiri zemlje su od posebnog značaja u kontekstu globalne reorganizacije ekonomskih zavisnosti i političkih partnerstava. One su isporučioci sirovina i trgovinski partneri i svojim političkim stavom mogu presudno uticati na sukob.
Na primer, postoji mogućnost da bi savez mogao da pomaže Rusiju kroz kredite. „Trenutno se preostale četiri države suzdržavaju i još uvek među njima ne postoji efikasna politička koordinacija, kojom bi se reagovalo na sankcije SAD i EU prema Rusiji“, rekao je Roberto Gulart sa Univerziteta Brazilija u razgovoru za DV.
Zemlje su zbog sankcija suzdržane da kroz razvojne banke BRIKS-a pružaju Rusiji pomoć kreditima. „Nova razvojna banka“ sakuplja novac na međunarodnom tržištu uz niske naknade, rekao je Gualrt i dodao da savez „nije voljan da zauzme političke pozicije u momentu velike neizvesnosti“.
Sličnog je mišljenja i Ignjacio Bartesagi, direktor Instituta za međunarodnu trgovinu pri katoličkom Univerzitetu u Urugvaju, koji smatra da je savez još uvek u početnoj fazi. „Nedostaje im jasna strategija. Jasno je da pred nama stoji nova alijansa, koalicija i geostrateško partnerstvo“, kaže Bartesagi u razgovoru za DV.
Brazil želi da poveća proizvodnju nafte
Leri Fink, šef najveće svetske kompanije za investicioni menadžment „Blekrok“ smatra da bi dugoročno odvajanje Rusije od svetske ekonomije dovelo do ozbiljnih potresa u ekonomskim odnosima među zemljama BRIKS-a. Države bi morale ponovo da razmotre kakva zavisnost postoji među njima i kako bi se ona mogla smanjiti, što bi moglo dovesti do bržeg povlačenja iz nekih zemalja, piše Fink u pismu akcionarima koje je citirao Frankfurter Algemajne Cajtung.
Proizvodnja u Meksiku, Brazilu, SAD ili Jugoistočnoj Aziji mogla bi od toga da profitira. Brazilija se već sprema za ofanzivu. Ministar rudarstva i energetike Bento Albukerke je najavio da će povećati proizvodnju nafte za deset odsto do kraja godine. „To će biti doprinos Brazila stabilizaciji globalnog tržišta energije“, kaže ministar.
Pred važnim odlukama stoji i Južnoafrička republika. Usled rastućih cena gasa i povećanom potrebnom za novim privrednim projektima, Južnoafrička Republika pod hitno želi da obezbedi svoje snabdevanje gasom.
Kako navodi istraživačka mreža Amabungane ova afrička zemlja treba da odluči sa kim će da zaključi dogovor o snabdevanju tečnog gasa vredan milijardi. U igri su naftno društvo Azerbejdžana SOCAR i Gazprom banka, koja pripada ruskom Gazpromu. Oba snabdevača će razmotriti ponude, dok je koncern Šel protiv.
Južnoafrička republika, dakle, mora da se odluči da li će uprkos novim geopolitičkim tenzijama u svetu da se odluči za ruski gas i koji je stav ove države po pitanju Ukrajine.
Politički uticaj Indije i Kine
Daleko važnije je pitanje Indije i Kine. Pre nekoliko dana je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ugostio ambasadore ostale četiri zemlje BRIKS-a, čime je Moskva poslala poruku SAD i Evropi da nije sama.
Ostale četiri države BRIKS-a, međutim, imaju i svoje interese. Indiji je, poput Brazila i Južnoafričke republike, do sada bilo uskraćeno stalno mesto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Vašington Post izveštava da je Indija počela da kupuje naftu iz Rusije, uprkos sankcijama, dok indijske banke utvrđuju mogućnost za trgovinu u rupijima i rubljama. Ovo bi mogao biti signal da je Indija spremna da podrži Rusiju, čime bi se ova zemlja suprotstavila Zapadu.
Ipak, najvažniji igrač BRIKS-a je Kina, koja je zbog svoje ekonomske i političke moći prevazišla status zemlje u razvoju, kakva je bila 2006. kada je savez osnovan. Vlade Brazila, Južnoafričke Republike i Indije pomno prate kako se Kina sada pozicionira.
Nedavno je iz Pekinga poručeno da prijateljstvo sa Rusijom ne poznaje granice, ali da istovremeno treba poštovati i suverenitet Ukrajine.
Zemlje BRIKS-a bi mogle da traže od Zapada da plati za otvoreno pozicioniranje. A to bi pored sticanja statusa u UN moglo značiti i veći uticaj u Međunarodnom monetarnom fondu ili Svetskoj banci. Kina bi, zauzvrat, mogla da podstakne da bude prihvaćena kao posrednik u sukobu. To bi potvrdilo uspon Pekinga u globalnoj politici.
Tobijas Kojfer
Izvor: Dojče Vele
