Piše: Filip Đorđević
Ruski grad Kazanj domaćin je političke glavolomke za predsednika Srbije dostojne hiperboličke geometrije Nikolaja Lobačevskog, matematičara koji je veći deo života proveo u tom gradu na obali Volge. Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je u susretu sa potpredsednikom srpske vlade Aleksandrom Vulinom kako očekuje da Aleksandar Vučić dođe u Kazanj, na Samit BRIKS-a, koji se održava od 22. do 24. oktobra u glavnom gradu ruske Republike Tatarstan.
Ruski grad Kazanj domaćin je političke glavolomke za predsednika Srbije dostojne hiperboličke geometrije Nikolaja Lobačevskog, matematičara koji je veći deo života proveo u tom gradu na obali Volge. Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je u susretu sa potpredsednikom srpske vlade Aleksandrom Vulinom kako očekuje da Aleksandar Vučić dođe u Kazanj, na Samit BRIKS-a, koji se održava od 22. do 24. oktobra u glavnom gradu ruske Republike Tatarstan.
„Rusija radi to veoma korektno, na visokom nivou, sve se radi na vreme, pod dobrim, veoma dobrim uslovima za Srbiju. Hajde da pričamo i o ovome. Postoje konkretne stvari koje treba rešiti“, rekao je Putin pre nego što je reč prepustio Vulinu da objasni kako „Srbija nije samo strateški partner, već saveznik Rusije“.
Iako se za ovaj poziv manje-više zna već mesecima, a Vulin je i u međuvremenu bio u Moskvi sa visokim ruskim zvaničnicima, ali ne i sa Putinom, ovakvu poruku nije dobio da je prenese na Andrićev venac, pa se može pretpostaviti da je ruski predsednik spremao za određene prilike i da je lično uputi.
Kontra posle dolaska Makrona i Šolca
Verovatno nije daleko od istine da je Putin to učinio kako bi, posle nedavne posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Srbiji, a prethodno i nemačkog kancelara Olafa Šolca i njihovih poruka o „Srbiji na Zapadu“, bacio u ruke Vučiću vruć krompir kako da odgovori na ovakav poziv sa Zapadu suprotstavljenog Istoka, podebljavajući ga usput pričom o energetici i dobrim uslovima koje je Beograd dobio od Moskve, od čijeg gasa srpska ekonomija zavisi. I da ga, na neki način, stavi pred izbor koji bi mogao da se definiše kao „tamni vilajet“ – „ako uzmeš, kajaćeš se, ako ne uzmeš kajaćeš se“.
Na Vučićev odgovor nije se čekalo dugo, stigao je sa vojne vežbe na Gučevu, budući da boravi u Podrinju kako bi sa građanima razgovarao o projektu „Jadar“. Taj odgovor takođe je dostojan komplikovanosti geometrije Lobačevskog ili možda čuvene minijature Bore Todorovića iz „Balkan ekspresa“ kada ga agent tajne policije pita „jesi li ti muzičar“.
Vučić je rekao da je pre desetak dana dobio poziv predsednika Rusije Vladimira Putina da se pridruži samitu BRIKS-a u Kazanju, ali je naveo da će tada „imati važne goste iz inostranstva“.
„Dobio sam vrlo ljubazan poziv da se pridružim BRIKS-ovom samitu 23. i 24. okobra, mi za tada imamo važne goste iz inostranstva, ali da ne bih govorio sada, polako imamo mnogo važnih i poseta i dolazaka i odlazaka, o tome ćemo tamo oko 10. oktobra da pričamo. Bolje da vam ne govorim šta sve imamo. Kako to klinci kažu – gužva u šesnaestercu. Hvala ljudima iz BRIKS-a na pozivu i predsedniku Putinu. Imamo i Njujork, i već sada znam da ću imati razgovore sa najmanje šest predsednika i sa najmanje sedam ili osam premijera na marginama sednice Generalne skupštine UN“, rekao je Vučić.
Vučić je naveo i da Beograd obeležava 80 godina od oslobođenja 20. oktobra, dodajući da će tada biti priređeni brojni programi i planovi.
„Ne zaboravite da je 80-godišnjica oslobođenja Beograda 20. oktobra i Crvena armija je ta koja je najvećim delom uz pomoć naših trupa oslobodila Beograd i donela slobodu našoj zemlji zajedno i sa Rusijom i svima drugima koji su učestvovali u oslobađanju“, rekao je Vučić.
Dakle, Vučić je odbio Putina. Ili možda nije? Ili možda ipak jeste?
Putinov lični prestiž
Srećko Đukić, bivši ambasador Srbije u Belorusiji i član Foruma za međunarodne odnose, kaže za NIN da bi srpski predsednik sada mogao da bude „na žeravici“ zbog Putinove poruke.
„Ako odbije, on okreće Rusiju protiv sebe, odnosno okreće lično Putina. Treba shvatiti da je samit u Kazanju pitanje ličnog prestiža Vladimira Putina. Zbog celokupne situacije, rata u Ukrajini, Putinovih ograničenja i slično. Prisustvo Vučića, jedne zemlje toga profila koju on predstavlja, jedne zemlje strateški vezane za Zapad, njima mnogo znači. Za Putina daleko više, nego za BRIKS. Odbijanje dovodi u pitanje mnoge postulate u odnosima između dve zemlje. Putin je napomenuo ovih dana da energetski sporazumi ističu, gasni sporazumi ističu na proleće 2025. godine. Poziciju oko Kosova Putin ne eksplicira, ni Rusija ne eksplicira poslednjih meseci povodom poslednjih situacije koje su do kraja ogolile da je Kosovo preuzelo suvereno sve funkcije na celoj teritoriji. Dakle, nije jasna ruska pozicija i nedolazak Vučića može da navede Rusiju na preispitivanje nekih svojih poteza, uključujući i Kosovo“, smatra Đukić.
On veruje da je razlog Putinovom ličnom insistiranju da Vučić dođe u Kazanj to što ruski predsednik želi da na samit BRIKS-a dovede što više zemalja.
„Da to bude najveći skup BRIKS-a u njegovoj istoriji i naravno prisustvo svake zemlje na najvišem nivou je u interesu BRIKS-a. Mislim da je još više od interesa za Rusiju i posebno za Putina, koji se nalazi u vrlo specifičnoj ulozi, čoveka kojem je ograničeno kretanje zbog optužbi pred Međunarodnim krivičnim sudom. Tako da je borba za dolazak Vučića vrlo interesantna. Mislim da se neće završiti tim Vučićevim načelnim odbijanjem“, kaže Đukić.
Geopolitički procep
Da je reč o svojevrsnom geopolitičkom procepu u kom se Srbija našla, svedoče i reakcije iz EU i SAD na Vulinov susret sa Putinom. Pre njihovog sastanka, iz EU je saopšteno da „održavanje veza sa Rusijom u vreme njenog agresorskog rata protiv Ukrajine nije kompatibilno sa vrednostima EU i procesom pridruživanja“.
„Evropska unija je bila kristalno jasna sa našim partnerima: odnosi sa Rusijom ne mogu da budu uobičajeni nakon ničim izazvanog i neopravdanog agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine“, navela je služba za štampu, spoljne poslove i bezbednosnu politiku EU u odgovoru za Glas Amerike.
Sjedinjene Države su saopštile da cene partnerstvo Srbije u borbi protiv ruske agresije u Evropi i to što daje humanitarnu pomoć ukrajinskom narodu, ali da je „stav o Aleksandru Vulinu dobro poznat“ i da on ostaje pod američkim sankcijama, navedeno je u odgovoru Stejt departmenta na upit Glasa Amerike.
„Naš fokus ostaje na tome da sa liderima u Srbiji radimo na jačanju strateškog partnerstva između naših zemalja, dok Srbija nastavlja da gradi bezbednu i sigurnu budućnost u Evropi otpornoj na političke i ekonomske ucene iz Rusije“, kažu u Stejt departmentu.
Putin o Đukanoviću: Nije jasno šta je bio više lider ili biznismen
Đukić objašnjava da je politika balansiranja između Istoka i Zapada, odnosno sedenja na više stolica, na kojoj Vučić insistira, sada „u jednom začaranom krugu iz kog nema izlaza“.
„On prosto ne zna kojoj će se strani privoleti. Da li Makronu, da li Šolcu, da li Siju, da li Putinu… On mora da vaga svaki potez i svaki korak da se kod drugih u tom začaranom krugu njegov potez ne protumači na pogrešan način. Tako da je on sada našao jedan izgovor, ali videćemo koliko to pije vodu“, kaže Đukić.
Prema njegovim rečima, „dolazi vreme kada će morati da se opredeli na koju će stranu i na koju će stolicu sesti“.
„Ne možeš to u nedogled činiti, zato što si se opredelio za Evropsku uniju, opredelio se za Zapad, a koketiraš sa Rusijom, igraš sa Kinom. Dakle, to je isuviše veliki zalogaj za jednu zemlju veličine Srbije i jednu zemlju zavisnu od međunarodnih faktora u celini. Prema tome, već vidimo da se situacija oko Kosova do krajnje mere zaoštrila ili drugim rečima, postalo je potpuno jasno i tu poziciju više niko ne može da odbrani. Ni Putin, ni Si. Biračko telo Aleksandra Vučića je prorusko, dakle antizapadno. To je jedna jako složena situacija. To je hodanje po tankoj žici u začaranom krugu“, kaže Đukić za NIN.
Izvor: NIN
