Bugarska i Severna Makedonija optužile Rusiju da „minira“ sporazum dve zemlje o istorijskom nasleđu, čijim bi potpisivanjem bila otvorena vrata za početak pregovora Skoplja i Evropske unije. Navodi o špijunskoj aferi usledili nakon što su se dve strane, navodno, dogovorile o poreklu cara Samuila, Ćirila i Metodija i Klimenta Ohridskog.
Neimenovane ličnosti iz makedonskih institucija su poslednjih dana lobirale u Bugarskoj protiv postizanja sporazuma dve države, rekao je makedonski ministar spoljnih poslova Bujar Osmani, dva dana pošto su vlasti u Sofiji pokrenule istragu o mešanju ruskih špijuna u ovaj pregovarački proces.
„U ovom skandalu radi se o ruskim interesima“, rekao je, gotovo istovremeno, bugarski premijer Kiril Petkov, koji je još pre nekoliko dana obznanio da tajna služba vodi istragu protiv navodnih ruskih špijuna.
Ni Petkov, ni Osmani, međutim, nisu imenovali osobe koje su pokušavale da „miniraju“ sporazum Bugarske i Severne Makedonije, navodeći da se radi o interesnim grupama koje žele da Zapadni Balkan bude deo Evropske unije.
„Svi treba da se zamislimo zašto je Rusija, preko mreže špijuna, investirala sredstva za takav cilj“, rekao je bugarski premijer.
Suštinski, bugarska tajna služba pokrenula je, u poslednjih nekoliko dana, niz istraga o navodnom mešanju Rusije u proces rešavanja otvorenih pitanja između Skoplja i Sofije, optužujući Moskvu da je „glavni kočničar“ sporazuma.
„Treća strana pokušava da oslabi Evropu preko Zapadnog Balkana“, tvrde bugarski obaveštajci.
Istovremeno sa optužbama, Sofija i Skoplje su objavili da je komisija zadužena za rešavanje „istorijskih pitanja“ postigla dogovor o nizu problema, uključujući cara Samuila, Ćirila i Metodija i Klimenta Ohridskog.
Dogovor istoričara treba da prati i politički dogovor, koji je bugarski premijer najavio još pre nekoliko meseci, navodeći da istorija ne treba da bude prepreka početku pregovora Severne Makedonije i EU.
Bugarska je, već godinama, jedina prepreka početku pregovora Severne Makedonije sa Evropskom unijom, iako su dve države 2017. godine potpisale Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedskim odnosima i saradnji, koji Skoplje smatra jedinim preduslovom za početak pregovora sa EU.
Vlasti u Sofiji pak smatraju da je pre početka pregovora potrebno rešiti pitanja koja se odnose na makedonski nacionalni identitet, odnosno pitanje jezika i identiteta nacionalnih heroja, među kojima je Goce Delčev.
Suštinski, Sofija nastoji da zaustavi zahteve da se Makedoncima u Bugarskoj prizna status nacionalne manjine, iako u Severnoj Makedoniji, prema rezultatima popisa objavljenim u sredu, živi oko 3.500 Bugara.
Bugarska navodi i da je „makedonski jezik nastao 1944. godine“, te da može da se računa jedino kao „pisana regionalna forma bugarskog jezika“.
Dolaskom na vlast Kirila Petkova, atmosfera u Bugarskoj se unekoliko promenila, ali dogovor dve strane o spornim istorijskim pitanjima još nije na vidiku.
Rade Maroević
Izvor: RTS
