Piše: Anica Kovačević
SEPA predstavlja panevropsku inicijativu, pokrenutu 2008. godine, kojom se pojednostavljuju, ubrzavaju i harmonizuju elektronska plaćanja, što posledično znači i smanjenje transakcionih troškova.
Inicijativa je prevashodno bila osmišljena za tržište EU, ali u regionu SEPA se sada nalazi ukupno 36 država, dakle i države koje nisu članice EU.
Da bi se neka od država priključila SEPA, mora da se u pravnom i tehničkom smislu uskladi sa propisima EU u oblasti platnih sistema, a veoma važnu ulogu u takvom procesu imaju i centralne banke, koje u ime država i podnose prijavu za pristupanje država SEPA.
Kako iz NBS kažu za European Western Balkans,prema analizama Svetske banke, troškovi bezgotovinskih transakcija za mala, mikro i srednja preduzeća između privreda u regionu su šest puta veći u odnosu na njihove kolege iz EU.
Kako dodaju iz NBS, procenjuje se da ukoliko se poveća digitalizacija plaćanja, odnosno digitalizacija plaćanja za deset odsto na nivou regiona će dovesti do snižavanja sive ekonomije za oko dva procenta.
SEPA i prateće aktivnosti bi takođe trebalo da dovedu do snižavanja troškova doznaka, a prema oceni Svetske banke ako se snize troškovi novčanih doznaka za oko tri odsto, to će dovesti do ušteda od pola milijarde evra na nivou regiona Zapadnog Balkana.
Banke pozdravljaju ulazak Srbije u SEPA
Ispred AIK banke za Novu ekonomiju kažu da, ukoliko uvođenje SEPA plaćanja dovede do pojednostavljenja i smanjenja broja kontrola deviznih plaćanja, možemo očekivati da će doći do smanjenja troškova transakcija.
Najveći efekat bi trebalo da osete lica koja primaju uplate ili doznake iz inostranstva , jer će oni moći da sredstva dobiju direktno na svoj račun u banci i time značajno smanje troškove koje za provizije naplaćuju specijalizovani posrednicima za međunarodne transfere.
Takođe, iz AIK navode kako „ulazak u SEPA otvara mogućnost za ulazak u TIPS (Target Instant Payment Settlement), koji bi omogućio i da plaćanja prema inostranstvu budu jednako brza kao i naša domaća instant plaćanja – što takođe predstavlja značajno unapređenje korisničkog iskustva za korisnike ovih usluga“.
Za Novu Ekonomiju predstavnici ALTA banke navode kako su „očekivanja da će uključivanje u SEPA olakšati međunarodnu trgovinu, smanjiti protok gotovine, doprineti razvoju novih usluga plaćanja, a najveći benefit će imati korisnici platnih usluga“, što će uticati i na efikasnije poslovanje firmi.
Dobar primer za građane Srbije su doznake iz dijaspore koje će imati značajno niže troškove – navode iz ALTA banke.
NLB Komercijalna banka za Novu ekonomiju kaže da „ukoliko usled pristupanja ovom sistemu plaćanja dođe do liberalnijeg sprovođenja dokumentarnih kontrola, potencijalno može doći i do umanjenja naknada – te banka apsolutno pozdravlja odluku za uključivanje u SEPA sistem, kao značajnom koraku da domaće banke dodatno približimo evropskim standardima kojima težimo“.
Miroslav Zdravković: Poljoprivredna razvijenost u SFRJ po opštinama u 1980. godini
Sa druge strane, iz ProCredit banke za Novu ekonomiju navode kako „banka može da očekuje povećanje troškova zbog ulaganja u razvoj tehničkog rešenja za prilagođavanje operacionog sistema banke radi priključenja SEPA sistemu, kao i smanjenje prihoda od provizija za izvršenje platnih transakcija, jer se u SEPA sistemu sada provizije kreću od 50 centi do 1,5 evra po transakciji“.
Kako predstavnici ProCredit-a pojašnjava, „nakon formalnog odobrenja za Srbiju, banke će biti u obavezi da pojedinačno podnose zahteve za priključenje“.
Crna Gora „brže korača“ ka EU
Tema pristupanja država Zapadnog Balkana SEPA došla je u fokus javnosti krajem septembra, kada je Gert Jan Kopman, generalni direktor Direktorata Evropske komisije za susedstvo i proširenje u obraćanju poslanicima Evropskog parlamenta izrazio očekivanje da će Crna Gora, kao prva država sa Zapadnog Balkana, postati članica SEPA područja 1. januara 2025. godine, prenosi EWB.
Uz prethodno, Kopman je naveo da bi „Albanija i Severna Makedonija mogle da se ubrzo pridruže Crnoj Gori, dok su Srbija i Kosovo takođe veoma zainteresovani za članstvo“.
Kako je saopštila Centralna banka Crne Gore, shodno kalendaru Evropskog saveta za plaćanja (EPC), početak pristupanja crnogorskih finansijskih institucija SEPA platnim šemama biti omogućen od aprila 2025. godine.
EPC će naknadno informisati o datumu operativnog početka pružanja usluga za pružaoce platnih usluga iz Crne Gore.
„Pristupanje Crne Gore SEPA predstavlja značajnu prekretnicu u procesu finansijske integracije naše države u EU. Ovaj korak otvara ekonomske mogućnosti i donosi vidljive benefite za crnogorsko stanovništvo i privredu na ubrzanom putu Crne Gore ka članstvu u EU“, izjavila je Irena Radović, guverner Centralne banke Crne Gore.
Izvor: Nova Ekonomija
