Razgovarao: Srećko Milovanović
Gotovo da nema osobe odrastale u nekadašnjoj Jugoslaviji a da se ne seća crtanog filma „La Linea“, odnosno „Linija“ u kojoj animirani lik predstavljen belom linijom izvrgava ruglu sve moguće stvari u društvu uz karakterističan smeh i muziku „barum-barum“.
Tvorac ovog legendarnog crtanog filma je italijanski umetnik Osvaldo Kavandoli, a o „La Linei“ i radu na drugim filmovima i projektima ovog vrsnog stvaraoca u ekskluzivnom intervjuu za nedeljnik „Ekspres“ govori Osvaldov sin Serđo Kavandoli, filmski stvaralac i direktor studija i muzeja Kavandoli u Milanu.
Vaš otac Osvaldo Kavandoli je legenda italijanskog i svetskog stripa i crtanog filma. Kako ga Vi pamtite?
„Mislim da je moj otac legenda, kako vi kažete, više u animiranom filmu, nego u stripu, mada je oba ta medija veoma voleo i posvetio njima svoju umetničku karijeru. Njegov karakter je najbolje bio izražen u pokretu i tačnosti animacije, u kojoj je zaista bio majstor. Moje sećanje na njega je puno naklonosti i nostalgije. Imali smo odličan odnos i iako nisam pošao njegovim stopama što se konkretno posla tiče, bio sam uključen u njegov radni vek i u njegovo stvaralaštvo. Tokom studija pomagao sam mu kao vertikalni operater za stop-motion snimanje prvih epizoda serije ’100’.
Naravno, odrastao sam uz ’Lineu’ iako tada svakako nisam bio svestan planetarne popularnosti tog lika. Moj otac Osvaldo bio je jednostavan čovek, ali i duboko pažljiv prema stvarnosti koja ga je okruživala i iz koje je često crpeo inspiraciju za gegove svog lika Linee, ponekad čak i vrlo provokativne. Ogroman uspeh i popularnost Linee ga nije promenila, njegova strast je bio njegov posao, a osmeh ili smeh bila je njegova satisfakcija.“
Kako je rođen legendarni lik La Linea?
„Linea je rođen iz intuicije dok je moj otac gledao prazan list papira u koji je ušla njegova ruka da potraži inspiraciju i da život nečemu inovativnom. Moj otac smišljao je nešto novo, što bi ga udaljilo od ’klasičnih’ animiranih filmova, što bi bilo jednostavno, bez ikakvih suvišnih detalja… Samo ’linija i pokret’, da bi mogao da se koncentriše samo na svoju umetnost animiranja… Tako je rođen gospodin Linea, a ruka autora Osvalda mu je narednih godina i decenija stvarala brojne avanture, ali i poteškoće i njihova rešenja. U svakom slučaju, nikada ga nije ostavio na cedilu, iako je često tako delovalo (smeh).“
Koliko je Vašem ocu bilo teško da za nekoliko minuta i jednostavnim crtežom kroz „La Lineu“ stvori kritiku društva i svog vremena?
„Verujem da je socijalna kritika svojstvena svakom umetniku, posebno komičaru, jer ona je deo umetnosti, uveseljavanja ljudi i ’grebanja’ moći i opštih mesta društva, tako da mom ocu nije bilo teško da napravi uspešnu liniju komedije i kritike svog doba. Komedija i smeh su uvek najstroži kritičari jednog društva i vremena. Moj otac je kroz ’La Lineu’ zapravo dao večnu kritiku svakog društva, ne samo italijanskog.“
Da li je Osvaldo ikada imao problema zbog „La Linee“? Da li su se neki ljudi iz sveta politike ili zabave prepoznali u crtanom filmu?
„Moj otac nikada nije imao problema sa političarima ili poznatim ljudima. Gospodin Linea se uvek klonio politike, mislim direktnog uplitanja u politiku, i uvek je dobrodušnim i smešnim kritikama težio da poboljša društvo. Moj otac bio je ubeđeni ekolog i borac za prava životinja, i to se vidi u kratkim filmovima serijala ’100’ i ’200’. U stvarnosti, Linea je više od drugih odražavao karakter CAVE (kako se moj otac inače potpisivao), odražavao je očevu netoleranciju na komplikacije i životnu potragu za jednostavnošću, odnosno za ’linearnošću’.“
Linija, odnosno La Linea, bila je veoma popularna u bivšoj Jugoslaviji, a danas je veoma popularna i u Srbiji. Gde je još u Evropi i svetu La Linea bila uspešna?
„Kratki filmovi su u vreme nastanka Linee bili uspešni širom sveta. Međutim, u Italiji posle 1977. godine lik Linee više nije bio tražen niti su nove epizode bile emitovane jer je ’La Linea’ bila previše vezana za brend sa kojim je debitovala 1970. u reklamnom programu ’Carosello’ koji se emitovao na nacionalnoj mreži RAI, a ta je televizija tada bila i jedina u Italiji. Kasnije su mnoge države u Evropi i svetu otkrivale Lineu, a vidimo da se retro moda vraća pa tako i neki nekada popularni animirani junaci poput Mastersa ili Nindža kornjača… Za vaše čitaoce otkriću i kako se sve ’La Linea’ nazivao u državama u kojima se ovaj crtani film emitovao:
- DANSKA ‒ Stregen
- ISLAND ‒ Linan
- MAKEDONIJA ‒ Baljum Baljum
- TURSKA ‒ Zaliv Merakli
- SRBIJA – Barum Barum
- SJEDINJENE DRŽAVE ‒ Lineman
- FRANCUSKA ‒ Linija
- BRAZIL ‒ A Linha
- ARGENTINA – Abelard
- ŠVEDSKA ‒ Linus na Linusu
- NEMAČKA ‒ On i žena Ona
- SLOVENIJA ‒ Badum Badum
- POLJSKA ‒ Zlosniczek
- MAĐARSKA ‒ Meno Meno
- IZRAEL ‒ Mar Kav
- ALBANIJA ‒ Bajram
- NORVEŠKA ‒ Streken
Neizostavan deo „La Linee“ je i čuvena muzička podloga, odnosno najavna i odjavna špica tog crtanog filma?
„U pravu ste, ta muzika je zaista obeležila ’La Lineu’ i neverovatno je koliko ’ulazi u uši’ već na prvom slušanju. Tu muziku su komponovali Franko Godi i Korado Tringali i zaista su napravili istinsko i vanvremensko remek-delo. Mnogi će možda reći koliko je ta muzika u osnovi jednostavna, ali zar vrhunac umetnosti i genijalnosti i nije u jednostavnosti?“
Postoje li možda planovi za nove epizode „La Linee“?
„’La Linea’ se neće nastaviti iz jednog jednostavnog razloga što tatina ruka, sa velikom belom olovkom, više nije tu. Naravno da bi Linea i danas imao čemu da smeje, možda više nego ikad, ali bez Osvalda to ne bilo to… Linea ipak nastavlja da živi kroz reklame širom sveta i svakako da ovaj animirani lik nikada neće biti zaboravljen.“
Vaš atelje u Milanu je zapravo i muzej posvećen stvaralaštvu Vašeg oca. Šta posetioci mogu tamo da vide?
„Da bismo nove generacije upoznali sa Osvaldovim radom i podsetili one mojih godina, organizujemo izložbe u studiju u kome je radio od 1950-ih pa nadalje (Studiocine Cavandoli u Via Prina 10, Milano). Na ovom mitskom mestu slikama i filmovima pričamo o životu i radu Osvalda Kavandolija od tridesetih godina preko gigantskog rada iza stvaranja animiranih lutkarskih reklamnih filmova pedesetih, do tehnika animacije sa crtežom.
Veliki broj ljudi koji dolazi u studio, odnosno muzej, bude posebno dirnut kada vide radni sto za kojim je moj otac radio i stvarao i za kojim je rođena ’La Linea’. Drugi predmeti i radni alati, filmske kamere iz 1920-ih, stolovi za snimanje i usporene kamere takođe uvek privlače pažnju posetilaca, a izložene su i složene lutke koje je moj otac restaurirao početkom 2000-ih.“
Može li veštačka inteligencija da ugrozi klasičnu kreativnost crtanih filmova?
„Ne znam da li će veštačka inteligencija moći da zameni genijalnost animatora širom sveta. Možda će moći mnogo da pomogne u realizaciji neke ideje, kao što je to kompjuter već učinio, ali ideja, odnosno ’iskra’, mora da izađe iz ljudskog uma, i nadam se da će tako biti zauvek. Svoje mišljenje na tu temu nedavno je izneo i čuveni majstor Hajao Mijazaki. Mislim da bi se moj otac složio sa njim!“
Svi se sećamo „La Lineinog“ prepoznatljivog smeha. Da li biste se i dalje smejali događajima koji se danas dešavaju u svetu?
„Legendarni smeh Mister Linee je drzak i bezvremenski. Podseća nas da nam je u najmračnijim trenucima svima potreban trenutak bezbrižnosti i bekstva od stvarnosti. Linija je uvek aktuelna i uvek zasmejava ljude svih uzrasta, ali i vas tera na razmišljanje. Preporučujem da na Jutjubu pronađete i pogledate epizodu ’Linija 103: Rat’!“
Izvor: Ekspres.net
