Francuski predsednik nedavno je dobio je novog „savetnika za komunikaciju i strategiju” – bivšeg šefa lobista Njuz korporejšn – grupe, australijskog medijskog magnata Ruperta Mardoka, bliskog američkim neokonzervativcima. Mnogi smatraju da je, upravo sledeći savete svog novog “gurua” za komunikaciju, Makron odlučio da za samo nedelju dana dâ dva intervjua drugom kanalu francuskog javnog TV servisa.
Francuski predsednik pojavio se u TV studiju u ulozi „predsednika-Betmena“, obećavši da cće „zaštititi najslabije“ pred „olujom“ koja nadolazi, podržavajući kupovnu moć i mala preduzeća pogođena rastućim cenama energenata.
„Da bismo prošli kroz ovu oluju, moramo da zaštitimo najslabije, naše studente, naše najskromnije porodice, naše najkrhkije firme, našu industriju i moramo da poguramo one koji imaju više snage da rade još bolje“, rekao je francuski predsednik.
„Teško je, ali moramo da izdržimo“, rekao je francuski predsednik, naglasivši da će cene gasa i struje početkom 2023. godine porasti 15 odsto. „To je mnogo, ali bez zaštitnog sistema poskupljenje bi prešlo 100 odsto“, zaključio je Makron. Dodao je, ne ulazeći u detalje, da je vlada postavila mehanizme pomoći za „velike igrače“ (krupna industrija) i za mala i srednja preduzeća.
Predsednik je najavio da će po svaku cenu sprovesti penzijsku reformu makar morao i da raspusti Skupštinu i pozvao se na analize stručnjaka koji ga savetuju. Ti stručnjaci su, kao što je poznato, uglavnom ljudi vezani za privatne penzijske fondove na čelu sa najvećim investicionim fondom na svetu – Blek rok.
Makron smatra da je inflacija u Francuskoj (6,2 odsto) niža od evropskog proseka (10 odsto) zahvaljujući zaštitnim merama uvedenim krajem 2021, kako bi se ublažio udar rasta cena energenata. Tada je država distribuirala novac domaćinstvima sa primanjima ispod proseka.
Skrivanje ratnih profitera
Kada se „prevede“ u svakodnevicu takozvanog običnog građanina, poruka francuskog predsednika glasi: Socijalna politika biće dozirana toliko da se građanima iz srednje klase – koja je najbrojnija – “drži glava iznad vode”. Doza socijalne politike treba da bude tolika da oni mogu da budu nezadovoljni, ali ne toliko da bi izašli na ulice i pristali na obustavu rada ili pozive na opšti štrajk koji bi paralisao zemlju i možda čak i srušio vladu.
Makron je ostao veran načelu koje je postalo „njegov brend“: “Da, ali u isto vreme – ne…”.
Nema govora da predsednik ili bilo ko iz njegove administracije dovede u pitanje da li je moralno i u interesu građana da se na berzama spekuliše cenama energije, hrane i vode, neophodnim da se ostvari osnovno ljudsko pravo na život i zdravlje. Makron pripisuje eksploziju cena energenata isključivo ratu u Ukrajini iako vrlo dobro zna da su energetski giganti kao francuska grupa Total enerži (Total Energie) – u najbukvalnijem smislu ratni profiteri i zapravo ratni špekulanti.
Neoliberalna bajka
Da bi se sačuvala slika o vlasti koja štiti narod (i građanima održala gorepomenuta „glava iznad vode“), Francuska i EU pribegle su svojevrsnom ratnom porezu koji se istina ne zove „porez“ već „(dobrovoljni) socijalni doprinos“ energetskih kompanija. Makron zato nije propustio da istakne da multinacionalna grupa Total enerži daje državi „superprofit“ stečen zahvaljujući ratnim okolnostima koji onda, u obliku subvencija, ide građanima i preduzećima. To, međutim, nije sasvim tačno. Multinacionala daje državi samo mali deo, kao što država daje građanima samo mrvice, uz „političku liriku“ tipa „zajedno ćemo izdržati pred olujom“.
Evo podataka :
Total enerži upravo je objavio da je stekao rekordni super profit u toku poslednjeg tromesečja u visini od 6,6 milijardi evra koje treba dodati na profit od 10 milijardi evra iz prvog šestomesečja. Od kada je počeo rat u Ukrajini profiti ove energetske kompanije skočili su za 43 odsto. Kada su zaposleni Totala enerži u Francuskoj pre mesec dana tražili povećanje plata od 5 odsto ukazujući na inflaciju i rekordne profite preduzeća – njihov zahtev je bio odbijen. Pregovori i ustupci su počeli tek kada je zemlja paralisana štrajkom. Vlada je kao neodgovorne imenovala – isključivo štrajkače, a ne rukovodstvo kompanije.
Neoliberalni lobisti prigovaraju Francuzima revolucionarne levičarske opsesije socijalnom jednakošću i postavljaju na prvi pogled sasvim razumno pitanje: šta ima loše u tome što neka velika kompanija mnogo zarađuje i bogati se – ona plaća poreze državi i više novca se sliva u državni budžet? Svima je bolje zar ne? Ili mislite da je bogaćenje samo po sebi loše? Ova šematska pitanja, očigledno sročena u kabinetima za komunikaciju, Makronova administracija redovno ponavlja. Reč je, međutim, o propagandnoj neoliberalnoj bajci iz prostog razloga što se u stvarnosti – za razliku od teorije – od ovih kolosalnih zarada u državni budžet ne sliva ništa ili skoro ništa.
Još pre nego što je 2017. godine Makron izabran za prvi predsednički mandat, NVO Oksfam je objavila podatke po kojima najveće industrijske grupe i banke ne plaćaju porez na dobit u Francuskoj već u poreskim rajevima – bilo u Evropi (Luksemburg, Belgija itd. ) ili u egzotičnim destinacijama. Zahvaljujući „pravničkim podešavanjima“ i uslugama specijalizovanih pravnih kabineta, iz zemlje se tako odlije oko 60 do 80 milijardi evra, ali ne u državni budžet – upozorio je Oksfam 2017. godine.
Od tada se stvari nisu mnogo promenile. U najnovijem izveštaju za ovu godinu Oksfam predlaže 15 reformi koje bi omogućile da se u državni budžet Francuske stvarno slije bar 65 milijardi evra. Među njima je vraćanje poreza za najveća bogatstva i poreza na veliko nasleđe (do 10 odsto stanovništva) koje je Makron ukinuo, tvrdeći da će se taj novac vratiti kroz investicije – što se nije dogodilo.
Zaštitnik najbogatijih
Pogledajmo najnoviji primer energetskog giganta Total enerži. Procena Opservatorije multinacionala procenjuje da će ova industrijska grupa sa kolosalnim prihodima, platiti između 40 i 65 miliona dolara poreza u Francuskoj za 2022. godinu u okviru evropskog mehanizma „solidarnog doprinosa“, „ili jedva 0,2 odsto globalnog profita“, i „640 miliona do milijardu dolara“ za šest zemalja EU.
Očigledno, iza slike zaštitničkog predsednika Betmena, u koreografiji bivšeg šefa lobista Mardokovog medijskog carstva, nalazi se sistem u kome predsednik Republike u suštini štiti interese krupnih industrijskih grupa.
Najveće državne subvencije, paradoksalno, idu upravo korporacijama iako one ne plaćaju porez francuskoj državi ili plaćaju zanemarljive sume u odnosu na stečene profite.
O tome govore najnovije parlamentarne istrage koje su u toku u Francuskoj. Predsednik parlamentarnog odbora za finansije Erik Kokrel, levičarski poslanik iz grupe Nepokorena Francuska, tražio je i dobio ovih dana od ministarstva finansija “eksplozivne informacije” – listu velikih kompanija koje dobijaju najveće subvencije od države čije. Imena za sada nema pravo da saopšti – preneli su ovadšnji mediji.
Kokrel je pokrenuo parlamentarnu komisiju za utvrđivanje činjenica o oporezivanju, kako bi saznao zašto su poreske stope na profit multinacionalnih kompanija znatno niže od onih za mala i srednja preduzeća.
„Želim da objasnim jaz između poreza koji plaćaju grupe CAC 40 (40 najvećih kompanija na pariskoj berzi) i mala i srednja preduzeća (MSP)“, objasnio je on. „Kada nam Total ili Reno deklarišu „nula za plaćanje poreza“, navodno zato što u Francuskoj gube novac i zarađuju negde drugo, tu nešto nije u redu. Apsolutno ne verujem da Total ne ostvaruje profit u Francuskoj“, rekao je Kokrel.
Nekoliko izveštaja je već otkrilo da multinacionalne kompanije plaćaju manje poreza od malih i srednjih preduzeća. U izveštaju Instituta za javne politike iz marta 2019, stopa poreza na dobit velikih grupa je 17,8%, dok je stopa za MSP dostigla 23,7%.
Države EU podređene krupnoj industriji, „na ponos“ građana
Ovo su samo neki od elemenata koji ukazuju da države ne mogu da se mešaju u ekonomiju ne samo zato što to nije u skladu sa neoliberalnim načelima tržišta „koje se samo organizuje“, a što u EU propisuje Lisabonski ugovor – već i iz praktičnog razloga – jer su države u suštini podređene krupnoj industriji.
Dovoljno je pogledati biografije članova vlada država EU i evropskih komesara: oni koji vode državne poslove u zemljama članicama EU i u institucijama EU često su pre svog mandata radili za krupnu industriju i velike banke – kao Makron na primer. Uostalom, još češće se krupnoj industriji i banakama zapošljavaju posle isteka mandata – kao recimo Barozo bivši predsednik EK.
Dalje, krupna industrija ne samo da ne plaća poreze a dobija podsticaje od države, već čak ne mora da sprovodi sankcije protiv Rusije.
Uzmimo ponovo primer Total eneržija – ova industrijska energetska grupa još uvek ima 20 odsto udela u ruskoj gasnoj kompaniji Novatek koja je inače pod sankcijama EU. Zahvaljujući ratu u Ukrajini, Novatek je stekao kolosalne profite od čega francuskom akcionaru Total Enerži pripada 430 miliona (evra) na ime dividendi.
Da je akcionar petine ruskog Novateka neka država u Evropi (naročito ako je mala i sa Balkana) već bi dobila evropske i američke sankcije i dospela bi na medijsko-politički stub srama. Pošto je, međutim, ovde reč o velikoj privatnoj industrijskoj grupi – onda ništa.
Ni Evropska komisija, ni vlade država – nemaju šta da kažu. Ili prećutkuju očiglednu kontradikciju ili čak javno hvale Total enerži, kako je to učinio francuski ministar ekonomije Bruno Lmer, pozivajući Francuze da „budu ponosni“ na rast profita ove kompanije. Ni manje ni više nego – ponosni!
Izvor: Nataša Jokić (Strazbur)/balkanmagazin
