Пише: Аница Ковачевић
СЕПА представља паневропску иницијативу, покренуту 2008. године, којом се поједностављују, убрзавају и хармонизују електронска плаћања, што последично значи и смањење трансакционих трошкова.
Иницијатива је превасходно била осмишљена за тржиште ЕУ, али у региону СЕПА се сада налази укупно 36 држава, дакле и државе које нису чланице ЕУ.
Да би се нека од држава прикључила СЕПА, мора да се у правном и техничком смислу усклади са прописима ЕУ у области платних система, а веома важну улогу у таквом процесу имају и централне банке, које у име држава и подносе пријаву за приступање држава СЕПА.
Како из НБС кажу за European Western Balkans,према анализама Светске банке, трошкови безготовинских трансакција за мала, микро и средња предузећа између привреда у региону су шест пута већи у односу на њихове колеге из ЕУ.
Како додају из НБС, процењује се да уколико се повећа дигитализација плаћања, односно дигитализација плаћања за десет одсто на нивоу региона ће довести до снижавања сиве економије за око два процента.
СЕПА и пратеће активности би такође требало да доведу до снижавања трошкова дознака, а према оцени Светске банке ако се снизе трошкови новчаних дознака за око три одсто, то ће довести до уштеда од пола милијарде евра на нивоу региона Западног Балкана.
Банке поздрављају улазак Србије у СЕПА
Испред АИК банке за Нову економију кажу да, уколико увођење СЕПА плаћања доведе до поједностављења и смањења броја контрола девизних плаћања, можемо очекивати да ће доћи до смањења трошкова трансакција.
Највећи ефекат би требало да осете лица која примају уплате или дознаке из иностранства , јер ће они моћи да средства добију директно на свој рачун у банци и тиме значајно смање трошкове које за провизије наплаћују специјализовани посредницима за међународне трансфере.
Такође, из АИК наводе како „улазак у СЕПА отвара могућност за улазак у ТИПС (Таргет Инстант Payment Settlement), који би омогућио и да плаћања према иностранству буду једнако брза као и наша домаћа инстант плаћања – што такође представља значајно унапређење корисничког искуства за кориснике ових услуга“.
За Нову Економију представници АЛТА банке наводе како су „очекивања да ће укључивање у СЕПА олакшати међународну трговину, смањити проток готовине, допринети развоју нових услуга плаћања, а највећи бенефит ће имати корисници платних услуга“, што ће утицати и на ефикасније пословање фирми.
Добар пример за грађане Србије су дознаке из дијаспоре које ће имати значајно ниже трошкове – наводе из АЛТА банке.
НЛБ Комерцијална банка за Нову економију каже да „уколико услед приступања овом систему плаћања дође до либералнијег спровођења документарних контрола, потенцијално може доћи и до умањења накнада – те банка апсолутно поздравља одлуку за укључивање у СЕПА систем, као значајном кораку да домаће банке додатно приближимо европским стандардима којима тежимо“.
Мирослав Здравковић: Пољопривредна развијеност у СФРЈ по општинама у 1980. години
Са друге стране, из ProCredit банке за Нову економију наводе како „банка може да очекује повећање трошкова због улагања у развој техничког решења за прилагођавање операционог система банке ради прикључења СЕПА систему, као и смањење прихода од провизија за извршење платних трансакција, јер се у СЕПА систему сада провизије крећу од 50 центи до 1,5 евра по трансакцији“.
Како представници ProCredit-а појашњава, „након формалног одобрења за Србију, банке ће бити у обавези да појединачно подносе захтеве за прикључење“.
Црна Гора „брже корача“ ка ЕУ
Тема приступања држава Западног Балкана СЕПА дошла је у фокус јавности крајем септембра, када је Герт Јан Копман, генерални директор Директората Европске комисије за суседство и проширење у обраћању посланицима Европског парламента изразио очекивање да ће Црна Гора, као прва држава са Западног Балкана, постати чланица СЕПА подручја 1. јануара 2025. године, преноси EWB.
Уз претходно, Копман је навео да би „Албанија и Северна Македонија могле да се убрзо придруже Црној Гори, док су Србија и Косово такође веома заинтересовани за чланство“.
Како је саопштила Централна банка Црне Горе, сходно календару Европског савета за плаћања (ЕПЦ), почетак приступања црногорских финансијских институција СЕПА платним шемама бити омогућен од априла 2025. године.
ЕПЦ ће накнадно информисати о датуму оперативног почетка пружања услуга за пружаоце платних услуга из Црне Горе.
„Приступање Црне Горе СЕПА представља значајну прекретницу у процесу финансијске интеграције наше државе у ЕУ. Овај корак отвара економске могућности и доноси видљиве бенефите за црногорско становништво и привреду на убрзаном путу Црне Горе ка чланству у ЕУ“, изјавила је Ирена Радовић, гувернер Централне банке Црне Горе.
Извор: Нова Економија
