Ana Ahmatova: Tebe se vrlo retko setim

O, tebe se vrlo retko setim

I tvoja me sudbina ne draži,

Al’ ponekad snovima poletim,

Pa mi duša susret s tobom traži.

Tvoj crveni dom kao da me mami;

Crveni dom preko mutne vode,

Ali znam da u gorkoj osami

Ne smem taći sunce ti slobode

Ne daj da se sa mojih usana

Čuju reči koje ljubav mole,

Ni da budem stihom očarana –

Žudnje večne dok me pesme bole

Al’ budućnost molim tajno često

Kada noć se sećanjem zaplavi,

Naslutim nam i susreta mesto –

Susret veći neg svi zaboravi.

S ruskog preveo Anđelko Zablaćanski

Ana Ahmatova – Venecija

Izvor: Poezija suštine