Пише: Ана Ахматова Златни голубарник ту покрај воде што умиљата и зелена спава; слан вјетрић трагове засипава уске, куд црне барке броде. Њежних и чудних лица група, сјајне играчке у дућанима: лав с књигом везан на јастуцима, лав с књигом врх мраморног ступа. Као на старој и оцвалој слици мрзне се неба блиједо-плава боја, ал’ … Настави са читањем Ана Ахматова – Венеција