Пише: Александар Живковић
Одавно се то одомаћило, још док је била србијанско-црногорска, да црногорска војска не учествује у обиљежавању бојева те исте, црногорске војске; да њени официри не одају почаст својим претходницима (најдрастичнији је био примјер поновне сахране бригадира Блажа Бошковића) итд.
Као да се рачуна да су негдашњи Црногорци ионако ратовали и гинули о свом трошку, па је обиљежавање тога приватна ствар.
Или су битке црногорске, можебити, по данашњим мјерилима, „политички некоректне“. Истина је, много је бојева тих било, ко ће их све попамтити, па тек прославити…
Ипак, ако се енглески фенси принчеви не стиде униформе, то је чак најпрестижнији модни (туристички) детаљ, што ми да не видимо црногорску униформу (и свијетло оружје) на Царевом Лазу, Крусима, Чеву, Граховцу? Да се чељад окупља око своје војске. Још је то битно у васпитању народном, а и душе прађедовске би се обрадовале. Читалац разумије повод због кога пишем и као да ми каже: ма само да се стекну претходни услови… Разумијем и ја читаоца на које услове мисли.
Но, браћо, много смо импровизовали око државе, па и око Војске; да нијесмо Војску потцјенили не би ни безбједност у држави толико склизнула. Сада већ нема друге, министарство одбране да донесе правилник и календар обиљежавања црногорских бојева. Са црногорском Војском као главним организатором. Па, нек господа официри објашњавају те битке да не трошимо фишеке који су други испуцали.
