Пише: Елис Бекташ
Дуго сам се држао подаље од паметних телефона из разлога који би вам изгледали неувјерљиви кад бих вам их навео и пред којима бисте сами себи изгледали неувјерљиви кад бих вам их растумачио. Зато вам нећу нудити разлоге и мораћете се задовољити објашњењем да паметни телефон нисам узимао у руку јер не знам да ли је увредљивије бити паметнији у друштву једног телефона или имати телефон паметнији од себе. Таква затуцаност у погледу благодети напредне технологије има, међутим, и своју цијену, те сам тако чељадима морао досађивати путем писања, умјесто да им досађујем качењем телефоном начињених фотографија по друштвеним мрежама као већина вас што чини.
Данас изнесох сјећања из плакара да их мало провјетрим и попеглам, па на доњој полици нађох једно од прије неколико година. Ја сам се у међувремену поколебао и поклекнуо пред благодетима напредне технологије и збавио сам тај несрећни паметни телефон, схвативши коначно да је памет прецијењена врлина и да се ништа страшно неће десити ако се коначно нађем у друштву неког паметнијег од себе сама. Нажалост, камера на телефону не може фотографисати сјећања па се сад морам помучити да вам опишем тај призор.
Елис Бекташ: Скаска о интелектуалцима
Удесило се тако да сам се раним јутром затекао на самој граници два Сарајева, баш у онај вакат кад комуналци празне контејнере и односе толике одбачене меморије обитељских или самачких живота, неке у посвемашњу пропаст, а неке богами и у рециклажу. Смећарски камион полако је ишао од контејнера до контејнера, а двојица младића вретенастих тијела шутке су и спретно качили металне колекторе одбачених меморија на хидраулички механизам који их је потом дизао увис и горе превртао да садржај њихове утробе преспе у утробу камиона.
Признајем да сам помало неправедан према смећарима јер их доживљавам мање пролетерима од, рецимо, рудара и да тај призор вјероватно не бих ни задржао у сјећању да младићи вретенастих тијела нису били обучени у униформе. Али не оне наранџасте боје која славу комуналних служби проноси по многим чаршијама на дуњалуку, већ у праве тактичке униформе. Можда ни присуство униформи на овој вербаграфији не би било довољно да је похрани у албум сјећања, да једна униформа није била у камуфлажној схеми какву је током рата носила Армија РБиХ а друга да није била маскирној схеми коју је носила ВРС.
Док се то складно садејство двојице младића вретенастих тијела у некоћ душманским униформама одвијало пред мојим очима, по први ми је пут било криво што не располажем савременом аудиовизуелном техником јер би таква слика могла послужити у разне сврхе, у распону од насловне стране новина па до плаката за филм. Но чим сам замакао у страну и непосредно спектаторско искуство замијенио за меморијску предоџбу, тај је осјећај нестао као вјетром заметен па сам се чак и помало постидио због њега јер ми је открио како у мени још увијек чучи неко из масе, неко воајерски непристојан.
Из ове се вербаграфије могу извући бројни и посве опречни закључци али ја вам прав стојим да вам је боље извући уд из гаћа или вибратор из торбице и себи учинити какву-такву угоду, него путем погрешних закључака правити ахмака и билмеза од себе. Зато ја нисам извлачио никакве закључке из призора двојице младића вретенастих тијела у униформама у којима су њихове бабуке, ћаће и очеви једни другима глумили душмане, већ сам само осјетио искрено поштовање према њиховом преданом раду на асанацији терена од изгинулих меморија. И према чињеници да су они увјерљивији, поштенији и аутентичнији смећари него ми што су им очеви били војници. Одбијање да извучем закључке свом мозгу нисам могао компензирати само осјећањем поштовања, већ сам га морао подмитити и неким питањима која се врте у троуглу три сувишна феномена – смећа, сјећања и нас самих, те у троуглу три нимало сувишна глагола – бацити, рециклирати и поштовати. А која су то тачно питања, не пада ми напамет да вам кажем, јер вас упркос свему ипак мало поштујем те вам стога не нудим готову памет у складу са правилима и прописима овдашње публицистичке и литерарне продукције. Имате све потребне елементе па сами склапајте питања у паузи између извлачења традиционално погрешних закључака и уда, односно вибратора.
