Piše: Havijer Blas
Preveo: Miloš M. Milojević
SAD su mogle da odgovore na poziv za pomoć svetskog naftnog tržišta, pošto su SAD bile neto izvoznik sirove nafte i rafinisanih proizvoda; tokom prethodne četiri nedelje izvozile su prosečno rekordnih 5,9 miliona barela dnevno
Američki naftni debeljko skršio je fizičko naftno tržište, pri čemu je ukupna cena barela zapadnoteksaške srednje nafte u Evropi za mesec dana pala sa skoro 160 dolara na 106 dolara po barelu
SAD raspolažu municijom da održe nesrazmerno veliki naftni izvoz još tokom nekoliko nedelja, možda čak i nekoliko meseci, zahvaljujući vanrednim rezervama, ali ne mogu zanavek da održe ovako visoki nivo izvoza
Šta Federalne rezerve i američka naftna industrija imaju zajedničko? U današnjem ratom razorenom tržištu, oba predstavljaju poslednju snabdevačku instancu. Federalne rezerve obezbeđuju dolar, naftna industrija barele nafte. Ali tu se svaka sličnost završava. Centralna banka može sa lakoćom emitovati valutu; operateri bušotina ne mogu.
Suočeni sa nestašicom bez presedana, globalno naftno tržište obratilo se SAD, najvećem svetskom proizvođaču, za pomoć Zahvaljujući revoluciji naftnih škriljaca, Amerika je bila u prilici da se odazove: tokom prethodne četiri nedelje, američki neto izvoz sirove naftne i rafinisanih proizvoda dosegao je u proseku rekordnih 5,9 miliona barela dnevno, što je skok sa 3,3 miliona barela od pre godinu dana. Samo pre deset godina, SAD su bile neto uvoznik preko pet miliona.
SAD su poslednja snabdevačka instanca za naftne barele
Ukupni američki neto izvoz sirove nafte i rafinisanih naftnih proizvoda porastao je na najviše zabeležene vrednosti pošto popunjava praznine nastale zatvaranjem Ormuskog moreuza
Mogu li SAD zanavek održati ovako visoki nivo izvoza? Ne – američka revolucija naftnih škriljaca je izvanredna, ali nije čudotvorna. Pitanje, međutim, nije da li nacija može da održi korak do nekog neoročenog budućeg trenutka; pitanje je može li da to radi dovoljno dugo da spreči eksploziju cena nafte pre nego što postigne sporazum sa Iranom. Posmatrano sa tog stanovišta, SAD raspolažu municijom, zahvaljujući vanrednim rezervama, da održavaju nesrazmerno veliki izvoz nafte još nekoliko nedelja, možda čak još nekoliko meseci.
Izvozni bum je glavni razlog zbog čega su opale cene nafte, posebno na fizičkom tržištu (onom aspektu tržišta na kojem stvarni bareli, ne svompovi ili fjučersi, prelaze iz ruke u ruku). Kolaps kineskog uvoza nafte je takođe pomogao, kao i druge dobro poznate poluge uticaja na tržište, poput upotrebe zaobilaznih naftovoda oko Ormuskog moreuza.
SAD, sa neto rastom izvoza od 2,6 miliona barela, su najveći činilac u ukupnom rastu izvoza sa američkog kontinenta. Drugi takođe doprinose, i kada se zbroje, ovaj dodatni izvoz može da pridoda priličnu količinu: Kanada (400.000 barela dnevno), Venecuela, Gajana, Kolumbija i Argentina (svaka po 200.000 barela) i Brazil (100.000 barela).
Za SAD je ključna spremnost američkog predsednika Donalda Trampa da posegne kao nikada ranije za državnim Strateškim naftnim rezervama (Strategic Petroleum Reserve, skraćenica SPR)– žešće nego što je to učinio Džozef Bajden 2022. godine kada je Rusija napala Ukrajinu. U martu, Vašington se saglasio da pozajmi 172 miliona barela iz SPR kao deo koordinisanog poteza industrijalizovanih nacija da se na raspolaganje stave zalihe za vanredne situacije.
Tržište je znalo da će bareli pristizati ali nije moglo biti sigurno koliko brzo će teći. U početku, to je bilo curenje; sada je to sipanje. Prošle nedelje, SAD su tržištu stavljale na raspolaganje više od 1,23 miliona barela dnevno iz SPR, što je najveći ikada zabeleženi nedeljni volumen – i daleko više od predviđanja skeptika koji su smatrali da iz rezervi za vanredne situacije na raspolaganje neće moći da se stavi ni milion barela dnevno, a kamoli više od toga.
Naftno tržište ne raspolaže štamparskom presom
SAD su na raspolaganje stavile više barela dnevno iz Strateških naftnih rezervi nego što je ranije zabeleženo, ali zalihe mogu da obezbede samo kratkoročno snabdevanje
Sa izuzetno velikim doticanjem, SAD polovinu povećanja svog neto izvoza obezbeđuju iz strateških rezervi. Vašington je takođe dopustio da ove zalihe dospu na svetsko tržište. Bareli SPR-a već putuju prema Holandiji, Italiji i Turskoj.
Američki naftni debeljko je skršio fizičko naftno tržište. Zapadnoteksaškom srednjom naftom, referentnim tipom američke nafte , u jednom trenutku se trgovalo uz premiju od 22,8 dolara po barelu iznad fiksnog Brenta (Dated Brent), referentne cene na fizičkom severnomorskom naftnom tržištu. Sada, trguje se po ceni svega jedan i po dolar višoj od referentne. Kada se sve ovo zbroji, pad na realnom svetskom tržištu je izvanredan. Pre mesec dana, ukupna cena barela zapadnoteksaške nafte koji bi pristigao u Evropu, a koja ne uključuje samo referentnu cenu, već i troškove prenosa i premiju za fizički dostupnu količinu koju su dopunski kupci plaćali iznad referentne cene, bila je 160 dolara po barelu; sada je svega 106. dolara.
Tokom prošle nedelje, od kada je Tramp posegao za njima, SPR su na raspolaganje stavile oko 31 milion barela. Pretpostavljajući da se dnevno otprema 1,2 miliona barela sve do iscrpljivanja količine koja je stavljena na raspolaganje, Vašington može da računa na još 117 dana – ili do početka septembra. Ukoliko na raspolaganje budu stavljane mnogo više količine, recimo, 2 miliona barela dnevno, 172 miliona barela rezervi opredeljenih za zajam potrajaće do kraja jula.
Havijer Blas: Tramp sada ima svoju sopstvenu naftnu imperiju
Svakako, Tramp može da naredi dodatna otpremanja, ali to bi dovelo već oslabljene rezerve do krajnje tačke. Nakon što se iz strateških rezervi da sve ono što je predviđeno kao zajam naftnim kompanijama, rezerve će ostati sa možda 242 miliona barela, što je najmanja količina još od početka osamdesetih godina 20. veka. Možda predsednik može narediti još jedno herojsko dopremanje. Da li će Teksas, Novi Meksiko i druge naftne savezne države priteći u pomoć? Verovatno ne. Američki operateri naftnih bušotina iz škriljaca će sigurno povećati raspoložive količine, i to prvo posezanjem za svojim rezervama takozvanih bušenih ali nezavršenih bušotina (drilled-but-uncompleted wells), kod kojih se proizvodnja može brzo pokrenuti. Ali one po svoj prilici neće ostvariti bitniju razliku sve do poslednjih meseci ove godine.
Stoga da bi održale izvoz, SAD će morati da posegnu ne samo za strateških rezervama već i za dnevnim komercijalnim zalihama koje stoje na raspolaganju privatnim kompanijama. One su u relativno dobrom položaju da učine tako nešto: u početkom trenutku skoka izvoza, komercijalne zalihe u državi su bile iznad petogodišnjeg prosečnog nivoa i tek nešto ispod desetogodišnjeg proseka.
Ukupno, Tramp može da računa na ostatak maja i verovatno do nekog trenutka u junu pre nego što kombinacija umanjenih strateških rezervi i rastućeg pritiska na komercijalne inventare ne počne da podgreva nervozu na tržištu. To je verovatno dovoljno vremena da Bela kuća iznađe izlaznu strategiju iz život peska u koji se zaglibila u Iranu. Ipak, sat otkucava: Amerika održava ogromno priticanje nafte koristeći se zalihama. Ali za razliku od štamparskih presa Federalnih rezervi, one se ne mogu dopuniti umetanjem novih tabaka papira.
Havijer Blas: Nevidljiva kineska ruka uravnotežuje naftno tržište
Izvor: Blumberg
