Piše: Jugoslav Vlahović
Predrag Koraksić Koraks karikaturom se počeo baviti još u gimnaziji, gde su se u istom razredu, igrom slučaja, našli i kasnije poznati „ježevci“ Nikola Rudić i, takođe dugovečni, Dragan Rumenčić Ruma, koji je preminuo pre dve godine u 90. godini. Rodonačelnici su čuvene Zemunske škole karikature zajedno sa Dušanom Petričićem, Zoranom Jovanovićem, Jovanom Prokopljevićem Prokom i drugima.
Slobodan Novaković ga u svojoj knjizi „Smeha crtači“ (1989) svrstava u „crtače metafora“, što je i bio u prvoj trećini svoje duge karijere. Tri decenije proveo je u „Večernjim novostima“, posle čega se potpuno posvetio angažovanoj političkoj karikaturi. U „Dugi“ je imao celu stranicu u boji, što je i u ono vreme bio zahtevan zadatak, koji je svojom četkicom rešavao zavidnom likovnom veštinom. Potom u nedeljniku „Vreme“, pa na stranicama dnevnika „Danas“, neumorno sve do zadnjih dana.
Predrag Koraksić Koraks – Jedan od najslobodnijih ljudi koje je Srbija imala
Ako se za Beketa i Joneska kaže da su početkom dvadesetog veka rodonačelnici Teatra apsurda, onda je to Koraks u svetu karikature u poslednjoj deceniji tog minulog stoleća. Odmah je uočio sve apsurde turbulentnih događanja raspada Jugoslavije, a aktere te političke scene predstavljao nepogrešivo prepoznatljive. Komentarisao je, ali i inspirisao predstojeće promene devedesetih, pa se na jednoj velikoj protestnoj manifestaciji na Terazijama nosio i plakat „Koraksa za predsednika“. I u svetskoj istoriji karikature sigurno je primer jednog od najuticajnijih autora svoga vremena, a prenosili su ga i brojni ugledni listovi u svetu. „Smeh je često veliki posrednik u razlikovanju istine od laži“, rekao je Bjelinski, a Koraks to i dokazivao. Generacije čitalaca i u novom milenijumu, mladi ljudi i studenti, odrasli su uz njegove radove, a rezultati njegovog uticaja nesumnjivo su evidentni, pogotovu danas.
Piscu ovih redova ostaje da mu se zahvali na podršci od pre 50 godina kada ga je, uz Petričića i Guzinu, preporučio legendarnom novinaru Jugu Grizelju, koji je dolaskom u NIN tražio nekog novog mladog crtača-ilustratora za svoji kolumnu „Mala anatomija“. I tako je i mene doveo među odabrane stvaraoce te jedinstvene, najvitalnije forme umetničkog izražavanja – karikature
Izvor: NIN
