Preveo: Miloš M. Milojević
Ajatolah Ali Hamnej poverio je Aliju Laridžaniju, visokom državnom bezbednosnom zvaničniku, osiguranje da Islamska republika izdrži svaki vojni napad i atentate na njen vrh
Farnaz Fasihi je izveštač iz Irana; iz ove zemlje izveštava više od tri decenije
Početkom januara, pošto se Iran suočio sa masovnim protestima širom države i američkom pretnjom napadima, vrhovni vođa nacije, ajatolah Ali Hamnej, okrenuo se poverljivom i lojalnom pukovniku da primiri zemlju: Aliju Laridžaniju, jednom od najviših državnih bezbednosnih zvaničnika.
Od tada, gospodin Laridžani, šezdeset sedmogodišnji, iskusni, političar, nekadašnji zapovednik Korpusa čuvara Islamske revolucije (kraće Revolucionarne garde) i sadašnji predvodnik Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost faktički predvodi zemlju. Njegov uspon skrajnuo je predsednika Masuda Pezeškijana, kardiohirurga koji je postao političar i koji se, od kada je na dužnosti, suočio sa teškom godinom tokom koje iznova ponavlja „Ja sam doktor, ne političar“ te da niko ne bi trebalo da očekuje da može da reši nagomilane iranske probleme.
Ovaj pregled Laridžanijevog uspona i odluka i promišljanja iranskog vođstva dok Trampova administracija preti da povede rat protiv zemlje zasnovan je na razgovorima sa šest viših iranskih zvaničnika, od kojih je jedan povezan sa kancelarijom ajatolaha Hamneja: trojicom pripadnika Revolucionarne garde; dvojicom bivših iranskih diplomata; i izveštajima iz iranskih medija. Zvaničnici i članovi garde govorili su pod uslovom da se njihov identitet ne otkriva kako bi mogli da otvoreno razgovaraju o unutrašnjim političkim pitanjima.
Hamidreza Azizi: Da li je Iranska Islamska Republika spremna na rat sa SAD?
Opseg Laridžanijevih ovlašćenja i poverenih odgovornosti postojano je rastao tokom prethodnih nekoliko nedelja. Bio je zadužen za slamanje, upotrebom smrtonosne sile nedavnih protesta kojima je zahtevano okončanje islamističke uprave. Sada, on se bavi suzbijanjem nezadovoljstva, održavanjem odnosa sa moćnim saveznicima kakva je Rusija i regionalnim činiocima poput Katara i Omana, i nadzorom nuklearnih pregovora sa Vašingtonom. On takođe razrađuje planove o upravljanju Iranom tokom potencijalnog rata sa Sjedinjenim Američkim Državama u vreme dok SAD raspoređuju svoje snage u regionu.
„Pripravni smo u svojoj zemlji“, rekao je Laridžani u intervjuu za Al Džaziru kada je ranije ovoga meseca posetio katarsku prestonicu, Dohu. „Svakako smo moćniji nego ikada ranije. Pripremili smo se tokom prethodnih sedam, osam meseci. Uočili smo slabosti, i ispravili smo ih. Ne tražimo kavgu, i nećemo otpočeti rat. Ali ukoliko nam rat bude bio nametnut, odgovorićemo“.
Ajatolah Hamnej naložio je Laridžaniju i još nekolicini drugih bliskih političkih i vojnih saradnika da osiguraju da Islamska republika preživi ne samo američke i izraelske bombe, već i svaki pokušaj atentata na najviši vrh njenog vođstva, uključujući i na samog ajatolaha, prema navodima šest viših zvaničnika i pripadnika Revolucionarne garde.
Naser Imani, konzervativni analitičar blizak vladi, rekao je tokom telefonskog intervjua iz Teherana da ajatolah Hamnej održava dugu i blisku vezu sa gospodinom Laridžanijem, i da mu se vrhovni vođa obraća u vreme akutnih vojnih i bezbednosnih kriza.
„Vrhovni lider u potpunosti veruje Laridžaniju. Veruje da je Laridžani pravi čovek za ovaj osetljivi momenat zbog svog dosadašnjeg političkog učinka, oštrog uma i širokog znanja“, kaže gospodin Imani. „Oslanja se na njega za izveštaje o stanju stvari i za pragmatične savete. Laridžani će imati vrlo istaknutu ulogu tokom rata“.
Gospodin Laridžani dolazi iz jedne od najistaknutijih političkih i verskih porodica, i tokom dvanaest godina obavljao je dužnost predsedavajućeg parlamentom. Predvodio je 2021. godine pregovore o dvadeset petogodišnjem sporazumu o strateškom partnerstvu sa Kinom vrednom više milijardi dolara.
Prema navodima šest viših zvaničnika i pripadnika Garde, ajatolah Hamnej je izdao niz direktova. Lično je imenovao četiri nivoa naslednika za svakog vojnog komandanta i vladinog funkcionera. Takođe je rekao svakome na položaju da imenuje do četiri zamene i delegirao je odgovornosti uskom krugu poverljivih ličnosti kako bi se odluke donosile u slučaju da komuniciranje sa njim postane otežano ili ukoliko bude ubijen.
Dok je bio skriven prošlog juna tokom Dvanaestodnevnog rata sa Izraelom, ajatolah Hamnej imenovao je trojicu kandidata za svog naslednika. Njihova imena nikada nisu saopštena javnosti. Ali gospodin Laridžani gotovo izvesno nije među njima zato što nije ne pripada redovima visokih šiitskih klerika – što je osnovni preduslov za bilo kog naslednika.
Laridžani je, međutim, uključen u najuži krug poverljivih saradnika ajatolaha Hamneja. Taj krug obuhvata njegove najviše vojne savetnike i nekadašnjeg glavnog zapovednika Revolucionarne garde, general majora Jahju Rahima Safavija. U ovaj krug takođe su uključeni brigadni general Mohamad Bager Galibaf, nekadašnji zapovednik gardista i sadašnji predsedavajući skupštine koga je ajatolah odredio kao faktičkog zamenika zapovednika oružanih snaga tokom rata, i njegov šef kabineta, klerik Ali Ashar Hedžazi.
Neki od ovih planova ishodište su naučenih lekcija posle izraelskog iznenadnog napada u junu, kojim je u prvim satima rata zbrisan viši ešalon iranskog lanca vojnog komandovanja. Nakon primirja, ajatolah Hamnej imenovao je Laridžanija za sekretara Saveza za nacionalnu bezbednost i oformio je novi Nacionalni odbrambeni savet kojim predsedava admiral Ali Šamhani čiji je zadatak da upravlja vojnim poslovima tokom ratnog stanja.
„Hamnej se nosi sa realnošću sa kojom je suočen“, kaže Vali Nasr, stručnjak za Iran i šiitsku teokratiju na Školi za napredne međunarodne studije Univerziteta Džon Hopkins.
„Očekuje da postane mučenik i razmišlja da su ovo njegov sistem i njegovo nasleđe te da će ostati tu do samog kraja“, kaže Nasr. „Razdelio je moć i pripremio državu za sledeću krupnu stvar, i za smenu na vrhu vlasti i za rat, svestan da bi smena na vrhu mogla da usledi kao posledica rata“.
Iran deluje pretpostavljajući da su američki vojni napadi neizbežni i imanentni, uprkos tome što dve strane nastavljaju diplomatsku komunikaciju pregovarajući o nuklearnom sporazumu, kazala su šestorica zvaničnika i pripadnika Revolucionarne garde. Oni navode da je Iran sve svoje snage doveo na najviši stepen borbene gotovosti i priprema se za žestok otpor.
Država je rasporedila lansere balističkih raketa duž zapadne granice sa Irakom – dovoljno blizu da napadne Izrael – i duž južnih obala ka Persijskom zalivu, gde im je u dometu niz američkih vojnih baza i drugih meta u regionu, navode tri pripadnika Revolucionarne garde i četiri viša zvaničnika.
Prethodnih nekoliko nedelja, Iran je periodično zatvarao svoj vazdušni prostor kako bi testirao rakete. Takođe je održao vojne vežbe u Persijskom zalivu, nakratko zatvarajući Ormuski moreuz, središnje pomorsko čvorište u snabdevanju energentima.
Sve vreme, ajatolah Hamnej se postavljao nepokolebljivo.
„Najmoćnija vojska na svetu mogla bi biti tako udarena da više neće moći da stane na svoje noge“, rekao je u govoru prošle nedelje. Takođe je zapretio da će potopiti američke ratne brodove koji su se okupili u obližnjim vodama.
U slučaju rata, specijalne policijske snage, obaveštajni agenti i bataljoni milicije Basidž koji su podružnica Revolucionarne garde, odenuti u civilnu odeću, biće raspoređeni po ulicama najvećih gradova, kažu tri pripadnika Garde i dvojica viših zvaničnika. Milicije će postaviti kontrolne tačke kako bi onemogućile razbuktavanje unutrašnjih nemira i da bi pronašli operativce povezane sa stranim obaveštajnim agencijama.
Iransko vođstvo se priprema ne samo za vojnu i bezbednosnu mobilizaciju, već i za sopstveno političko preživljavanje.
Ova razmatranja, koja su opisala šestorica zvaničnika upoznatih sa planiranjem dotiču različite teme, uključujući i to ko će upravljati zemljom ukoliko ajatolah Hamnej i najviši zvaničnici budu ubijeni.
Predvodnici su takođe razmatrali ko bi mogao biti „iranska Delsi“ – ukazujući na Delsi Rodrigez, venecuelansku potpredsednicu koja se nagodila sa Trampovom administracijom da upravlja Venecuelom posle zarobljavanja venecuelanskog predsednika, Nikolasa Madura.
Laridžani se nalazi na samom čelu ovog spiska, kažu trojica zvaničnika. Iza njega su general Galibaf, predsedavajući skupštinom. Donekle je iznenađujuće da je i nekadašnji predsednik Hasan Rohani, koji je uglavnom izopšten iz krugova bliskih ajatolahu Hamneju, uvršćen na ovaj spisak.
Svaki od ovih ljudi ima takvu reputaciju koja ograničava njegovu prihvatljivost među ozlojeđenim stanovništvom – bilo da su u pitanju optužbe za korupciju ili uključenost u narušavanje ljudskih prava u Iranu, uključujući i nedavno ubijanje najmanje sedam hiljada nenaoružanih demonstranata tokom tri dana.
Ali Vaez, upravnik za istraživanje Irana Međunarodne krizne grupe (International Crisis Group) rekao je da je vođstvo izradilo planove za slučaj nastupanja neočekivanih prilika, ali da posledice rata sa Sjedinjenim Američkim Državama ostaju nepredvidljive. Vrhovni vođa, kaže, „je manje vidljiv, ranjiviji je, ali je i dalje super lepak koji održava sistem na okupi i svi razumeju da ukoliko on više ne bude bio tu da će sistem biti teško održati“.
Prethodnog meseca, Laridžani je postao vidljiviji pošto je predsednik Pezeškijan gotovo iščezao. Laridžani je leteo u Moskvu da se konsultuje sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom a zatim se susreo sa bliskoistočnim predvodnicima, između sastanaka sa američkim i iranskim pregovaračima o nuklearnom pitanju. Imao je višečasovne televizijske intervjue sa iranskim i stranim medijima, češće nego predsednik, i redovno je objavljivao sadržaje na društvenim mrežama, kao što su fotografije na kojima je zabeležen među Irancima, ili posećuje verska svetilišta i maše sa vrata aviona.
Iran posle pobune – zakletve na grobovima „mučenika“, bes nad telima „izdajnika“
Sa druge strane, deluje da je predsednik Pezeškijan ogorčen zbog prepuštanja ovlašćenja Laridžaniju. Predsednik je rekao na sastanku vladinog kabineta kako je sugerisao Laridžaniju da se ukinu ograničenja pristupa Internetu, zato što štete elektronskoj trgovini, saopštili su iranski mediji. To je bilo ogoljeno priznanje da je potrebno da se čak i predsednik, kako bi se stvari zaista i sprovele, obrati Laridžaniju.
U januaru, usred suzbijanja protesta, američki izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkog, pokušao je da stupi u kontakt sa iranskim ministrom spoljnih poslova Abasom Aragčijem, prema navodima dvojice viših iranskih zvaničnika i jednog bivšeg diplomate. Gospodin Tramp je rekao da bi mogao da izvrši napade na Iran ukoliko bude bio pogubljen bilo koji demonstrant, i gospodin Vitkof je pokušao da razgovara sa ministrom Aragčijem kako bi proverio da li su planirana pogubljena ili su obustavljena, kažu.
U želji da izbegne bilo kakav nesporazum, kažu dva viša iranska zvaničnika, Aragči se obratio iranskom predsedniku pitajući ga da li može da uspostavi vezu sa gospodinom Vitkofom. Predsednik Pezeškijan je odgovorio da on to ne može da odgovori i da bi za dopuštenje trebalo da pozove gospodina Laridžanija.
Farnaz Fasihi je šef dopisništva Njujork tajmsa iz Ujedinjenih nacija, i predvodi izveštavanje o ovoj organizaciji; takođe izveštava o Iranu; prethodnih petnaest godina pisala je o bliskoistočnim sukobima
Izvor: Njujork Tajms
