Превео: Милош М. Милојевић
Ајатолах Али Хамнеј поверио је Алију Лариџанију, високом државном безбедносном званичнику, осигурање да Исламска република издржи сваки војни напад и атентате на њен врх
Фарназ Фасихи је извештач из Ирана; из ове земље извештава више од три деценије
Почетком јануара, пошто се Иран суочио са масовним протестима широм државе и америчком претњом нападима, врховни вођа нације, ајатолах Али Хамнеј, окренуо се поверљивом и лојалном пуковнику да примири земљу: Алију Лариџанију, једном од највиших државних безбедносних званичника.
Од тада, господин Лариџани, шездесет седмогодишњи, искусни, политичар, некадашњи заповедник Корпуса чувара Исламске револуције (краће Револуционарне гарде) и садашњи предводник Врховног савета за националну безбедност фактички предводи земљу. Његов успон скрајнуо је председника Масуда Пезешкијана, кардиохирурга који је постао политичар и који се, од када је на дужности, суочио са тешком годином током које изнова понавља „Ја сам доктор, не политичар“ те да нико не би требало да очекује да може да реши нагомилане иранске проблеме.
Овај преглед Лариџанијевог успона и одлука и промишљања иранског вођства док Трампова администрација прети да поведе рат против земље заснован је на разговорима са шест виших иранских званичника, од којих је један повезан са канцеларијом ајатолаха Хамнеја: тројицом припадника Револуционарне гарде; двојицом бивших иранских дипломата; и извештајима из иранских медија. Званичници и чланови гарде говорили су под условом да се њихов идентитет не открива како би могли да отворено разговарају о унутрашњим политичким питањима.
Хамидреза Азизи: Да ли је Иранска Исламска Република спремна на рат са САД?
Опсег Лариџанијевих овлашћења и поверених одговорности постојано је растао током претходних неколико недеља. Био је задужен за сламање, употребом смртоносне силе недавних протеста којима је захтевано окончање исламистичке управе. Сада, он се бави сузбијањем незадовољства, одржавањем односа са моћним савезницима каква је Русија и регионалним чиниоцима попут Катара и Омана, и надзором нуклеарних преговора са Вашингтоном. Он такође разрађује планове о управљању Ираном током потенцијалног рата са Сједињеним Америчким Државама у време док САД распоређују своје снаге у региону.
„Приправни смо у својој земљи“, рекао је Лариџани у интервјуу за Ал Џазиру када је раније овога месеца посетио катарску престоницу, Доху. „Свакако смо моћнији него икада раније. Припремили смо се током претходних седам, осам месеци. Уочили смо слабости, и исправили смо их. Не тражимо кавгу, и нећемо отпочети рат. Али уколико нам рат буде био наметнут, одговорићемо“.
Ајатолах Хамнеј наложио је Лариџанију и још неколицини других блиских политичких и војних сарадника да осигурају да Исламска република преживи не само америчке и израелске бомбе, већ и сваки покушај атентата на највиши врх њеног вођства, укључујући и на самог ајатолаха, према наводима шест виших званичника и припадника Револуционарне гарде.
Насер Имани, конзервативни аналитичар близак влади, рекао је током телефонског интервјуа из Техерана да ајатолах Хамнеј одржава дугу и блиску везу са господином Лариџанијем, и да му се врховни вођа обраћа у време акутних војних и безбедносних криза.
„Врховни лидер у потпуности верује Лариџанију. Верује да је Лариџани прави човек за овај осетљиви моменат због свог досадашњег политичког учинка, оштрог ума и широког знања“, каже господин Имани. „Ослања се на њега за извештаје о стању ствари и за прагматичне савете. Лариџани ће имати врло истакнуту улогу током рата“.
Господин Лариџани долази из једне од најистакнутијих политичких и верских породица, и током дванаест година обављао је дужност председавајућег парламентом. Предводио је 2021. године преговоре о двадесет петогодишњем споразуму о стратешком партнерству са Кином вредном више милијарди долара.
Према наводима шест виших званичника и припадника Гарде, ајатолах Хамнеј је издао низ директова. Лично је именовао четири нивоа наследника за сваког војног команданта и владиног функционера. Такође је рекао свакоме на положају да именује до четири замене и делегирао је одговорности уском кругу поверљивих личности како би се одлуке доносиле у случају да комуницирање са њим постане отежано или уколико буде убијен.
Док је био скривен прошлог јуна током Дванаестодневног рата са Израелом, ајатолах Хамнеј именовао је тројицу кандидата за свог наследника. Њихова имена никада нису саопштена јавности. Али господин Лариџани готово извесно није међу њима зато што није не припада редовима високих шиитских клерика – што је основни предуслов за било ког наследника.
Лариџани је, међутим, укључен у најужи круг поверљивих сарадника ајатолаха Хамнеја. Тај круг обухвата његове највише војне саветнике и некадашњег главног заповедника Револуционарне гарде, генерал мајора Јахју Рахима Сафавија. У овај круг такође су укључени бригадни генерал Мохамад Багер Галибаф, некадашњи заповедник гардиста и садашњи председавајући скупштине кога је ајатолах одредио као фактичког заменика заповедника оружаних снага током рата, и његов шеф кабинета, клерик Али Асхар Хеџази.
Неки од ових планова исходиште су научених лекција после израелског изненадног напада у јуну, којим је у првим сатима рата збрисан виши ешалон иранског ланца војног командовања. Након примирја, ајатолах Хамнеј именовао је Лариџанија за секретара Савеза за националну безбедност и оформио је нови Национални одбрамбени савет којим председава адмирал Али Шамхани чији је задатак да управља војним пословима током ратног стања.
„Хамнеј се носи са реалношћу са којом је суочен“, каже Вали Наср, стручњак за Иран и шиитску теократију на Школи за напредне међународне студије Универзитета Џон Хопкинс.
„Очекује да постане мученик и размишља да су ово његов систем и његово наслеђе те да ће остати ту до самог краја“, каже Наср. „Разделио је моћ и припремио државу за следећу крупну ствар, и за смену на врху власти и за рат, свестан да би смена на врху могла да уследи као последица рата“.
Иран делује претпостављајући да су амерички војни напади неизбежни и иманентни, упркос томе што две стране настављају дипломатску комуникацију преговарајући о нуклеарном споразуму, казала су шесторица званичника и припадника Револуционарне гарде. Они наводе да је Иран све своје снаге довео на највиши степен борбене готовости и припрема се за жесток отпор.
Држава је распоредила лансере балистичких ракета дуж западне границе са Ираком – довољно близу да нападне Израел – и дуж јужних обала ка Персијском заливу, где им је у домету низ америчких војних база и других мета у региону, наводе три припадника Револуционарне гарде и четири виша званичника.
Претходних неколико недеља, Иран је периодично затварао свој ваздушни простор како би тестирао ракете. Такође је одржао војне вежбе у Персијском заливу, накратко затварајући Ормуски мореуз, средишње поморско чвориште у снабдевању енергентима.
Све време, ајатолах Хамнеј се постављао непоколебљиво.
„Најмоћнија војска на свету могла би бити тако ударена да више неће моћи да стане на своје ноге“, рекао је у говору прошле недеље. Такође је запретио да ће потопити америчке ратне бродове који су се окупили у оближњим водама.
У случају рата, специјалне полицијске снаге, обавештајни агенти и батаљони милиције Басиџ који су подружница Револуционарне гарде, оденути у цивилну одећу, биће распоређени по улицама највећих градова, кажу три припадника Гарде и двојица виших званичника. Милиције ће поставити контролне тачке како би онемогућиле разбуктавање унутрашњих немира и да би пронашли оперативце повезане са страним обавештајним агенцијама.
Иранско вођство се припрема не само за војну и безбедносну мобилизацију, већ и за сопствено политичко преживљавање.
Ова разматрања, која су описала шесторица званичника упознатих са планирањем дотичу различите теме, укључујући и то ко ће управљати земљом уколико ајатолах Хамнеј и највиши званичници буду убијени.
Предводници су такође разматрали ко би могао бити „иранска Делси“ – указујући на Делси Родригез, венецуеланску потпредседницу која се нагодила са Трамповом администрацијом да управља Венецуелом после заробљавања венецуеланског председника, Николаса Мадура.
Лариџани се налази на самом челу овог списка, кажу тројица званичника. Иза њега су генерал Галибаф, председавајући скупштином. Донекле је изненађујуће да је и некадашњи председник Хасан Рохани, који је углавном изопштен из кругова блиских ајатолаху Хамнеју, увршћен на овај списак.
Сваки од ових људи има такву репутацију која ограничава његову прихватљивост међу озлојеђеним становништвом – било да су у питању оптужбе за корупцију или укљученост у нарушавање људских права у Ирану, укључујући и недавно убијање најмање седам хиљада ненаоружаних демонстраната током три дана.
Али Ваез, управник за истраживање Ирана Међународне кризне групе (International Crisis Group) рекао је да је вођство израдило планове за случај наступања неочекиваних прилика, али да последице рата са Сједињеним Америчким Државама остају непредвидљиве. Врховни вођа, каже, „је мање видљив, рањивији је, али је и даље супер лепак који одржава систем на окупи и сви разумеју да уколико он више не буде био ту да ће систем бити тешко одржати“.
Претходног месеца, Лариџани је постао видљивији пошто је председник Пезешкијан готово ишчезао. Лариџани је летео у Москву да се консултује са руским председником Владимиром Путином а затим се сусрео са блискоисточним предводницима, између састанака са америчким и иранским преговарачима о нуклеарном питању. Имао је вишечасовне телевизијске интервјуе са иранским и страним медијима, чешће него председник, и редовно је објављивао садржаје на друштвеним мрежама, као што су фотографије на којима је забележен међу Иранцима, или посећује верска светилишта и маше са врата авиона.
Иран после побуне – заклетве на гробовима „мученика“, бес над телима „издајника“
Са друге стране, делује да је председник Пезешкијан огорчен због препуштања овлашћења Лариџанију. Председник је рекао на састанку владиног кабинета како је сугерисао Лариџанију да се укину ограничења приступа Интернету, зато што штете електронској трговини, саопштили су ирански медији. То је било огољено признање да је потребно да се чак и председник, како би се ствари заиста и спровеле, обрати Лариџанију.
У јануару, усред сузбијања протеста, амерички изасланик за Блиски исток Стив Витког, покушао је да ступи у контакт са иранским министром спољних послова Абасом Арагчијем, према наводима двојице виших иранских званичника и једног бившег дипломате. Господин Трамп је рекао да би могао да изврши нападе на Иран уколико буде био погубљен било који демонстрант, и господин Виткоф је покушао да разговара са министром Арагчијем како би проверио да ли су планирана погубљена или су обустављена, кажу.
У жељи да избегне било какав неспоразум, кажу два виша иранска званичника, Арагчи се обратио иранском председнику питајући га да ли може да успостави везу са господином Виткофом. Председник Пезешкијан је одговорио да он то не може да одговори и да би за допуштење требало да позове господина Лариџанија.
Фарназ Фасихи је шеф дописништва Њујорк тајмса из Уједињених нација, и предводи извештавање о овој организацији; такође извештава о Ирану; претходних петнаест година писала је о блискоисточним сукобима
Извор: Њујорк Тајмс
