Razgovarali: Miroslava Pudar i Jelka Jovanović
Beogradski nadbiskup i mitropolit dr Ladislav Nemet prvi je kardinal u istoriji Katoličke crkve u Srbiji. Kao kardinal elektor, učestvovao je u konklavi za izbor novog pape, a svetski mediji pominjali su ga i kao potencijalnog kandidata na najvišu funkciju Katoličke crkve. Što, uostalom, kako sam kaže, vredi i za sve druge kardinale u konklavi.
Prvi ste kardinal iz Srbije i ovo je bila vaša prva konklava na kojoj ste ne samo birali, već i bili birani kao potencijalni kandidat za papu. Kako ste sve to doživeli, s obzirom na veliko interesovanje medija, posebno američkih ali i regionalnih, koji su vas budno pratili?
Izbor novog pape bio je sigurno jedan od najvažnijih događaja celog mog života. Posle objave da se Papa Franja vratio nebeskom Ocu, Bogu našemu, odmah je krenuo proces izbora novog pape. Da sam ja bio potencijalni kandidat, to svakako stoji, međutim to su bili svi kardinali, nas 133, koji smo učestvovali u procesu izbora.
Interesovanje medija je bilo ogromno, možda samo na fudbalskim utakmicama, i to ono važnijim, može da se vidi takva grupa novinara, kamermana i zainteresovanih masa običnih turista i građana. Na svakom koraku su nas zaustavljali, jer nije bilo teško da nas zapaze, išli smo u svešteničkim odorama, to znači kardinalskim, koje imaju specifičnu boju i privlače pažnju sa kilometarske udaljenosti.
Moram ipak priznati da su svi bili jako kulturni, fini, nije bilo nekog „hvatanja“ za rukav, ili slične reakcije. Isto tako, ako sam razgovarao sa nekim novinarima, a Amerikanci su stvarno imali ogroman štab ljudi, to su bili ljudi koji su cenili privatnost, i nisu objavljivali imena svojih izvora.
Kako je iz vašeg ugla izgledala konklava, šta se dešavalo iza zatvorenih vrata što javnost može i treba da zna?
Izbor pape bio je događaj pomno pripreman od trenutka smrti Pape Franje. Sikstinska kapela i hotel Sveta Marta, gde smo stanovali za vreme konklava, bio je hermetički zatvoren i odsečen od sveta. Nije bilo interneta, wi-fi usluge, niko nije smeo da se približava kardinalima, osim one posluge, koja je bila upućena u događanja, a koja je isto tako kao i mi, pre početka izbora položila zakletvu čuvanja tajne izbornih rezultata, mislim tu na detalje, a ne na krajnji rezultat. Ono što se moglo videti i iz prenosa pre i posle izbora, ceo događaj je bio protkan molitvom. Molitva je sastavni deo izbora pape, što jasno pokazuje da je zadatak i zvanje pape vezano za Boga, on je čovek službe Božje, a tek onda važna političko-crkvena ličnost. Mi smo izabrali papu jako brzo, znači dobio je potreban broj glasova jako brzo, mogu da kažem da je dobio jako puno glasova.
Koliko je poznato i vi ste bili kandidat za novog papu na konklavi i glasali ste u prvom krugu…
Postoji tajna, kad se ulazi u konklave polaže se zavet šutnje i tajnosti i rekli smo da nećemo govoriti o tome.
Dušan Nikodijević: Svetska kriza i rimski papa – želje i mogućnosti
Mladi da ostanu
Pošto je naših pet minuta pred kamerom isteklo, ja ću podsetiti da ste vi već podržali mlade u Srbiji.
Mnogi tumače da sam ja podržao mlade – ja sam podržao njihovu stvar, mislim da jesmo demokratija i u toj demokratiji bi trebalo sve da funkcioniše onako kako piše u knjigama. Nije problem naći kako funkcioniše demokratija, podelu ko je za šta odgovoran i svakako se zalažem za to da u Srbiji sve funkcioniše i da svako bude siguran da nam ništa neće pasti na glavu.
Važan je beli dim. Hoće li pontifikat novog pape biti na tragu učenja prethodnog poglavara Rimokatoličke crkve? Šta su vaša očekivanja i predviđanja?
Sigurno će imati neke nove ideje, nov pristup starim pitanjima. To je normalno, svaki papa ima svoje važne ideje. Moramo svakako sačekati nekoliko meseci da bi se jasnije videla njegova originalnost. Sama činjenica da je skoro 10 godina mlađi nego papa Franjo kad je bio izabran, možda nagoveštava veću mobilnost u njegovom radu, a to bi značilo puno više putovanja.
Papinska putovanja su vrlo važno pozitivno sredstvo i oruđe u rukama rimskog biskupa, jer tako može sresti velik broj ljudi u jako kratkom vremenu, upoznati konkretnu životnu situaciju svih vernika – katolika, a i drugih ljudi u datim mestima, koje posećuje.
U govoru novog pape navodi se želja za približavanjem zapadne i istočne hrišćanske crkve. Hoće li do toga doći?
Ima puno šansi da dođe do nekog zbližavanja ove dve tradicije. Već i sada vidimo dobre odnose između nekih pravoslavnih crkava sa Svetom Stolicom, rat u Ukrajini je međutim doveo da zahlađenja odnosa između Moskve i Rima, tu će se svakako morati učiniti mnogo toga da bi došlo do poboljšanja saradnje. Puno obećava činjenica da je novom Papi čestitao i predsednik Putin i patrijarh Kiril, a predsednik Putin i Papa Leon su već imali i prvi telefonski razgovor. Papa Leon XIV sledi primer svojih prethodnika i predlaže da se nađe zajednički datum za proslavu Uskrsa – Vaskrsa. Videćemo da li će imati tu više sreće nego njegovi prethodnici.
Imali ste priliku da sadašnjeg papu, u svojstvu kardinala, prošlog leta ugostite u Beogradu. Hoćete li i na koji način nastaviti saradnju sa njim, sada kada je na najvišoj funkciji?
Prošle godine kada je kardinal Robert Prevost bio u Beogradu on je bio kardinal, a ja nadbiskup. Sada sam ja kardinal, a on je papa. Kardinali su najbliži saradnici pape, pa ću u tom svojstvu imati prilike da mnogo više sarađujem s njim, nego ranije, kada sam bio „samo“ nadbiskup.
Za sada je papa Leon XIV zauzet preuzimanjem svih zadataka vezanih za novu službu biskupa Rima, ali sam siguran, kada se to sredi, bit će tu dosta prilika da i ja budem uvučen u poslove, koji se tiču cele svetske Crkve.
Papa, Srbija, Kosovo i Stepinac: Hoće li Vatikan sa novim poglavarom promeniti i političke pozicije
Da li činjenica što ste kardinal i to ne onaj koji pripada „zapadnom krilu“ Katoličke crkve u Srbiji poboljšati odnose sa Srpskom pravoslavnom crkvom i utrti put papi Leonu XIV do Srbije?
Nadam se da je ta odluka pape Franje da da Srbiji jednog kardinala bila znak njegove velike pažnje prema Srbiji. Znate i sami da je on puno toga učinio da se Katolička crkva u Srbiji oseća bolje i čak je pokušao da napravi početak razgovora između Srpske pravoslavne i Katoličke crkve u Srbiji mešovitom komisijom o pitanju Stepinca, što j viš političko pitanje nasleđa Drugog svetskog rata.
Sama činjenica da sam ja sada kardinal Katoličku crkvu u Srbiji stavlja, tako da kažem, u višu poziciju i nadam se da su dobre reakcije koja je pokazala srpska vlast, počev od gospodina predsednika preko Vlad i posebno sve verske zajednice bile su jako pozitivne u reakcijama. Jako pozitivna stvar je i prijateljstvo koje me već 20 godina otkako sam se vratio u Srbiju veže za njegovu svetost patrijarha Porfirija. Osećam da su ljudi prihvatili to da ne samo prema meni kao osobi već je vezano sa ulogom koju kardinal može da ima u Katoličkoj crkvi. To nije tačno određeno što i kako, zavisi od prilika, od ljudi, saradnika, partnera, ja u Srbiji imam pozitivno ozračje za otvorenost prema novoj stvarnosti.
Evo vi ste došli da razgovaramo, razgovarali ste i ranije sa mojim prethodnikom Stanislavom Hočevarom, ali ima nekoliko medijskih izvora koji ranije nisu obraćali pažnju na katoličku crkvu u Srbiji i postaje, tako da kažem, pitanje renomea da razgovaraju sa mnom.
Kardinal iz Odžaka
Monsinjor dr Ladislav Nemet (László Német) rođen je u Odžacima 1956. U red Verbita stupio je 7. septembra 1977, a visokoškolsko obrazovanje stekao je u Pieniężno-u, u Poljskoj, gde se 1982. zaredio. Magistrirao je na Lublinskom katoličkom univerzitetu 1983. a za sveštenika je zaređen u Odžacima 1. maja 1983. godine. Između 1985. i 1987. godine nastavlja školovanje u Rimu, a od 1987. do 1990. je univerzitetski duhovnik na Filipinima.
Doktorat iz dogmatike stiče 1994. na Papinskom univerzitetu Gregoriana u Rimu, pa od tada do 2000. godine predaje dogmatiku u Austriji na Filozofsko-teološkoj višoj školi Verbita, da bi do 2004. imao službu na stalnom međunarodnom predstavništvu Svete Stolice u Beču. Između 2004. i 2007. provincijal je Verbita u Mađarskoj, a za generalnog sekretara Mađarske katoličke biskupske konferencije imenovan je 15. juna 2006. godine i tu službu obavlja sve do 2008. godine. Kada ga je papa Benedikt XVI imenovao biskupom Zrenjaninske biskupije.
Za predsednika Međunarodne biskupske konferencije Sv. Ćirila i Metodija izabran je 2016, a reizabran 2021. Kao prvi potpredsednika Saveta evropskih biskupskih konferencija (CCEE).
Papa Franja ga je 5. novembra 2022. godine imenovao beogradskim nadbiskupom i mitropolitom, a 7. decembra 2024. i za kardinala. Sem maternjeg mađarskog, govori engleski, nemački, poljski, italijanski i, naravno, srpski i hrvatski jezik.
Vešto ste izbegli pitanje o eventualnom dolasku pape u Srbiju. Znamo da gospodin Porfirije treba da uputi poziv.
Dva poziva treba, državni je otvoren, već nekoliko predsednika su ga uputila, Katolička crkva je više puta pismeno i usmeno to učinila, no papa neće doći dok se sve verske zajednice ne slože, ne moraju da pozovu već da daju zeleno svetlo „nismo protiv“.
To je način da se prevlada spor vezan za kardinala Stepinca, no nećemo više o tome. Rekli ste neravno da pravoslavne crkve bujaju u Srbiji
Proleće, ogroman rast, pozitivan.
Više izvora, međutim, navodi da broj katoličkih vernika u Srbiji opada.
Jeste, jako je veliki egzodus, strašno je u kako velikom broju odlaze.
Sve nacionalnosti, ali najviše Hrvati?
Slažem se, ali zbog veličine zajednice koju imaju Mađari koji čine 75 odsto svih katolika ovde njihov apsolutni broj je najveći. Problem je kad iz grupe od 300 hiljada ljudi godišnje ode pet hiljada. Siguran sam da više Srba napušta Srbiju jer je to ipak većina naroda, ali odlazak je problem za svaku naciju, za svaku crkvu i najveći problem i najveći izazov je da se borimo da naši mladi ostanu.
Koliko je prethodni papa Franja imao uticaj na vaš rad i kakav je bio uzor sveštenstvu?
Moram da priznam da sam voleo papu Franju. Sviđao mi se njegov stil, duhovitost, brza reakcija, sloboda delovanja, sloboda, koja je puno puta dovodila do ludila njegove saradnike i telohranitelje. Isto tako sam cenio njegov odnos prema ljudima sa margine, sa periferije. To nisu bili za njega samo ljudi siromašni, nego i usamljeni, u nesređenim životnim situacijama i odnosima, oni koji trpe zbog svoje različitosti.
Kojim teološkim pitanjima će se katolička crkva, pa sa njom i Beogradska nadbiskupija, ubuduće baviti?
Svakako je velik izazov jedan normalan odnos među predstavnicima tradicionalnih crkava i verskih zajednica. Moramo biti u stalnom kontaktu, dijalogu sa svim ljudima dobre volje, da ne dozvolimo osobama sa strane manipulisanje verskim osećajima za neprimerene ciljeve. Ovo je više rad prema „vani“. Unutar Crkve glavno je pitanje evangelizacija ili misionarski rad. Katolička Crkva poklanja veliku pažnju karitativnom radu, tu ćemo morati nastaviti onaj rad, koji se već jako pozitivno pokazao za vreme velikih poplava i migrantske krize sredinom prošlog desetljeća ovog veka.
Papu valja zvati Leon XIV
Nedavno ste odredili da novog papu ovde valja zvati Leon, a ne Leo ili Lav.
Ja sam primetio da ga zovu Leo, Lav i tražio sam u istoriji i video da su poslednjeg papu koji je nosio to ime u devetnaestom veku (1810-1903) većinom su u hrvatskoj štampi zvali Leon. I Krleža, otac jugoslovenske enciklopedije, tako je preneo.
Može li hrišćanstvo danas da odgovori na izazove savremenih društava, porasta broja izbeglica i nažalost, broja ratnih sukoba?
Malo sam već ranije dodirnuo pitanje religije i njezine uloge u društvu. Kao svaka temeljna vrednost, ona može biti oruđe mira, ali isto tako i mržnje. Vrlo je važno da sačuvamo pozitivan jezik evangelizacije, to znači da govorimo o onim vrednostima, koje jačaju zajednički život, društvo u celini, a isto tako i pojedince. Govor mržnje je nešto strašno u našim društvima, a isto tako i nekritičko delovanje na društvenim platformama socijalne komunikacije. Tu se skoro bez ikakve odgovornosti može lagati, uništiti život drugih osoba ili grupa ljudi. Drugi izazovi su migracija, koja je i bila uvek deo života ljudske istorije. I mi smo došli na ove prostore kao migranti, pa smo proterali Avare, da druge ne spominjem. Migracija je normalan deo života, važno je da se kod nenormalno velikih talasa migracije, reaguje zajednički i na dobrobit svih učesnika. Migranti su isto tako ljudi sa dostojanstvom, kao i mi, pitanje je zašto su krenuli na put, zašto dolazi do povećane migracije, i kako bi takozvana međunarodna zajednica mogla ublažiti ili eliminisati one izvore, koje dovode do velikih migracija. Vidimo blizu nas koliko milijardi dolara se troši na rat u Ukrajini, s tim novcem bi se sigurno mogli rešiti i eliminisati neki od glavnih izvora migracije.
Šta očekuje Beogradsku nadbiskupiju, kakvi su vaši planovi za ovu godinu?
Ova godina je u Katoličkoj crkvi jubilarna godina. To znači da ove godine organizujemo nekoliko programa vezanih za taj jubilej. Bio je jedan lep program za sva sveštena lica sa terena cele Srbiji, naravno mislim tu na katoličke sveštenike. Imali smo već i jedno hodočašće u Rim, a imat ćemo i drugo, krajem jula. Imamo dve crkve u Nadbiskupiji (Beogradska katedrala i crkva u Nišu), koje su posebno proglašene jubilarnim crkvama, pa naši vernici mogu da idu na hodočašće u te crkve, tamo se pomole i dobiju oprost od svojih greha. Osim ovih akcija, imamo naravno i onu klasiku: liturgija, pomoć ljudima u svim nevoljama, proslava krštenja, svadbi, sahrane…
Ova godina je u Katoličkoj crkvi jubilarna. Nekoliko programa vezanih za taj jubilej očekuje katoličku crkvu i zajednicu u Srbiji. Unutar crkve glavno pitanje biće evangelizacija ili misionarski rad.
Izvor: Novi Magazin
