Nemačka vladajuća koalicija, u kojoj su CDU, CSU i SPD, uspela je da postigne kompromis oko sporne penzione reforme. Nacrt zakona bi još ove godine trebalo da se nađe na dnevnom redu parlamenta. Planirano je da se stopa penzije u odnosu na platu do 2031. zadrži na 48 procenata.
Međutim, u pratećem dokumentu uz planirani penzioni zakon obećava se temeljna penziona reforma naredne godine. Time se izlazi u susret Mladoj uniji (Junge Union, JU), podmlatku CDU i CSU, koja se oštro protivila prethodnom planu da se stopa penzije u odnosu na platu od 48 procenata zadrži i nakon 2031. godine. Članovi podmlatka upozorili su da bi time nastali troškovi koji se mere milijardama, a koje bi otplaćivale buduće generacije, piše Dojče vele.
Mlada unija u Bundestagu ima 18 poslanika, što znači da bez njihovih glasova nije moguće usvojiti nove propise o penzijama.
Posebna komisija za penzionu reformu
Kako bi buduća reforma trebalo da izgleda – time će se pozabaviti posebna komisija. Ona bi trebalo da bude osnovana još ove godine, a već do kraja drugog tromesečja 2026. trebalo bi da iznese predloge. U drugoj polovini naredne godine reforma bi potom mogla da uđe u zakonodavnu proceduru, najavio je kancelar Fridrih Merc.
Turisti u Crnoj Gori ostaju 4,4 dana u prosjeku, a svaki drugi spava u Budvi
Tema nove komisije biće i više starosno doba za odlazak u penziju. Za koalicionog partnera SPD to je do sada bila u suštini tabu-tema.
Naglasak bi ubuduće trebalo staviti na privatno penziono osiguranje kao dodatak uz zakonsku penziju. Dividendama paketa akcija u vrednosti od deset milijardi evra, nemačka vlada trebalo bi da podupre izgradnju privatne štednje kod mlađe generacije. U tom kontekstu kancelar Merc najavio je sticanje državnih akcija u Telekomu, Nemačkoj pošti i Komercbanci.
Kakva je regulacija u drugim evropskim zemljama?
Evropska unija procenjuje da će broj stanovnika u državama-članicama, uz stabilnu imigraciju, sa sadašnjih 451 milion pasti na oko 432 miliona 2070. godine. Istovremeno, procenat starijih osoba rapidno raste. Već danas je u mnogim zemljama Evrope otprilike četvrtina stanovništva stara 65 godina ili više. A ako broj radno sposobnih ljudi pada, sve manje zaposlenih mora da finansira sve veći broj penzionera.
Sigurno je jedno – postojeći penzioni sistem, zasnovan na tzv. solidarnosti generacija, u kojem se doprinosi zaposlenih direktno prosleđuju penzionerima, došao je do svojih granica. Već danas u Nemačkoj, ali i u mnogim drugim državama EU, samo nešto više od dva zaposlena uplaćuju doprinose za jednog penzionera. U budućnosti će se taj odnos dodatno pogoršati.
Državni budžet kao finansijer penzija
Pošto penzioni doprinosi zaposlenih nisu dovoljni za finansiranje svih penzija, vlade moraju penzioni sistem potpomažu i poreskim novcem. U Nemačkoj je ove godine ta subvencija iznosila znatno više od sto milijardi evra, a do 2040. mogla bi da poraste na preko 150 milijardi – što bi bilo oko šest do sedam odsto BDP-a. Italija trenutno u Evropi najviše troši na penzije – gotovo 16 procenata BDP-a.
Švedska i baltičke države svesno su se odlučile za drugačiji pristup. Njihove penzije u velikoj meri slede jednostavnu logiku – samo ono što se uplati, može i da se isplati. Ako prihodi padaju zbog demografskih kretanja, to se odražava na prilagođavanje penzija.
Ta računica je dobra za budžet, ali donosi i socijalne probleme. U baltičkim državama relativne stope siromaštva u starosti među najvišima su u Evropi, jer penzije ne prate rast plata i cena.
Devet država EU danas povezuje starost za odlazak u penziju sa očekivanim životnim vekom – među njima su Danska, Holandija, Estonija i Slovačka. OECD dugoročno računa da bi zakonski propisana starost za penziju u više zemalja mogla da bude povećana na oko 70 godina ili više.
Holandija i Danska – najodrživije finansiranje
Penzioni sistemi u Evropi su složeni. Mnoge države imaju mešovite modele koji kombinuju penzione doprinose, ulaganja kapitala i osnovnu socijalnu sigurnost.
Danska i Holandija često se navode kao suprotnost sistemima koji se finansiraju isključivo doprinosima. Obe imaju državnu osnovnu penziju za svakoga ko je živeo u zemlji. Ta penzija se ne finansira doprinosima, već porezima. Time se proširuje krug onih koji uplaćuju u sistem, bez izuzetaka. U Nemačkoj, na primer, samozaposleni i državni službenici ne moraju da uplaćuju u državno penziono osiguranje.
Penzije koje prevazilaze iznos osnovne penzije gotovo su u potpunosti pokrivene ulaganjem kapitala. Zaposleni preko poslodavca uplaćuju u kolektivne penzione fondove koji novac ulažu na tržištima kapitala. Dodatno je moguća i privatna štednja. Međutim, istina je i da ti fondovi zavise od kretanja na finansijskim tržištima.
Posle pada Gvozdene zavese, nekoliko srednjoevropskih i istočnoevropskih zemalja tražilo je alternative za svoje penzione sisteme finansirane doprinosima. Poljska i Mađarska uvele su 1990-ih i 2000-ih obavezne kapitalne elemente, u kojima je deo penzionih doprinosa odlazio u privatno upravljane fondove. Tokom finansijske krize i politički napetih vremena obe zemlje su te reforme u velikoj meri povukle – ušteđena sredstva vraćena su u državne penzione fondove.
Rizik od siromaštva raste
Cilj reformi jeste da se obezbedi finansijska održivost sistema i u budućnosti. Međutim, bez obzira na odabrani put, očekuje se da će buduće penzije u odnosu na plate biti relativno niže, osim ako se ne bude radilo duže ili privatno štedelo za starost.
OECD navodi da prosečni zaposleni u Evropi ima srednju neto stopu penzije od oko 61 procenat u odnosu na platu. Dakle, u penziji osoba dobija oko trećinu manje nego kada je radila. Ali postoje velika odstupanja: dok je u Estoniji, Litvaniji ili Irskoj ta stopa delimično ispod 40 procenata, zemlje poput Holandije, Portugala ili Turske dostižu vrednosti iznad 90 odsto. Nemačka, Francuska i Švedska nalaze se u sredini.
Međutim, za životni standard u starosti presudni su i privatna štednja i vlasništvo nad nekretninama, zbog čega se niske državne penzije u nekim zemljama mogu ublažiti tom dodatnom ušteđevinom.
Izvor: NIN/ Dojče Vele
