Piše: Aleksandar Živković
Ostatak nekadašnje države Srbije biće predat već ovih dana interesima nemačke automobilske industrije. Suverenističko botovanje i trolovanje nesumnjivo će se nastaviti, možda se i intenzivira. Ionako, što bi rekli Šumadinci, ne košta ništa.
Sve pravne prepreke, ljubaznošću organa koji se naziva Ustavni sud Srbije, otklonjene su, nemački kancelar može da dođe u Beograd i da stavi litijum u pogon posrnule auto industrije svoje zemlje. Zelena revolucija u Evropi može da počne.
Istorijske analogije, u principu su, koliko neizbežne, toliko i saznajno problematične. Niti su danas to oni Nemci, a, sasvim sigurno, nisu ni oni Srbi. Ipak, brzina kojom se događaji odvijaju jeste trojnopaktovska, ma koliko akteri sada bili montipajtonovski dizajnirani.
Poseban začin tom letećem cirkusu daju suverenistički, slobodarski i tome slično, „srpski nacionalni intelektualci“, širokih geopolitičkih zahvata, majstori mekog botovanja i trolovanja, kadri da osujete svaku antisrpsku zaveru, zasluženih (o, itekako!) mesta u Alfa Vukovim medijima.
Svako čudo za tri dana, proći će i priča o anšlusu ostatku Srbije, bitno je da se priča o suverenitetu i dalje valja dok god ima publike koja u nju veruje.
Ne košta to ništa, kaže Šumadinac, za neko bezvredno ubeđivanje, mlaćenje i mršenje.
Na kraju, ipak, treba platiti ceh. Zbog toga će biti zanimljivo gledati i čitati gromade „srpskog suverenizma“ narednih dana.
