Четвртак, 12 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Мозаик

Зашто научници уче роботе да се смију као људи

Журнал
Published: 22. септембар, 2022.
Share
SHARE

Свако ко је поделио смех са пријатељем зна колико хумор може бити дубоко повезујући, тако да је логично да наши будући роботи сапутници имају веће шансе да задобију наше поверење и наклоност ако могу да се смеју са нама.

Јапански истраживачи желе да се роботи смеју

Али само зато што робот прича вицеве, ​​не значи да може да одговори на њих на одговарајући начин. Да ли је коментар оправдавао љубазно кикотање робота или искрени грохот? Прави одговор би могао значити разлику између приступачног и неваспитаног андроида. Зато јапански истраживачи покушавају да науче роботе без хумора да се смеју у право време и на прави начин. Испоставило се да обука вештачке интелигенције да се смеје није тако једноставна као да је научите да одговори на молбу телефонског корисника да откаже претплату. „Системи који покушавају да опонашају свакодневни разговор и даље се боре са појмом када да се смеју“, наводи се у студији објављеној у четвртак у часопису Frontiers in Robotics and AI.

Студија детаљно описује истраживање тима у развоју АI конверзационог система фокусираног на заједнички смех, како би разговор између људи и робота био природнији. Они замишљају да се интегрише у постојећи софтвер за разговоре за роботе и агенте, који већ уче да откривају емоције и баве се отвореном сложеношћу попут нејасних људских команди. „Сматрамо да је једна од важних функција конверзационе вештачке интелигенције – емпатија“, рекао је у саопштењу Kоји Иноуе, доцент информатике на јапанском Универзитету Kјото и коаутор студије. „Разговор је, наравно, мултимодалан, а не само правилно реаговање. Зато смо одлучили да један од начина на који робот може да саосећа са корисницима јесте да подели њихов смех.“ Kључно је да систем не само да препознаје смех, већ и одлучује да ли ће се смејати као одговор, а затим бира праву врсту смеха за ту прилику.

„Најзначајнији резултат овог рада је да смо показали како можемо комбиновати сва три ова задатка у једном роботу“, рекао је Иноуе. „Верујемо да је овај тип комбинованог система неопходан за правилно понашање смеха, а не само за откривање смеха и реаговање на њега. Да би прикупио податке о учесталости и врстама заједничког смеха, тим је искористио Ерику, напредног хуманоидног робота који су дизајнирали јапански научници Хироши Ишигуро и Kохеи Огава, као платформу за проучавање интеракције човека и робота. Ерика може да разуме природни језик, има синтетизован људски глас и може да трепће и помера очи када слуша како људи причају о својим проблемима.

Истраживачи су снимили дијалог између мушких студената Универзитета Kјото који су се наизменично ћаскали лицем у лице са Ериком док су глумице аматерке у другој соби телеоперисале ботом преко микрофона. Научници су изабрали ту поставку знајући да ће природно постојати разлике између тога како људи разговарају једни с другима и како разговарају са роботима, чак и онима које контролише други човек. „Желели смо, колико год је то могуће, да модел смеха обучимо под сличним условима као права интеракција човека и робота“, рекао је истраживач Универзитета Kјото, Дивеш Лала, још један коаутор студије.

На основу интеракција, истраживачи су креирали четири кратка аудио дијалога између људи и Ерике, која је била програмирана да на разговоре одговара различитим нивоима смеха, од никаквог до честих смешкања као одговор на своје другаре у разговору. Волонтери су затим оценили те интерлудије на основу емпатије, природности, сличности са људима и разумевања. Заједнички сценарији смеха су били бољи од оних у којима се Ерика никада не смеје или смеје сваки пут када открије људски смех без коришћења друга два подсистема за филтрирање контекста и одговора. Истраживачи са Универзитета Kјото већ су програмирали свој заједнички систем смеха у роботе поред Ерике, иако кажу да би хуманоидни звуци ипак могли да звуче природније. Заиста, чак и док роботи постају све животнији, понекад узнемирујући, роботисти признају да им уливање њихових сопствених особина сличних људима представља изазове који превазилазе кодирање. „Можда ће проћи више од 10 до 20 година пре него што коначно будемо могли да разговарамо са роботом као што бисмо то урадили са пријатељем“, рекао је Иноу Ерика, сувишно је рећи, још није спремна за станд-уп турнеју. Али интригантно је помислити да би ускоро могао доћи дан када ће се заиста осећати као да она разуме ваше шале.

Извор: Cnet

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article У Јадрану живи 60 врста ајкула и ража: Стање лоше у свјетским размјерама, чак 70 посто њих је угрожено!
Next Article Србији треба 5.000 нових ИТ инжењера годишње

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Ђорђе Вукадиновић: Одговор забринутом пријатељу – Свако, понекад, себи или другима, може деловати као „идиот“. Али увек је штетно подржавати штеточинску власт

Пише: Ђорђе Вукадиновић Дуго је то била тек мала и интерна расправа унутар медијски и…

By Журнал

Сара Николић: Улазак студената у политичку арену: Избори као крунски захтев

Пише: Сара Николић Неко време се наслућивало, спекулисало, а сада је и озваничено. Студенти су…

By Журнал

Здравље: Себастиjан Кнајп, велнес гуру којег мало ко познаје

Већина људи ван Немачке није чула за Себастијана Кнајпа. Али овај свештеник из 19. века…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

МозаикНасловна 1

Анамнеза монтенегринске пнеумопатологије

By Журнал
Мозаик

„Молимо Орбана да замоли Вучића да Србима са KиМ да пасоше Србије“

By Журнал
Мозаик

Медицина и наука: Да ли постоји „зависничка личност“

By Журнал
МозаикНасловна 6ПолитикаСТАВ

Мило Ломпар: Живимо у стању трајног државног удара

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?