Уторак, 7 окт 2025
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Гледишта

Вук Бачановић: Срчани и храбри проклетник

Журнал
Published: 28. јун, 2024.
1
Share
Фото: Midjourney by Žurnal
SHARE

Пише: Вук Бачановић

Видовдан је изворно дан Светог Вита, дванаестогодишњег сицилијанског мученика из 3. вијека који се литургијски прослављао 15. јуна по старом и 28-ог по новом календару. Његово житије каже да је због вјере у Христа и одбијања да принесе жртве паганским божанствима претрпио најсвирепије облике мучења од којих је најстрашније било кухање у котлу пуном уља, смоле и катрана које је чудесно преживио да би на крају био посјечен. Различите српски и османски историјски извјештаји и десетерачких легенде о Косовском боју доносе бројне верзије султанове погибије, али при томе не остављају сумње да га је убио витез, односно “срчани и храбри проклетник” Милош. У одушевењу тим подвигом, који је, природно, постао инспирација свим устаницима и борцима за слободу од владика Петровића, преко Карађорђевих устанака до Младобосанаца, житије Светог Вита чија је успомена преживјела кроз имена као што су Витомир и Вито, готово је потпуно и безразложно потиснуто из колективног народног сјећања. Штета, јер се као и у свакој сачуваној нарацији о ранохришћанским мученицима примарно ради о поруци одрицања од идола, који у случају позног римског царства нису били само древни атмосферски, хтонски индоевропски и многи други богови уврштени у римски пантеон, већ и обоготворени цареви. Одрицање, по цијену страдања, од учествовања у политичким церемонијама и театралијама које имају за сврху да тиране који захтијевају апсолутну послушност лажно производе у безгрјешна божанства.

Вук Бачановић: Какве везе Црна Гора има са Јасеновцем?

Борба за слободу није само борба против освајача, већ и свакога ко бахато и осионо глуми божанство, нарочито уколико је на власти, по цијену страдања и самога живота. Површни теоретичари стварности какви с се у окупираним земљама јужних Словена намножили као гљиве лударе послије кише ће такав животни став, нарочито врједновање “проклетника” Милоша прогласити не само митологијом, већ и “митоманијом”. Па ипак, један од најпознатијих компаративста и религиониста, Јозеф Кембел ће забиљежити да митологија није лаж: “(Она)је поезија, она је метафорична. Добро је речено да је митологија претпосљедња истина — претпосљедња зато што се крајња истина не може изразити ријечима. Она је изван ријечи.” Ово није лекција само за површне критичаре, већ и оне који су им одувијек ишли на руку, владајуће структуре попут постојећих у земљама у којима живе Срби, које новим освајачима служе под кринком слободарства и за које је Милош само једно од паганских божанстава кјем се моле да такав маскенбал никада не буде разоткривен. Још горе, који су мит о Милошу изопачили до мјере да су деведесетих разни “осветници Косова” невине људе нешто другачије вјере мучили и живе палили на исти начин као и пагански мучитељи Светога Вита. Један од највећих бораца за деколонизацију ума 20. вијека Франц Фанон је хируршки прецизно описао ову маскераду: “Технолози и социолози разрађују колонијалистичка маневрирања и објављују све више радова о “комплексима”: комплекс фрустрације, комплекс ратовања, комплекс колонизираности. О домороцу се говори с више поштовања, настоји га се разоружати уз помоћ психологије и, наравно, којом парицом. Те биједне мјере, те смишљено дозиране вањске коректуре рађају и неким успјесима. Глад колонизираног толика је, његова глад за свим оним што би га хуманизирало — па чак кад су посриједи безвриједне ствари — толико је незаситна да те мрвице понекога и поколебају.”

Вук Бачановић: Марко, не ори друмова

У том смислу мит о Милошу се не може раздвајати од мита о Виту, не само због тога што би то историјског Милоша значило раздвојити од самога себе, већ и због тога што је мит о Виту праслика оне нити српске историје која подразумјева мучеништво и наду, борбу која никада не престаје, која није прича о свирепим мучитељима који се играју надмоћи, већ борцима за слободу, чак и у тренутку када након казана са узаврелим катраном и смолом очигледно слиједи паганско сјечиво. Османско, аустроугарско, њемачко или домаће, свеједно је. Од истог је кова и непогрјешиво сљедује свакоме ко га као таквог препозна. А то је дар “срчаних и храбрих проклетника”, а не полтрона за мрвице бајатих сендвича.

Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала
TAGGED:биткаВидовданВук БачановићКосовоМилош Обилић
Share This Article
Facebook Twitter Telegram Copy Link
Previous Article Милош Лалатовић: Шок мајстор – Ненад Џони Рацковић
Next Article Журнал ексклузивно сазнаје: Амерички дипломата који је службовао у Црној Гори, нови амерички амбасадор у БиХ

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
TwitterFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Никола Маловић: Сторија о бициклисти

Пише: Никола Маловић Сезонски се јул возилима дебото напунио, тако да бициклист осјећа хиперинфлацију предности,…

By Журнал

Ђорђе Матић: Петар Прерадовић – аустријски генерал и „наш“ пјесник

Пише: Ђорђе Матић У вријеме осамдесетих година, у тој уистину златној, без обзира на то…

By Журнал

Заведени студенти, нишко собрање и политички паразити

Пише: Милован Урван Ну, ну... Господин предсједник је у Нишу представио чудновату стратегију: дефанзиву транскрибовао…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.


Пратите посљедње новости путем Ваше имејл адресе!

Можда Вам се свиди

Гледишта

Случај Бећир Вуковић: погрешна каталогизација или неподобна нација?

By Журнал
ГледиштаДруги пишу

Златија Вуковић: Вучић, Мило и „златни кишобран“

By Журнал
Гледишта

Мило Ломпар: Човек кога су звали Ветар

By Журнал
Гледишта

Небојша Поповић: Српска језичка већина је и политичка већина

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?