Пише: Милован Урван
Ну, ну… Господин предсједник је у Нишу представио чудновату стратегију: дефанзиву транскрибовао у офанзиву. До сада се заклињао у изборе, као некад фрајери што су се (на) фер шакетали, без било каквих недозвољених оруђа, а од нишког собрања, вели хоће изборе, али кад „надлежни органи“ одлуче. Прпа, а! Мислиш, предсједниче, сад није моментум.
Дочим, није то најважније. Одавно сам престао да размишљам о могућим исходима друштвене кризе у Србији. Та, стари сам мазохиста па нај нај уживам у предсједниковом арсеналу реторичких злостављања. Штета што предсједник није писац крими романа. Какве он заплете и обрте прави, па то не би у свој вакат ни Артур Конан Дојл.
Вели, дакле, предсједник да су студенти „заведени од стране професора и друштвених мрежа“!
Можете мислити, штовани читатељи, професори су, заправо, инострани окупатори, ти зликовци што су обманули нашу омладину, а на то се још додале и друштвене мреже. Ово прво је стварно неморална оптужба, док је ово друго вапај предсједника што не може својим таблоидизираним медијима да парира друштвеним мрежама. Е, збиља, тамо Јеремићка, Марић и онај демонизовани новинар и свемогући наркоман не могу да спроводе своје пропагандне оргије за приглупе и заглупљене грађане. Има и таквих, али мало. Дочим, тешко да у историји владања постоји нека власт која је у већој мјери потцјењивала памет народну, од ове Вучићеве.
И још нешто да кажем, од укупне његове владајуће номенклатуре једино бих својом руком потписао да предсједник стварно има мозак. Остале репрезенте, конан-дојловски, детектујем тек као људе који су развили способност паразитског преживљавања. Јербо, схватам, они не потцјењују памет народну, већ прецјењују памет сопствену, а једу, брате, све што је бесплатно, све што сами нијесу зарадили.
Према томе, једино што је на концу кончева јасно јесте да су студенти устали да свргну паразите с власти. То се не може зауставити никаквим оклијевањем или одлагањем избора, јер сиротиња раја која глоба давати не може.