Пише: Милош Лалатовић
Један од људи, који у урбаном Београду, а и широм бивше Југославије не остављају никог равнодушним јесте мултимедијални умјетник, књижевник, глумац, скејтер и шта не још све Ненад Џони Рацковић. . .
Човјек је ходајућа контраверза. Један од симбола новоталасног и панк Београда, а ипак металац, између осталог. Још као средњошколац друговао са познатим музичарима Оливером Мандићем, који је у то вријеме био мега популаран са својим шоу програмом “Београд ноћу“ и са Душаном Прелевићем Прелетом. Кад би ишао на Оливерове журке као тинејџер упитали би га“мали, зар не мораш сјутра у школу“. . . Тако је и напустио даље формално образовање, али се ипак образовао боље него неки што су завршили факултете. Један од пријатеља му је био Ивица Чуљак алиас Сатан Панонски, непревазиђена шок појава бивше Југославије. Пандан америчком панкеру ГГ. Аллину са којим је наводно требао да се састане. . .
Док је покојна Исидора Бјелица са својим супругом почетком деведесетих организовала провокативне трибине о Димитрију Љотићу, који се сматрао квислингом за вријеме другог свјетског рата, учестовали су многи познати људи хвалећи Љотића, а и они, који су хтјели да присуствују догађају чисто да виде о чему се ради. Један од тих је био и Рацковић, који је по свједочењу новинара Петра Луковића стално добацивао глумцу Браниславу Лечићу док је говорио о Љотићу, а овај му је са говорнице пријетио. . .
Често је био жртва десничарских радикалних организација због своје претјеране провокативности. Ту своју црту је показао и у филмовима Желимира Жилника деведесетих.
Кад се сретне, увијек је са скејтом од кога се практично не раздваја.
Бави се и књижевношћу. Једна од књига необичног назива“Библија“му је била кандидат за Нинову награду. Кад су га питали зашто “Библија“, Рацковић је у свом стилу одговорио“када београђани дођу код светог Петра, могу рећи да су читали “Библију. . .