Piše: Alister Mekdonald
Preveo: M. M. Milojević
Čak i kada bespilotne letelice zasipaju ukrajinsko bojište, brzina i vatrena moć haubičke artiljerije igra ključnu ulogu
Sumi, Ukrajina – U zimu, ukrajinski komandant uočio je dvanaestoricu ruskih vojnika kako se pomiču preko polja, što mu je nametnulo izbor kako da odgovori: dronovima ili artiljerijom?
Odabrao je artiljeriju koja je zbrisala napadače za nekoliko minuta, kaže zapovednik artiljerijske baterije koji je primio naređenje.
Dronovi istiskuju tenkove, oklopne transportere a ponekad i same vojnike sa ukrajinskih linija fronta. Ali artiljerija, istorijski stub bojišta, se samo dodatno utvrđuje.
Haubice nastavljaju da igraju ključnu ulogu u Ukrajini i SAD i njihovi saveznici okreću se ka Kijevu tražeći savet dok promišljaju o narednoj generaciji topova velikog kalibra i kako da ih uposle na bojnom polju.
„Za dvanaest vojnika može vam biti potrebno dvanaest dronova, i dosta vremena da ih dovedete na određeno mesto“, kaže zapovednik baterije, koji se predstavlja pozivnim znakom Ris (engleski Bobcat). Ispalio je pet granata koje su za nekoliko minuta stigle na cilj i zbrisale kompletno područje.
Rat se pokazao kao globalno opitno polje za vojnu opremu i taktike, uz korišćenje dronova koji su, najviše od svih drugih sredstava, promenili lik bojnog polja. Ova leteća sredstva bez posade omogućavaju preciznije napade na protivnika, uključujući i na sama artiljerijska oruđa, prisiljavajući artiljerce da razmeste topove daleko iza linije fronta.
Ali ukrajinski artiljerci kažu da zbog toga ništa manje ne koriste haubice. Oni prenose SAD i drugim saveznicima da oruđa velikog kalibra i dalje zadržavaju neke od prednosti, među kojima posebno ne bi trebalo zanemarivati vatrenu moć. Takođe je važna jednostavnost, zato što savremeni složeni softver i elektronika ponekad nisu pouzdani, kažu. Ipak, tobdžije moraju da iznađu način kako da izbegnu da postanu meta dronova, što podrazumeva maskiranje položaja i korišćenje mamaca.
Volstrit džurnal: Prioriteti komunistički partije usložnjavaju planove za oporavak kineske ekonomije
General Džejms Rejni, koji predvodi američku Komandu za budućnost armije (Army Futures Command) kaže da armija konceptualno ispituje Ukrajinu i dok dronovi predstavljaju veliku smetnju haubicama, cevi velikog kalibra su i dalje korisne.
„Ukoliko pokušavate da pređete reku i sa druge strane se nalazi ukopani protivnik, i tu nema civila, ne želite da upravljate bespilotnim letelicama i napadate jednog po jednog protivničkog vojnika“; kaže Rejni, čija komanda sagledava načine kako opremiti i preoblikovati armiju. Želite artiljeriju „da zapali suprotnu stranu reke“, kaže.
Oružje za koje se navodi da ga je Josif Staljin nazivao „Bogom rata“, imalo je rano vrlo važnu ulogu u ovom sukobu koji se brzo razvio u uglavnom statično, poziciono ratovanje. Kako se tanjilo dopremanje granata, masovno prihvatanje dronova dalo je obema stranama preciznu alternativu.
Artiljerijska dejstva su odgovorna za najveći deo smrti na bojnom polju u dva svetska rata tokom proteklog veka. U Ukrajini, bespilotne letelice nanose između sedamdeset i osamdeset odsto gubitaka, prema navodima jednog zapadnog zvaničnika. One takođe desetkuju oklopne snage obeju zaraćenih strana. Rusija je izgubila skoro dvanaest hiljada tenkova, oklopnih transportera i drugih oklopnih vozila, najviše dejstvom dronova, do kraja jula, prema istraživačima Oriksa, nezavisnog tima analitičara koji prati gubitke borbene tehnike u ratu.
Ukrajina koristi dronove više nego artiljeriju velikim delom zbog toga što ih ima više nego haubica i haubičkih granata, a ne zbog toga što su efikasniji u odnosu na artiljerijska dejstva, kažu vojni zapovednici i analitičari.
Tokom nedavnog obilaska, bojište u oblasti oko grada Simija bilo je skoro potpuno ispražnjeno od oklopnih vozila, dok su putevi koji vode prema liniji fronta bili zastrti mražama kako bi se onemogućili napadi dronovima.
I sami upravljači dronovima priznaju da artiljerija ima svojih prednosti.
„Dronovi mogu da budu ometani, oboreni ili da na njih nepovoljno utiču vremenske prilike“, kaže mlađi narednik Ivan Kornijenko, operater bespilotnom letelicom iz Devedeset treće odvojene mehanizovane brigade.
Artiljerijske granate uobičajeno su i jeftinije. Ranije tokom ovog leta standardna granata kalibra 155 milimetara prodavala se za oko 3200 dolara, prema navodima jednog proizvođača municije. Ukrajinska brigada navodi da je nedavno kupovala dva tipa dronova domaće proizvodnje koji su sa baterijama koštali 16 hiljada, odnosno 10 dolara svaki. Mavik dronovi kineske proizvodnje koštaju oko hiljadu dolara, ali su njihovi domet i nosivost tovara manji.
Artiljerija takođe zadaje udarce sa kojima oni bespilotnih letelica ne mogu da se porede.
Artiljerijska granata kalibra 155 milimetara ispaljena iz neke haubice ima 6,6 kilograma teško eksplozivno punjenje [14,6 funti, objašnjavaju u izvornom tekstu, prim.prev] – dok neki tipovi municije sadrže i do 12 kilograma, kaže pukovnik Serhij Misujenko, zamenik zapovednika ukrajinskih raketnih i artiljerijskih snaga. Ali opasnost je uvišestručena zato što eksplozija razbacuje fragmente na širem prostoru.
Uobičajeni dron kojim se upravlja preko kamere iz prvog lica nosi tovar težak svega oko pola kilograma, dok neki nose do dva i po ili tri kilograma.
„Dron verovatno može da uleti kroz prozor stana i da onda eksplodira, ali možete da upotrebite granatu od deset kilograma i uništite celu kuću“, kaže Musijenko.
To daje artiljeriji takozvani efekat mase, što znači da može biti iskorišćena da zasipa čitava područja.
Zapadne nacije pažljivo izučavaju sukob u Ukrajini. Finska vojska uvežbava kako da raspe i zamaskira svoju artiljeriju, dok istovremeno oprema poslužioce artiljerijskih oruđa sredstvima protiv dronova.
SAD i njihovi saveznici poslali su oko 500 artiljerijskih oruđa, sedamnaest različitih tipova, prve godine nakon što je otpočela opšta ruska invazija na Ukrajinu 2022, prema navodima Musijenka. Tip oruđa proteže se od modernih samohodnih haubica, kao što je nemačka Pancerhaubica 2000 i švedski sistem Arčer, do starijih verzija američkih samohodnih oruđa M109.
Artiljerci kažu da više vole starije, jednostavnije haubice.
Omiljeno oruđe im je haubica M777, koja je uglavnom proizvođena u Britaniji, i koja se prevozi do vatrenog položaja. Neki američki generali su zbog toga govorili da je spora i zastarela dodajući povrh toga sposobnost dronova da brzo uoče i dejstvuju protiv ovog oruđa. Ali naprednije samohodne haubice, artiljerijska oruđa smeštena na gusenična vozila ili točkaše, uobičajeno bivaju napadnuta dok se udaljavaju sa svojih vatrenih položaja, kaže Musijenko. Ova vozila takođe mogu da se pokvare.
U skladištu u oblasti Sumi, mehaničar pridružen Risovoj Četrdeset trećoj brigadi kaže da će se barem jedan deo ili sklop na njihovoj Pancerhaubici polomiti ili pokvariti. „Svakog dana“, kaže.
Vučena oruža, kao što je M777 i manja britanska haubica L-118, su jednostavna za upotrebu i popravku, navode artiljerci. Isto važi i za zastarelu samohotku tipa M-109, još jedno među omiljenim ukrajinskim oruđima.
Vučenu artiljeriju je takođe lakše sakriti između drveća i zamaskirati. Artiljerci koriste drvene i zapaljive mamce kako bi odvratili neprijateljsku vatru od stvarnih oruđa. Trupe često premeštaju svoje haubice u vreme kada sviće, pošto tada operatori dronova ne mogu dobro da vide i noćni viziri nisu naročito efikasni.
Rejni, iz američke vojske, kaže da bi samohodna artiljerija i dalje imala prednost u ratu brzih pokreta, nasuprot uglavnom statičnim linijama fronta u Ukrajini.
„Dronovi su zaista precizni i ciljaju pravo na metu, ali artiljerija će pokriti čitavo područje“, kaže Vasil, upravitelj dronom koji pronalazi i precizno gađa mete kao pripadnik Četrdeset treće brigade.
„Artiljerija je bila, jeste i biće Bog rata“, zaključuje.
Izvor: The Wall Street Journal
