Zapadni eksperti kažu da je potrebno više finansijskih stumulansa, ali se Si Đinping opire davanjima potrošačima, strahujući da bi to moglo da vodi ka „politici izdržavanih lica“ (welfarism).
Pišu: Lingling Vej i Stela Jifan Sje
Hong Kong – Ideologija vodi kinesku ekonomsku politiku onoliko koliko to nije bilo viđeno od otvaranja zemlje prema Zapadu pre skoro pola veka, što odvraća njene lidere da preduzmu korake kako bi podstakli rastuću ekonomiju. Ekonomisti i investitori pozvali su Peking da načini hrabrije napore kako bi povećao ekonomski učinak – posebno podsticanjem potrošnje, ukoliko je neophodno, nuđenjem gotovinskih stimulansa, kao što su to SAD činile tokom pandemije. Ubrzanje kineske tranzicije prema ekonomiji koju u većoj meri predvodi potrošnja – kao što je slučaj u SAD – učinilo bi rast dugoročno održivijim, navode ekonomisti.
No, najviši lider Si Đinping ima duboko uvrežene filozofske zamerke na rast koji je, u zapadnjačkog stilu, bio podstaknut potrošnjom, navode osobe upoznate sa procesom donošenja političkih odluka u Pekingu. Si vidi takav rast kao rasipanje i kao nešto što je u suprotnosti sa njegovim ciljem da Kinu pretvori u vodeću svetsku industrijsku i tehnološku silu, navode oni. Si veruje da bi Peking trebalo da se drži stroge fiskalne discipline, posebno ukoliko se u obzir uzme kineski dug po dubini. To čini politiku stimulisa ili socijalnih davanja sličnih SAD i Evropa manje verovatnom, navode naši sagovornici.
Takođe su malo verovatne velike protržišne promene, ili dramatično odustajanje od višegodišnjeg kretanja prema centralizovanijoj kontroli ekonomije. Iako je Peking ublažio svoja nastojanja da oslabi potrošačke internet firme i druge privatne kompanije – što je bila kampanja koju je vodio usmerena ka slabljenju privatnih investicija – on i dalje ostaje skeptičan prema neregulisanom ekonomskom širenju. U međuvremenu, kineski ekonomski izgledi nastavljaju da se pogoršavaju. Proizvođačke aktivnosti su umanjene, opao je izvoz, cene nekretnina su slabije i potrošačke cene su potonule u deflaciju. Nezaposlenost među mladima je dosegla rekordne vrednosti. Si je signalizirao nameru da izbegne dodatne podsticaje u zapadnjačkom stilu u govoru koji je objavljen 16. avgusta u najvažnijim novinama Komunističke partije, Ćuši (Qiushi). On je pozvao na strepljenje i istakao je potrebu da se izbegne priklanjanje zapadnom modelu rasta.
Tempiranje objavljivanja govora učinjeno je sa namerom, prema navodima dve osobe upoznate sa odlučivanjem u Pekingu. Si je govor održao u februaru, ali on je postao janav tek nakon što je Kina objavila podatke koji pokazuju nastavak ekonomskog slabljenja. Objavljivanjem govora sada, navode naši sagovornici, vođstvo je namerilo da se suprotstavi glasovima i kod kuće i u inostranstvu koji pozivaju Peking da uradi više kako bi pomogao ekonomiju, posebno fiskalnom paketom koji bi bio usmeren prema domaćinstvima umesto prema vladinim projektima.
Druge partijske novine, Stadi Tajms, pridružio se ovoj raspravi člankom u kojem se direktno osporava davanje gotovinskih podsticaja potrošačima.
„Iako ovakve mere mogu u izvesnoj meri podstaći potrošnju, njihova cena je toliko velika da su u potpunosti neostvarljive u kineskom slučaju“, navodi se u ovoj publikaciji. Informaciona kancelarija Državnog saveta, koja se bavi medijskim upitima višim liderima, nije odgovorila na naše upite. Bilo koji naredni podsticaj trebalo bi da je u skladu sa partijskim ciljevima. Peking bi eventualno mogao da podrži agresivniji podsticaj, posebno ukoliko bi postojao rizik da se znatno podbaci vladin cilj rasta ekonomije od pet odsto ove godine. Neki ekonomisti napominju da je Peking u početku odbijao da napusti stroge kontrole za obuzdavanje Kovida, da bi onda iznenada promenio kurs delovanja kada je cena ovih mera postala suviše visoka. Verovatnije mogućnosti za sada su veće trošenje na infrastrukturu i druge projekte koje favorizuje vlada, kao i dalje ublažavanje uslova za kreditiranje – nastavak nekoliko sniženja kamatnih stopa – navode ekonomisti i osobe upoznate sa razmišljanjima u Pekingu.
Takvi potezi odražavaju pekinška nastojanja da vlada igra središnje mesto u pospešivanju rasta, ili investiranjem u infrastrukturu ili opredeljenjem sredstava u odabrane sektore privrede kao što su proizvodnja poluprovodnika ili veštačka inteligencija, a što bi moglo da doprinese ostvarivanju ciljeva Komunističke partije.
Članak u Tajmsu iz 16. avgusta potcrtava koristi od dugoročnog modela usmerenom prema investiranju, navodeći da „investicije ne samo da generišu potražnju u kratkom vremenskom roku, već služe kao istinska pokretačka sila rasta“. Ali mnogi ekonomisti se brinu da je potrebno više kako bi stvari u Kini ponovo krenule nabolje. Investiranje u puteve, fabrike i druge infrastrukturne objekte kako bi se podstakao rast donose prinose po opadajućoj stopi pošto je vladi ponestalo korisnih projekata koje bi mogla da izgradi. Potrošnja ostaje manji deo ekonomije, i mogla bi da podstiče godine rasta ukoliko bi na ispravan način bila podstaknuta, navode ekonomisti.
Rizik nedelovanja
Što duže Kina čeka, to više rizikuje da sklizne u produženu stagnaciju, upozoravaju pojedini ekonomisti, što bi potencijalno zemlju preokrenulo od pouzdanog izvora globalnog rasta u rizik po svetsku ekonomiju. „Investitori čekaju na znak da je Peking voljan da usvoji znatno snažnije i efikasnije podsticajne politike“, navodi Majkl Hirson, šef istraživačkog odseka za Kinu u njujorškoj konsultantskoj kući 22-vi reserč (22V Research).
„Poslednji signali ukazuju na nastavak konzervativnog pristupa uprkos riziku da je to nedovoljno da se razreše tekući kineski izazovi“.
Mogućnosti za pekinški podsticaj su dodatno ograničene visokim nivoom dugovanja, posebno lokalnih vlasti.
Ljudi upoznati sa procesom donošenja odluka u Pekingu kažu da Si i njegov tim veruju da moraju biti pažljivi sa podsticajuma kako ne bi potkopali nastojanja da se ograniče dugovi i spreče špekulacije, posebno u sektoru nekretnina. Podsticaji koje je Peking obezbedio dolazili su na mahove, te su imali ograničeni efekat. Nekoliko umanjenja kamatnih stopa nije uspelo da pojača [potrošačke] aktivnosti zbog tanke potražnje za kreditima.
Dugotrajni strah od „politike izdržavanja“ (welfarism)
Oklevanje Pekinga da se u većoj meri opkladi na potrošnju staro je već više godina. Pekinški zvaničnici opiru se političkim promenama koje bi ohrabrile građane da štede manje i da troše više, između ostalog protive se i povećavanju davanja za zdravstvo i naknada za nezaposlene. Nedostatak trošenja na društveno blagostanje je u suprotnosti sa pojedinim proklamovanim ciljevima Komunističke partije Kine, koja zasniva svoju legitimnost na omogućavanju kontinuiranog prosperiteta narodu. Novčana davanja kineskih domaćinstava iz sistema socijalnog osiguranja čine svega 7 odsto državnog bruto društvenog proizvoda – što je otprilike jedna trećina udela u SAD i Evropskoj uniji, prema navodu Berta Hofmana, šefa Istočnoazijskog instituta Nacionalnog univerziteta u Singapuru.
„U pogledu konkretnih mera usmerenih prema podsticanju potražnje, ništa naročito nije urađeno“, navodi Hofman, nekadašnji direktor Svetske banke za Kinu. „Glavno opiranje da se to učini potiče iz ideoloških razloga, i Si Đinping je više puta rekao kako Kina ne bi trebalo da stvori zapadnjačku državu blagostanja“.
Ličnosti upoznate sa razmišljanjima u Pekingu kažu da je Si svoja opredeljenja o ovom pitanju obznanio još 2016. godine. „Naša zemlja nema nedovoljnu tražnju“, rekao je Si u govoru te godinu, ubrzo nakon pokretanja remonta koji je trebalo daprošire kinesku industriju.
Umesto da se prioritizuje potražnja, rekao je, Kina bi trebalo da se pozabavi „nedovoljno efikasnih snabdevačkim kapacitetima“ – u suštini da izgradi više fabrika i industrijskih postrojenja – tako da ne bi postala previše zavisna od „prekomorske kupovine“ dobara pribavljenih na Zapadu. U govorima i tekstovima koji su od tada objavljeni, Si je potcrtavao potrebu da se umanji kinesko oslanjanje na druge nacije i upozoravao je o rizicima ukoliko Peking učini previše da podstakne domaćinstva da povećaju potrošnji. U članku u listu Ćuši iz 2023. godine, on je upozorio lokalne vlade da ne daju „preterana osiguranja“ koja bi mogla zemlju da odvedu u „velferizam“ [politika velikih socijalnih davanja karakteristična za pojedine zapadne zemlje, prim. prev.]
Nakon postojanog rasta tokom nekoliko godina, udeo potrošnje domaćinstava je dosegao zaravan oko 2016. godine na oko 38 odsto bruto društvenog proizvoda, prema navodima Svetske banke. Udeo potrošnje privatnih domaćinstava u bruto društvenog proizvodu SAD je 68 odsto. Kineske porodice su opredeljivale oko 33,5 odsto raspoloživog dohotka u štednju, što je skok sa 29,9 odsto 2019, prema podacima Ju-bi-esa. Stopa štednje kineskih domaćinstava stalno je u svetskom vrhu.
Dživu Čen, profesor finansija na Univerzitetu u Hong Kongu, rekao je da su kineski lideri dugo verovali kako opredeljivanje sredstava u državni sektor može da generiše brži rast i da to učini pouzdanije nego preusmeravanje novca narodu. Oni potrošače vide kao nepostojane i kao nekoga koga je teže kontrolisati od državnih kompanija, navodi, te nisu sigurni da će trošiti više novca čak i ukoliko njime raspolažu. Kineski zvaničnici istakli su ovaj argument kada su objašnjavali multinacionalnim institucijama zašto ne žele da jednostavno daju novac ili kupone kao što su to činile SAD tokom pandemije, prema navodima osoba upoznatih sa ovim razgovorima. Tokom ovih sastanaka, kineski zvaničnici su takođe naglasili važnost izbegavanja deficita tekućeg računa, koji bi mogao da ukaže na veću zavisnost od spoljašnjeg svega u vreme kipućih tenzija između Pekinga i Zapada. Stoga, navode naši sagovornici, ovo znači da bi Kina trebalo da se usredsredi na podsticanje investicija i na svoje sopstvene izvore za snabdevanje. Kineski zvaničnici rekli su svojim sagovornicima u međunarodnim institucijama da su mnoge poteškoće koje je Si preživeo tokom Kulturne revolucije – kada je živeo u pećini i kopao rovove – pomogle u oblikovanju njegovog uverenja da štednja rađa blagostanje, ukazuju naši sagovornici.„Poruka koju šalju Kinezi jeste da zapadni bi zapadnjački stil društvene pomoći samo podstakao lenjost“.
Prevod: M. M. Milojević
