Biće potrebne godine da se otkloni šteta koju su naneli američki i izraelski napadi; šteta je razlog da Iran u razgovorima zatraži finansijsko olakšanje
Pišu: Sun Engel Rasmisen i Hena Musavi
Preveo: Miloš M. Milojević
Iranski predvodnici prikazuju tekuće primirje kao pobedu protiv nadmoćnih američkih i izraelskih napada. Ali sada su suočeni sa ogromnim izazovom posleratne obnove koji ih pritiska da pokušaju da pregovorima isposluju olakšanje sankcija.
SAD i Izrael pogodili su najmanje 17.000 meta tokom pet nedelja rata, među njima fabrike; železničke pruge, puteve i lučku infrastrukturu; vladine zgrade i vojna postrojenja. Iranski vladini mediji iznose procenu da će obnova koštati 270 milijardi dolara, iako analitičari kažu da je još uvek isuviše rano za procenjivanje pošto se uticaj nanete štete širi ekonomijom.
Obnova će biti usložnjena zbog prirode uzajamne povezanosti štete nanete napadima koji su bili tako usmereni da otežaju put zemlje ka ekonomskom oporavku. Kampanja vazduhoplovnih napada nije bila usmerena samo na infrastrukturu već je delovala i na postrojenja za proizvodnju materijala kao što su čelik koji je potreban za popravku infrastrukture i preradna postrojenja petrohemijske industrije koja obezbeđuju stranu valutu neophodnu za plaćanje radne snage.
Fizička šteta pridodaje se ekonomskoj krizi koja je već bila toliko žestoka da je izazvala masovne proteste koji su potresli zemlju početkom godine. Dok je iranska kontrola nad Ormuskim zalivom i sposobnost da napadaju mete širom zalivskih zemalja obezbedila Iranu pregovaračke adute u razgovorima sa Sjedinjenim Američkim Državama, obim nužne obnove sužava manevarski prostor.
„Iranski insajderi rumore o nadolazećoj ekonomskoj katastrofi ukoliko Vašington ne bude pružio olakšanje sankcija koje bi moglo otvoriti putanju prema ekonomskom oporavku, kaže Burdžu Ozčelik, viši istraživački saradnik u londonskom tink-tenku Rojal junajted servisis institutu. „Bez izgleda za ekonomski oporavak, sve osim kratkoročnog opstanka režima naići će na istrajni strukturni pritisak i pritisak stanovništva.“
Volstrit džurnal: Kolaps opskurne banke bacio je Iran u krizu
Prva runda razgovora između SAD i Irana u Islamabadu završila se bez prodora. Ali obe strane su naznačile da postoji prostor za postizanje kompromisa, uključujući o središnjim temama koje kao što je obogaćivanje uranijuma, i očekuju da će se još jednom sastati, navode osobe upoznate sa tokom razgovora.
Tokom rata, Iran je ispalio hiljade raketa i dronova na zalivske države i Izrael, od kojih su mnoge bile usmerene prema ekonomskim objektima kao što su energetska postrojenja, aerodromi i hoteli. Napadi su proizveli trajnu štetu na pojedinim postrojenjima ali nigde stepen razaranja nije toliki kao u Iranu.
„Moj osećaj je da su sada razaranja mnogo teža nego u Iransko-iračkom ratu“, kaže Kaveh Ehsani, vanredni predavač međunarodnih odnosa na Univerzitetu Depol u Čikagu.
U sukobu, koji se odvijao između 1980. i 1988. godine, poginulo je i do milion Iranaca i Iračana, i ljudi su godinama proveli u režimu racionisanja potrošnje. Radi poređenja, SAD i Izrael su u prethodnim nedeljama ispalili više od 20.000 komada različitih vrsta municije na zemlju, dobar deo na Teheran i okolna gradska središta.
Izraelski avioni pogodili su osam petrohemijskih postrojenja u jugozapadnom Iranu, uključujući jedno od najvećih u zemlji, petrohemijski kompleks Bandar Imam. Dve najvažnije iranske čeličane, Mobarake Stil Kompani u Isfahanu i Kuzestan stil blizu Ahvaza, takođe su oštećenje. Petrohemija čini, kada se izuzme nafta, polovinu iranskog izvoza, i donela je 18 milijardi dolara 2023. godine. Proizvodnja čelika donosi do 7 milijardi dolara godišnje.
„Napadi nisu izvođeni nasumično“, kaže Kevan Haris, poznavalac iranskog ekonomskog razvoja i društva sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu. „Oni ciljaju delove ekonomije koji su orijentisani prema inostranstvu, koji donose devize koje mogu da se dele i usmeravaju za zadovoljenje osnovnih potreba“.
Nakon napada na petrohemijska postrojenja izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da „sistematski rasformiramo štampariju novca IRG-a“, aludirajući na Korpus čuvara Islamske revolucije, paravojnu grupu koja brani režim i koja je duboko upletena u iransku ekonomiju i industrijska preduzeća.
Iranske sudske vlasti su u sredu objavile zabranu celokupnog izvoza petrohemijskih proizvoda, što je čin po svoj prilici preduzet kako bi se osigurala domaća potrošnja i napunile zalihe.
Američka blokada iranskih luka dodatno će prenapregnuti iranski budžet. Prema jednoj proceni, koju je izneo Miad Maleki, analitičar iz istraživačke grupe Fondacija za odbranu demokratija (Foundation for Defense of Democracies), blokada će Iran koštati otprilike 435 miliona dolara dnevno, uključujući 276 miliona dolara zbog onemogućenog izvoza, najvećim delom sirove nafte i petrohemijskih proizvoda.
Volstrit džurnal: Kako stoje iranski potrošači u sve dubljoj ekonomskoj krizi?
Iranska nafta koja ne može da se izveze napuniće zemaljska skladišta za naredne dve tri nedelje, što bi prinudilo zemlju da obustavi proizvodnju nafte, navodi kompanija Vorteks. Gašenja zauzvrat mogu da oštete polja i umanje kapacitet budućeg crpljenja, navode analitičari.
Gubici zavise od nekoliko činilaca uključujući koliko će sprovođenje američki blokade biti strogo, kaže Sara Vakšuri, osnivač i predsednik konsultantske kompanije Es-vi-bi enerdži internešenel (SVB Energy International).
Izrael je pogodio Tofigh Daru kompanija za istraživanje i inženjering (Tofigh Daru Research & Engineering Co) jednu od najvećih iranskih farmaceutskih kompanija koja proizvodi anestetike i onkološke terapeutike. Izrael je naveo da je postrojenje takođe proizvodilo fentanil i druge supstance koje se mogu koristiti za proizvodnju oružja.
Pre nekoliko nedelja, Izrael je pogodio glavni iranski energetski izvor – prerađivačko čvorište Asajuleh u kojem se prerađuje gas koji pristiže sa džinovskog gasnog polja Južni Pars – što je dovelo do gašenja postrojenja u ovom kompleksu.
Bombardovanje proizvodnih postrojenja usred duboke recesije i brze deprecijacije valute će povećati stopu nezaposlenosti, posebno među radničkom klasom. Iranci koji su stupili u kontakt sa Volstrit džurnalom navode da je ekonomska šteta vidljiva po poremećaju snabdevanja i gubitku radnih mesta.
Kada je u vazduhoplovnom napadu pogođena petrohemijska rafinerija u južnom iranskom gradu Širazu početkom ovog meseca, to je poremetilo snabdevanje veštačkim đubrivom koje se proizvodi u ovom postrojenju i potom distribuira širom zemlje, kaže dvadeset petogodišnji student čiji je otac poljoprivrednik na suprotnom kraju zemlje, u oblasti Mazandaran. Sestra njegove devojke ostala je bez posla u fabrici zbog velike štete koju je pretrpela industrija čelika i širi lanac snabdevanja.
Gotovo dvanaest miliona zaposlenih, skoro polovina iranske radne snage, je u riziku od prinudnog odmora ili otkaza, prema navodima Hadija Kahalzadeha, ekonomiste i nekadašnjeg zvaničnika u iranskoj Organizaciji za socijalno staranje. Samo remećenje industrije čelika ugrožava 5,5 miliona radnih mesta, uz još 1,2 miliona radnih mesta ugroženih u petrohemijskoj i farmaceutskoj industriji, procenjuje. Gubitak radnih mesta tih razmera bi se poput lavine obrušio na ostale sektore, kao što je maloprodaja.
„Sektori privrede najteže pogođeni američkim i izraelskim vazduhoplovnim napadima predstavljaju središnje stubove zaposlenosti i proizvodnje“, napisao ja Kahalzadeh za Fondaciju Burs end Bazar, tink-tenk sa sedištem u Londonu.
Nakon dvanaestodnevnog rata sa Izraelom prošle godine, iranske vlasti obezbedile su sebi izvesno vreme gomilanjem zaliha pirinča, jestivog ulja i drugih prehrambenih proizvoda. Video snimci koji su Iranci iz Teherana stavili na raspolaganje Volstrit džurnalu pokazuju pribranost u supermarketima čak i na vrhuncu kampanje bombardovanja.
Delimično i kako bi prevazišao sankcije, Iran je poslednjih decenija izgradio solidni domaći industrijski i proizvodni sektor. Raspolaže robusnom poljoprivredom i kapacitetima da se obnovi bez oslanjanja na strani rad. Ključno, Iran raspolaže obilnim zalihama nafte i gasa.
Ono što usložnjava iranski oporavak jesu domaći ekonomski i društveni problemi koji su prethodili sadašnjem ratu, uključujući i sve težu bankarsku krizu. Pritisak međunarodnih sankcija i loše domaće upravljanje ekonomijom gurnulo je prošle godine Iran u ekonomsku krizu i izvelo stotine hiljade demonstranata na ulice.
Prekid Internet saobraćaja koji je nametnula sama vlada – i koji sada traje već šest nedelja – doprinosi nanošenju ekonomske štete. Poslovi se oslanjaju na Internet za komunikaciju sa prekograničnim potrošačima, isporuku narudžbina a informatički sektor zapošljava desetine hiljada Iranaca.
Jedna od najvećih poteškoća sa kojom se suočavaju iranske vlasti dok otpočinju obnovu jeste rašireno nezadovoljstvo među Irancima, od kojih su mnogi izgubili veru u budućnost i mogli bi odabrati napuštanje zemlje, kaže Džavad Saehi-Isfahani, iranski predavač ekonomije na univerzitetu Virdžinija tek.
„Ono što je sada važno jeste politička situacija“, kaže. „Ljudi su bili veoma nepoverljivi prema vladinim obećanjima“.
Izvor: The Wall Street Journal
