Пише: Владимир Ђукановић
Неколико турбулентних дана на светским берзама опет је пробудило страсти разних новинара и блогера. То је екипа која не би препознала добру инвестицију да их у чело удари. Али панични наслови продају њихове јадне медије, тако да им ништа друго ни не остаје него да лупетају глупости.
У једном видео извештају сам објаснио детаљно шта се дешавало и зашто нема разлога за драму. Уосталом тржиште ме није демантовало јер се у пар дана опоравило од одмотавања такозваног CARRY TRADE-а. Циљ овог чланка је да разјасним читаоцима зашто цене деоница скачу и падају и зашто је дугорочни тренд увек на горе. Једноставан, и исправан одговор је да деонице компанија расту како им расте профит. Иста компанија, у истој индустрији, која је прошле године зарадила милион долара, а ове године милион и двеста хиљада, вреди 20% више. Ништа лакше од те линеарне логике и у праву сте ако одмах приметите да цене на берзи не рефлуктују увек пораст вредности путем линеарне функције. Зашто је то тако?
Зато што скок или пад акција зависи од будуће зараде те компаније. То је срж инвестирања у деонице компанија на берзи. То су интерни фактори рада једне фирме која обавештава јавност и своје инвестиоре четири пута годишње о свом развоју и профитабилности. Како да проценим колико ће једна компанија зарадити у будућности? Детаљном анализиом и праћењем сваког сегмента њиховог пословања. Разумевањем трендова унутар дате индустрије и погађањем који ће производи и услуге бити тражени а који не. Као што увек упозоравам потенцијалне инвеститоре, то је озбиљан посао који захтева много знања али и времена које просечан грађанин нема.
У сваком моменту морате знати колико та фирма вреди Вама. Не великим инвестиционим кућама, не славним инвеститорима, него Вама који сте купили те акције. Улагање у појединачне деонице је рискантно и неретко се дешава да аматери изгубе озбиљан капитал због лаковерног уласка у трансакције те врсте. Последица нестручности није само губитак капитала, већ и стварање предрасуда о инвестирање путем берзи. Многи су тако одустали и нису себи дали шансу да буду деценијски, дугорочни инвеститори са реалним очекивањима. Уместо да буду пасивни инвеститори у, на пример индекс фондове, они су се опекли на индивидуалним акцијама.
Индекс фондови су скупови акција где се ризик инвестирања у појединачну фирму у потпуности избегава. На пример, у индексу СП500, који је скуп пет стотина највећих америчких фирми, банкрот једне или две компаније нема значајан статистички утицај на агрегатни успех тих компанија. То је срж диверсификације ризика који фондови генерално нуде. На тај начин избегавате анализу и рад које треба уложити при куповини појединачних компанија. Све фирме заједно у том индексу су направиле профит у другом кварталу ове године који је за 10.8% већи него исти период прошле године. Ко је прошао моју књигу или курс зна да је тих 10% годишње магична цифра пасивног инвестирања. И да је баш ту шанса просечног грађана који је фокусиран на своју каријеру да себи обезбеди пристојан приход на свој вишак капитала.
Али сада да се вратимо на питање из наслова овог чланка. Зашто појединачне акције скачу и падају па многи с времена на време имају потребу да призивају пропаст берзи. То је као да призивате пропаст Каленић пијаце зато што је цена купуса у сезона значајно пала. Другим речима, такве изјаве нису само нетачне, већ толико фундаментално глупе да онога ко их изјави бришите вечно из свог круга утицаја. Таква лупетања су честа нарочито у сиромашним земљама где је ниво образовања о капиталном тржишту, као и његова развијеност, у пеленама. Док се људи на Западу генерацијски богате путем квалитетних инвестиција на берзи, полуписмена сиротиња једва саставља крај са крајем, али зна да берза пропада. Основна одлика необразованог сиромашног човека је његова немоћ да слуша кредибилне експерте већ се хвата за теорије завере и лажне вести које тренутно лече његову сујету и чињеницу да је друштвени лузер. Зашто стати пред огледало и оптужити себе за личне неуспехе кад је ту прегршт лажних оправдања.
Цене акција генерално расту јер профити скачу из године у годину. Али зашто онда индекси берзи не расту линеарно, на пример један проценат сваког месеца. Зато што на берзи имамо на десетине милиона инвеститора који сви имају своја мишљења о вредности одређене фирме. Већ из горе наведеног знамо зашто: зато што померање цена зависи од будуће зараде, и сваки аналитичар има другачију претпоставку колика ће та зарада бити. У томе је кључ инвестирања: будући профит. Други елементи такође утичу на промену цена, као што је опште економско стање те земље и региона. Политичка ситуација, ратови, закони и ниво образовања такође битно утичу на цене и њихов дугорочни раст. Није случајно да земље са стабилним политичким системима имају развијене берзе и капитална тржишта. Управо то чини њихове становнике богатијим у односу на нестабилне државе са климавим законским оквирима. Капитал воли стабилност и једнака правила игре за све. Такве земље имају моћ да привуку више капитала јер се онда инвеститори не баве локалним глупостима већ су фокусирани на свој посао: повећање профита из године у годину.
Да бисмо економски разумели зашто цене генерално не скачу линеарно морамо да знамо основе пословног циклуса – business cycle. Пословни циклус је процес експанзије и контракције светске и локалних економија током времена. На следећој илустрацији из моје књиге то се јасно види.
Иако економија, нарочито глобална, расте из године у годину, њен скок није линеаран. Волатилност је основна одлика сваког економског система. Један од основних задатака економиста је да ту волатилност што више приближе просеку наранџасте линије. Какве то сад везе има са скоком и падом акција на дневном нивоу? Па то да дугорочним инвестирањем у индекс фондове ви уствари долазите до те наранџасте линије кроз рад најбољих и највећих фирми. И решавате проблем пословног циклуса тако што црпите бенефит дугорочног економског развоја човечанства. Док су на микро нивоу, дакле у појединачним фирмама, волатилност и ризик у кратком року значајни, они се инвестирањем у фондове, али искључиво дугорочно, елиминише. ДРУГИ НАЧИН НЕ ПОСТОЈИ јер је математика неумољива. То је срж бенефита о којима говоре велики инвеститори као што је Warren Buffett.
Тако да следећи пут када крену наслови о пропасти берзе баците те новине у ђубре. Цене на берзи расту и падају из горе наведених разлога. Берза у Амстердаму је формирана 1602. године и данас постоји кроз Еуронеxт који је створен спајањем неколико берзи. Предрасуде и незнање су извор генерацијског сиромаштва, а конзумација примитивних медија који о теми баш ништа не знају један од начина да останете у том колу вечно. Као што Доситеј давно рече: „Књиге, браћо моја књиге, а не звона и прапорци.“
Извор: Фејсбучарење
