Piše: Vladimir Đukanović
Dok svet s oduševljenjem posmatra kako veštačka inteligencija preuzima pisanje mejlova, pravljenje slika mačaka koje voze svemirske brodove i pretvara blebetanje u „viziju budućnosti“, ispod haube tog tehnološkog čuda bruji jedan motor koji niko ne želi da vidi: energetski motor. Da, dok političari drže govore o zelenoj tranziciji, dok nas korporacije uveravaju da su njihove AI mašine „ugljenično neutralne“, stvarnost je mnogo drugačija. Veštačka inteligencija je gladna. Ne malo gladna. Već gladna kao trogodišnjak u radnji igračaka. A ta glad se meri u gigavatima.
Kada neko kaže da ChatGPT „razume“ pitanja, to zvuči simpatično, ali istina je da iza svakog generisanog teksta, svake slike u Midjourney-ju, svakog odgovora koji ti algoritam da, stoje ogromni klasteri grafičkih procesora: GPU-ova, koji rade punom parom, kao da se trkaju sa klimatskim promenama. Samo treniranje modela poput ChatGPT4 zahteva mesece neprekidnog rada hiljada čipova, smeštenih u centrima koji gutaju više struje nego cela Crna Gora. Nije metafora, Microsoft i OpenAI zajedno troše više struje na treniranje jednog velikog modela nego što prosečna evropska država potroši u danu.
Ali trening je samo početak. Jer, jednom kada se ti modeli puste u rad, počinje ono što se zove „inference“: proces gde AI „odgovara“ na tvoje upite. I dok prosečni korisnik misli da je AI magija jer mu odgovara za tri sekunde, u pozadini zapravo radi kompleksna mreža hiljada operacija koje crpe struju kao rudnik bakra u Kongu. Google je prošle godine prijavio da su AI operacije povećale njihovu ukupnu potrošnju energije za preko 20%. Amazon? Isto. Microsoft? Još gore. I to su samo tri velike firme. A tek dolaze kineske, indijske i saudijske platforme koje neće štedeti ni vatru ni vodu da naprave sopstvene modele. LLM modeli, dakle veliki jezični modeli će brzo postati tehnologija koju će svako kopirati, i tek nam dolazi eksplozija istih. Samim tim i potražnja za energijom će rasti eksponencijalno.
Zeleni snovi o efikasnoj digitalizaciji sveta dobijaju hladan tuš kada se pogleda statistika. Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), do 2030. godine, potrošnja struje samo za data centre, i to bez rudnika bitkoina, može porasti za 3 puta u odnosu na danas. I to pod konzervativnim uslovima. Ako AI preuzme više zadataka, što jeste plan Big Tech-a, svet će se suočiti sa dilemama koje ni Skynet ne bi predvideo: da li napajati veštačku inteligenciju ili rashladiti bolnicu? Da li dati energiju AI sistemu koji piše eseje za studente ili bolnici u ruralnom Sudanu? Uglavnom, kapital će odlučiti.
Vladimir Đukanović: Makron Sahranio Francusko Carstvo u Africi
I ne samo da raste potreba za električnom energijom, već raste i potreba za vodom. Da, voda, ta dosadna, mokra stvar koju pijemo. AI modeli generišu toliko toplote u centrima za obradu podataka da ih moraš hladiti kao reaktore. I šta misliš čime se hlade? Svetom vodicom. Na milione litara dnevno. Google je već imao problem u Ajovi, gde je potrošnja vode u lokalnim data centrima izazvala proteste jer je ugrožena lokalna poljoprivreda. Microsoft je priznao da su njegovi AI eksperimenti ispumpali desetine miliona litara iz vodovoda. AI ne pije vodu, ali je troši kao kamila u pustinji.
A onda dođe deo koji svi pokušavaju da zabašure: energija za AI se uglavnom ne proizvodi iz vetra i sunca. Iako na PowerPoint prezentacijama AI ide ruku pod ruku sa vetrenjačama, stvarnost je da većina energije dolazi iz prirodnog gasa, uglja i u manjoj meri nuklearki. Ne zato što korporacije ne žele da budu zelene, već zato što obnovljivi izvori nemaju stabilnost potrebnu za non-stop rad data centara. Kada sunce zađe, AI ne može da „odmori“. On mora da nastavi da radi jer vi baš tad hoćete da vam rangira restorane u nekoj vukojebini gde ste odlučili da se čvarite dve nedelje. 24/7. Bez pauze. A to znači da ćemo dobijati „zelenu“ digitalnu budućnost, napajanu crnim energentima. Ironično? Naravno. Tragično? Će da vidimo. Tehnofobi već tri veka kukumavče kako svet propada a mi o tome sada raspravljamo na telefonima koji imaju veću procesorsku moć od celog leta na Mesec.
Dodajmo na to još jedan sloj apsurda: staru dobru geopolitiku. Zemlje koje danas kontrolišu proizvodnju čipova (kao što su SAD, Kina i Tajvan), biće i glavni „uvoznici“ struje za AI infrastrukturu. Šta to znači? Da će zemlje sa energetskim suficitom: Norveška, Kanada, Rusija moći da prodaju struju kao strateški resurs. A zemlje Balkana? Biće u raskoraku između želje da privuku AI investicije i realnosti da nemaju ni stabilnu mrežu, ni višak struje, ni vodu. Veštačka inteligencija može postati nova energetska kolonizatorska sila, gde samo oni koji imaju resurse mogu da „razvijaju“ tehnologiju, a ostali da je iznajmljuju, pod uslovima koje određuje energetski car današnjice: data centar.
Ali iza svih tih pitanja koja postavljamo veštačkoj inteligenciji i energije koja je potrebna stoji jedna neprikosnovena činjenica: potrebne su do sada neviđene količine rude, od čelika, bakra, litijuma, dakle od onih za koje svaki dan čujemo, do onih retkih materijala, kao na primer praseodijum. Ne, to nije specijalitet u Malom Hrastu u Aranđelovcu, nego retki element koji se koristi u proizvodnji magneta ključnih za razvoj svih motora na električni pogon. Mnogi su u zabludi da smo mi u nekom vrhuncu iskopavanja ruda iz majčice zemljice. Šok je za većinu kada saznaju da smo površinu ove naše planete tek zagrebali i da tek sledi velika ekspanzija u rudarenju svih mogućih ruda.
Geopolitičko zaoštravanje kojem svedočimo je upravo ovim trendom prouzrokovano. Svet se u stvari uspavao i lečio od COVID-19 dok je Kina u periodu od 2018. do danas vredno radila na svom planu dominacije u ovoj oblasti.
Ovde vidimo crvenim tačkama obeležene kineske pozicije u rudarenju i preradi kobalta, magnezijuma i retkih materijala. Dovoljno je samo da brzo skenirate ilustraciju pa da vam bude jasno koja je namera Kine.
Sledeća ilustracija jasno govori o dominaciji ove zemlje u ekstrakciji i preradi litijuma, nikla i grafita. Zapad kao da je prespavao ovaj razvoj bodeći se vakcinam za koronu i svađajući se da li je virus pobegao iz Vuhana ili ga je neki babun izprdeo.
Najveće ironije tek dolaze. Dok nam AI promovišu kao sredstvo za borbu protiv klimatskih promena, tehnologija će postati glavni akcelerator istih. AI koja treba da štedi resurse ih u stvari troši kao da ne postoji sutra. AI koja treba da donosi racionalne odluke već sada tera čovečanstvo da gradi nove elektrane samo da bi generisala deepfake video jednoroga na biciklu. Dok se mi budemo krčkali kao kukuruz kokičar na 50 stepeni, veštačka inteligencija se neće ni preznojiti.
U svetu u kojem se energetski resursi već bore između industrije, domaćinstava i zelene tranzicije, dolazak AI kao novog potrošača menja igru. Ratovi će buktati u decenijama koje dolaze, kao što su buktali pri svakom skoku ljudskog razvoja i borbe za resurse. Ko stvarno veruje da je rat u Ukrajini zbog ruskog jezika je veverica. U zavisnosti od izvora, u Donbasu je od 3-5% svetskih rezervi uglja. To je ogromna cifra za taj mali region planete. Rusija je skoro pregazila još jedan region gde je osvojila rudnik litijuma. Ti resursi nikada više neće biti u rukama Ukrajinaca i na raspolaganju Evropi, koliko god novca i podrške poslali uništenoj Ukrajini.
Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), globalna potrošnja električne energije za data centre i kriptovalute dostigla je 460 teravat-sati u 2023. godini. To je jednako ukupnoj potrošnji struje Švedske. To je oko 2% ukupne globalne potrošnje i do 2030. godine taj deo za centre će se utrostručiti. Microsoft je već priznao da će zbog razvoja AI-a morati da udvostruči svoju energetsku infrastrukturu do 2028. Google, koji je ranije bio hvaljen kao pionir „zelenih“ data centara, sada ćuti dok brojke rastu iz kvartala u kvartal. Amazon je u jednoj godini povećao emisiju ugljen dioksida za 40%, zahvaljujući „cloud AI“ rastu. A iza svake te cifre krije se neko novo kopanje.
Vladimir Đukanović: Evropa se Odrekla Ruskog Gasa. Kako Dalje?
Da bi se napravio jedan AI data centar, potrebno je more čipova, a čipovi se prave od silikona, litijuma, bakra, kobalta i retkih metala. I tu dolazimo do sledećeg problema, da bi AI radio, moraš da iskopaš pola planete. Da bi Nvidia isporučila nove generacije GPU, potrebni su resursi iz rudnika u Čileu, Demokratskoj Republici Kongo, Australiji i Kini. Da bi hlađenje AI centara bilo moguće, potrebne su ogromne količine srebra, koje se koristi u naprednim rashladnim komponentama. Ukratko: AI je direktno povezan sa ekspanzijom rudarskih operacija širom sveta.
Ko bude kontrolisao ove resurse, vladaće svetom. Evropa kaska jer su se udavili u zelenoj agendi koja nije dala mnogo rezultata sem ekonomske stagnacije. Ekonomija je rasla u 2023. godini 0,43% a u 2024. godini 1%, a i 2025 će biti kilava sa istim rastom kao prethodne godine. Kako to u Evropi obično biva sada vade kestenje iz vatre i brzopleto pokušavaju da uhvate korak sa Kinezima i Amerima. Pre par meseci su naveli par desetina rudarskih projekata kao strateške. Mapa koja sledi pokazuje lokaciju i vrstu ruda koje će se vaditi i prerađivati.
Političari su ih uvrstili kao strateške, što u suštini znači da će brzina izdavanja dozvola biti mnogo brža. Na taj način se izbegava nagomilana evropska regulativa, kako nacionalna, tako i nadnacionalna. Zeleni su na aparatima dok kuckaju u ChatGPT kako efikasno da protestuju protiv ovih odluka.
Na mapi nema Srbije i rudnika Jadra koji je podigao mnogo prašine na političkoj sceni Srbije. Ali je Evropska Unija pre par meseci uvrstila ovaj projekat u 13 strateških za svoj razvoj van granica bloka. Iza kulisa nam je saopšteno da će to biti jedan od glavnih uslova za ulazak u Uniju. Strateški ćošak u kome se Evropa našla je sada čini agresivnijom i manje spremnom da titra svakom biraču. Dolazi novi devetnaesti vek kada će borba za resurse potrebne novoj, veštačkoj inteligenciji, biti surova. Da li će Srbija proći kao u 19. ili 20. veku ostaje da se vidi.
Izvor: Fejsbučenje
