Пише: Витка Вујновић
Уз Саборну цркву Вазнесења Господњег – Храм Светог Спаса на Топлој у Херцег Новом, постојала је школа још давне 1769, а радила је цео век, све до 1869. године. Најпознатији њен ученик био је млади Раде Томов, потоњи српски владика црногорски и брдски, поглавар Старе Црне Горе и Брда, књижевник и филозоф – Петар Други Петровић Његош…
И коначно је та школа коју је похађао отета од заборава: у лепо уређеном простору чија је санација завршена у оквиру јубилеја 300 година „Топаљске комунитади“, отворен је Меморијално-музејски комплекс „Његошева школа“.
– Стара школа, у оквиру комплекса „Топаљске комунитади“, у којој је од 1825. до 1827. године основно образовање стекао Петар Други Петровић Његош, више од 120 година била је потпуно запуштена – каже архитекта-конзерватор Срђан Марловић. – Свест о постојању историјски изузетно важне школе била је, нажалост, у потпуности замрла, а објекат је служио као помоћни или као остава и складиште. Поводом прославе 300 година „Топаљске комунитади“ отпочели су рестаураторски радови на фасади, потом отвори замењени столаријом изведеном према изворним решењима, унутрашњост је у потпуности санирана од утицаја влаге, а ентеријер је доживео потпуну реконструкцију. Рестаурирано је изворно огњиште и дрвена таваница са каменим конзолама. Део аутентичних артефаката и намештаја који се налазио на осам различитих локација на простору Црне Горе, Србије и Босне и Херцеговине пронађен је и рестауриран.
Савремен израз у овом камерном простору, по речима нашег саговорника, остварен је концептом расвете, обликовањем конзолне витрине дужине 3,6 метара намењене излагању драгоцености, а сачувани су, између осталог, Његошев буквар и артефакти који су тада коришћени у образовању. Једна зона је делимично интерактивна и у њој посетиоци могу да доживе искуство седања у дрвеним скамијама.
Његошева школа данас живи и има одличну посету, а причи се додаје податак да је комплекс у коме је школа рубни део чудесног уског круга од свега 500 метара у једној улици у коме се налазе и Кућа нобеловца Иве Андрића и зграда у којој је стан имао Стеван Раичковић, а нешто ниже, уз обалу, стајала је и кућа писца Михајла Лалића.
Историја каже да је школу на Топлој организовао јеромонах Јосиф (Троповић), у скромној калуђерској ћелији, по одобрењу тадашњох аустроугарских власти. Похађало ју је из целе Боке од двадесетак до шездесетак ученика. Учили су чаславац, псалтир, рачуницу, црквено појање и италијански језик. Ту су се образовали углавном будући свештеници и калуђери, ређе трговци и поморски капетани.
„Раде Томов је тек на Топлој, код јеромонаха Троповића, стигао до првог и јединог, како-тако, регуларног свог учитеља“, записала је Исидора Секулић. „Образовање, и васпитање младог Рада поверено је Троповићу јер се јако ценио друштвени и културни углед средине у којој је живео и деловао. Раде је у школи на Топлој учио од средине 1825. до краја 1826. године.“
„Оштроуман, гојан и лијепо одјевен“
Иако нема много писаних историјских трагова о самом Његошевом школовању на Топлој, зна се да је са њим учио и сестрић његовог учитеља јеромонаха Јосифа (Троповића) – Петар Достанић. Он је касније постао учитељ школе на Топлој, а о Његошу је писао:
„Био је висок, оштрих плећа и гoјан“ и „лијепо одјевен…“, „био је оштроуман и памтљив, због чега га је учитељ и највише волио“.
О том периоду, нажалост, нема много података.
Према писању др. Михаила Вукчевића, од школе и учења на Његоша је више и благотворније утицала сама херцегновска средина и живот у њој, раскошна природа и доживљаји.
„У Новоме и на Приморју гледао је он море и затоне, крилате једрењаке који долазе и одлазе, упознао је палме и агаве, видео доста богатства и начина живота који се израдио под Млечићима, слушао песму и музику по нотама, дивио се гиздавим капетанима“, записала је још Исидора Секулић.
Вероватно због тог вишка „слободног времена“ отац Јосиф послао је поруку Петру Првом „да је његов синовац научио доста за једног калуђера, а да остало може научити и на Цетињу“. Нови је Његошу ипак остао инспирација, отуд похвала у „Горском вијенцу“:
„Нови Граде, сједиш накрај мора, и валове бројиш низ пучину како старац на камен сједећи, што набраје своје бројанице…“
Извор: Новости