Пише: Зоран Радовановић
По најави „врховног команданта“, фабрика је требало да буде отворена у марту или априлу. Доскора се мислило да ће бити у Шимановцима, где је седиште и ПР-ДЦ Жељка Митровића. Упућени тврде да ће се дронови производити у погонима панчевачке фабрике авиона Утва.
Иако би српска државна фирма за промет и производњу наоружања, муниције и војне опреме Југоимпорт СДПР и највећа израелска војна компанија Елбит системс, према најавама званичника, ускоро требало да отворе заједничку фабрику за производњу дронова, још се не зна ни њена тачна локација. Зна се само да нису биле тачне спекулације појединих медија да ће бити у Шимановцима, где је седиште приватне фирме за производњу беспилотних летелица ПР-ДЦ, у којој већински део од 52 одсто има власник Пинка Жељко Митровић, а остатак припадници породице Петрашиновић. Све гласније се, не без основа, наводи да би производња израелско-српских дронова могла да буде организована у погонима панчевачке фабрике авиона Утва.
Волстрит џурнал: Дронови Хезболаха постали су велика претња по Израел
Мада сви детаљи овог пословног подухвата и даље нису познати, у стручној јавности преовлађује мишљење да се ради о стратешки важном послу, који би домаћој војној индустрији требало да обезбеди приступ и овладавање најсавременијим технологијама у наменској производњи. С друге стране, није мало ни оних који тврде да се ради и о, благо речено, контроверзном пословном подухвату, пре свега због улоге Елбит система у акцијама израелске војске у Појасу Газе и на Западној обали, у којима је, према проценама УН, страдало више десетине хиљада палестинских цивила.
Србија са Елбит системом већ уговорила куповину наоружања за две милијарде долара
Како год, ако је судити по најавама председника Александра Вучића, заједничка фабрика дронова већ у догледно време биће реалност. „Ускоро отварамо прву фабрику веома озбиљних дронова у нашој земљи, најозбиљније светске продукције“, рекао је он 7. марта. Додуше, пре тога, крајем 2025, рекао је и да ће она почети да ради у марту или априлу ове године. И није то једино обећање које није испуњено.
Иако Вучић никад јавно није открио име страног партнера, у међувремену се сазнало да је то највећа војна, а уједно и највреднија од свих компанија чијим се акцијама тргује на берзи у Тел Авиву. Србија је лане са Елбитом потписала два уговора о куповини њихових производа за скоро две милијарде долара. Тим уговорима Елбит се обавезао да Србији испоручи напредне артиљеријске системе ПУЛС, борбене дронове хермес, ракете и дронове дугог домета, системе за електронско ратовање…
Некадашњи генерални директор Застава оружја указује да Израел традиционално пажљиво чува кључне технологије беспилотних летелица, па је мало вероватно да ће изворни софтвер, најнапреднији сензори и комплетна пројектна документација да буду пренети у Србију у потпуности, али да ће упркос томе домаћа војна индустрија имати користи од тог аранжмана
Србија је, с друге стране, извоз муниције и наоружања у Израел за само две године, између 2023. и 2025, повећала скоро 37 пута, са 3,1 на 114 милиона евра. Тако је Израел Србији постао четврта најважнија извозна дестинација изван Европе, а наша земља убедљиво најзначајније тржиште израелске војне индустрије на Балкану, па и шире. Делу домаће јавности посебно „боде очи“ то што се пословна сарадња са Израелом динамично шири баш у време појачаних израелских војних акција у Појасу Газе и на Западној обали, због чега је Међународни кривични суд у Хагу у новембру 2024. издао званични налог за хапшење израелског премијера Бањамина Нетенијахуа.
У заједничкој фирми Израелци ће имати 51 одсто, а Србија 49 одсто
Уз то, 7. јуна у Београду је више десетина грађана демонстрирало због најављеног отварања заједничке израелско-српске компаније за производњу дронова. Оно што се за сада зна је да ће израелски Елбит имати већински удео од 51, а Југоимпорт преосталих 49 одсто. Стручњаци процењују да таква власничка структура сведочи да ће већински партнер обезбедити трансфер најсавременије технологије у производњи беспилотних летелица – лиценце, софтверска решења и патенте за управљање и аутономију дронова, а Југоимпор СДПР локацију (Утва из Панчева), раднике и производњу механичких делова, с тим што ће у то вероватно бити укључене још неке домаће војне фабрике.
У заједничкој фабрици Елбит ће имати већински удео од 51, а Југоимпорт преосталих 49 одсто, а заузврат је његова обавеза да обезбеди локацију (Утва из Панчева), раднике и производњу механичких делова, с тим што ће у то вероватно бити укључене још неке домаће војне фабрике
У новој фабрици, према доступним подацима, производиће се две различите класе војних беспилотних летелица, које покривају различите оперативно-тактичке нивое на ратишту. Први тип је тешки тактички мултикоптер са ротационим крилима – краткодометни дрон велике носивости. Други је напреднији, бржи, има већи домет и може да лети на висини изнад шест километара. Обе летелице биће направљене од напредних материјала, „упакованих“ у аеродинамични облик према Елбитовим техничко-технолошким решењима.
Шта о новом конкуренту кажу у Митровићевом ПР-ДЦ-у
Сувласник и главни инжењер за вазухопловство ПР-ДЦ-а Милош Петрашиновић за Радар каже да та компанија „нема никакве информације о заједничкој производњи високософистицираних дронова Југоимпорта СДПР и израелског Елбита“. С пословне стране, истиче он, „здрава конкуренција је увек добродошла, нарочито ако доприноси ангажовању домаћих стручњака и стицању знања и технологија које до сада нису биле присутне на нашем тржишту“.
Наш саговорник се нада да ће „такви пројекти да омогуће квалитетне услове за рад и професионални развој домаћих инжењера и стручњака“. Петрашиновић каже да не може дати „стручно мишљење о читавом пројекту, јер не располаже информацијама о његовом садржају, циљевима и техничким карактеристикама“.шњи генерални директор Застава оружја, који је 2007. у Крагујевац довео амерички Ремингтон, сматра да је један од главних мотива Србије за сарадњу са Елбитом „приступ израелској технологији и стручном знању, пошто Израел спада међу светске лидере у производњи дронова“. На основу досадашњих искустава из сличних међународних пројеката, верује да би Србија у тој сарадњи могла да оствари значајну корист, али да вероватно неће добити комплетну израелску технологију. Упркос томе за Србију је изузетно важно што ће домаћа војна индустрија стећи знања у областима управљања беспилотним системима, интеграције наоружања, система везе и преноса података, те серијске производње савремених дронова, сматра он.
Ирански дронови у рату у Украјини: Помоћ Израела непријатељу јеврејског архинепријатеља
„Израел, међутим, традиционално пажљиво чува кључне технологије беспилотних летелица, па је мало вероватно да ће изворни софтвер, најнапреднији сензори и комплетна пројектна документација да буду пренети у Србију у потпуности. Са становишта српске наменске индустрије, највећи добитак могао би да буде развој домаће мреже коопераната. У том случају би компаније, као што су Југоимпорт СДПР, Утва и друге могле временом да преузимају све већи удео у производњи. Процењујем да би у почетку домаће учешће могло да буде од 30 до 50 одсто вредности производње, доцније и више. Истовремено, сарадња са Елбитом могла би значајно да допринесе развоју домаћих беспилотних летелица, чак и ако не дође до потпуног трансфера израелске технологије. Ако пројекат Југоимпорта и Елбита буде успешно реализован, могуће је да домаћа војна индустрија наредних година развије нову генерацију беспилотних летелица, заснованих на стеченим искуствима. То је пут којим су ишле и неке друге земље које данас имају сопствене програме дронова“, истиче Грујовић за Радар.
Политички и комерцијални мотиви власти у Србији
Осим приступа технологијама и знању једне од најнапреднијих војних компанија Израела, Вук Вуксановић, предавач на Одељењу за ратне студије на лондонском Кингс колеџу сматра да је мотив Србије за сарадњу са Елбитом и потенцијална зарада од продаје заједнички произведених дронова. Уз то, овдашња власт има и политички мотив за јачање војне и друге сарадње са Израелом, јер ту државу види као „пречицу до Беле куће“. Израел, пак, настоји да осигура ланац снабдевања „изван свог дворишта, које је у константној конфликтној зони“, рекао је Вуксановић за БИРН.
И други познаваоци међународних (не)прилика сматрају да Вучић јачањем сарадње са Израелом, традиционалним савезником САД, настоји да купи наклоност Беле куће у борби за опстанак на власти. С тим у вези подсећају да је приближавање Београда и Тел Авива почело потписивањем Вашингтонског споразума у јесен 2020, у присуству председника Доналда Трампа. Србија је тим споразумом, вољом Александра Вучића, обећала да ће амбасаду из Тел Авива преместити у Јерусалим, док је Израел брзометно признао Косово, али је 2024. остао уздржан приликом гласања о Резолуцији Генералне скупштине, којом се 11. јул проглашава за Међународни дан сећања на геноцид у Сребреници.
Грујовић истиче да је оружје увек било и остало и „политичка роба“. Он председнику замера то што се оглашава о овом послу. Раније су се слични послови везани за пренос технологије и производњу водили као пословне тајне и добијали шифре. Као пример наводи Кол 6, пројекат изградње шест надземних и подземних војних фабрика у Ираку током 80-их година, под кодним називом Кол(убара) 1, 2, 3, 4, 5 и 6. Овако смо, сматра Грујовић, узнемирили део домаће јавности, навукли бес неких, нарочито ратом погођених, а вероватно и појединих суседних земаља.
Невоља је, међутим, што актуелна власт воли да се хвали. А и шта ће јој фабрика дронова, ако на томе не може да се убере и неки политички поен.
Извор: Радар
