Piše: Vitka Vujnović
Uz Sabornu crkvu Vaznesenja Gospodnjeg – Hram Svetog Spasa na Toploj u Herceg Novom, postojala je škola još davne 1769, a radila je ceo vek, sve do 1869. godine. Najpoznatiji njen učenik bio je mladi Rade Tomov, potonji srpski vladika crnogorski i brdski, poglavar Stare Crne Gore i Brda, književnik i filozof – Petar Drugi Petrović Njegoš…
I konačno je ta škola koju je pohađao oteta od zaborava: u lepo uređenom prostoru čija je sanacija završena u okviru jubileja 300 godina „Topaljske komunitadi“, otvoren je Memorijalno-muzejski kompleks „Njegoševa škola“.
– Stara škola, u okviru kompleksa „Topaljske komunitadi“, u kojoj je od 1825. do 1827. godine osnovno obrazovanje stekao Petar Drugi Petrović Njegoš, više od 120 godina bila je potpuno zapuštena – kaže arhitekta-konzervator Srđan Marlović. – Svest o postojanju istorijski izuzetno važne škole bila je, nažalost, u potpunosti zamrla, a objekat je služio kao pomoćni ili kao ostava i skladište. Povodom proslave 300 godina „Topaljske komunitadi“ otpočeli su restauratorski radovi na fasadi, potom otvori zamenjeni stolarijom izvedenom prema izvornim rešenjima, unutrašnjost je u potpunosti sanirana od uticaja vlage, a enterijer je doživeo potpunu rekonstrukciju. Restaurirano je izvorno ognjište i drvena tavanica sa kamenim konzolama. Deo autentičnih artefakata i nameštaja koji se nalazio na osam različitih lokacija na prostoru Crne Gore, Srbije i Bosne i Hercegovine pronađen je i restauriran.
Savremen izraz u ovom kamernom prostoru, po rečima našeg sagovornika, ostvaren je konceptom rasvete, oblikovanjem konzolne vitrine dužine 3,6 metara namenjene izlaganju dragocenosti, a sačuvani su, između ostalog, Njegošev bukvar i artefakti koji su tada korišćeni u obrazovanju. Jedna zona je delimično interaktivna i u njoj posetioci mogu da dožive iskustvo sedanja u drvenim skamijama.
Njegoševa škola danas živi i ima odličnu posetu, a priči se dodaje podatak da je kompleks u kome je škola rubni deo čudesnog uskog kruga od svega 500 metara u jednoj ulici u kome se nalaze i Kuća nobelovca Ive Andrića i zgrada u kojoj je stan imao Stevan Raičković, a nešto niže, uz obalu, stajala je i kuća pisca Mihajla Lalića.
Istorija kaže da je školu na Toploj organizovao jeromonah Josif (Tropović), u skromnoj kaluđerskoj ćeliji, po odobrenju tadašnjoh austrougarskih vlasti. Pohađalo ju je iz cele Boke od dvadesetak do šezdesetak učenika. Učili su časlavac, psaltir, računicu, crkveno pojanje i italijanski jezik. Tu su se obrazovali uglavnom budući sveštenici i kaluđeri, ređe trgovci i pomorski kapetani.
„Rade Tomov je tek na Toploj, kod jeromonaha Tropovića, stigao do prvog i jedinog, kako-tako, regularnog svog učitelja“, zapisala je Isidora Sekulić. „Obrazovanje, i vaspitanje mladog Rada povereno je Tropoviću jer se jako cenio društveni i kulturni ugled sredine u kojoj je živeo i delovao. Rade je u školi na Toploj učio od sredine 1825. do kraja 1826. godine.“
„Oštrouman, gojan i lijepo odjeven“
Iako nema mnogo pisanih istorijskih tragova o samom Njegoševom školovanju na Toploj, zna se da je sa njim učio i sestrić njegovog učitelja jeromonaha Josifa (Tropovića) – Petar Dostanić. On je kasnije postao učitelj škole na Toploj, a o Njegošu je pisao:
„Bio je visok, oštrih pleća i gojan“ i „lijepo odjeven…“, „bio je oštrouman i pamtljiv, zbog čega ga je učitelj i najviše volio“.
O tom periodu, nažalost, nema mnogo podataka.
Prema pisanju dr. Mihaila Vukčevića, od škole i učenja na Njegoša je više i blagotvornije uticala sama hercegnovska sredina i život u njoj, raskošna priroda i doživljaji.
„U Novome i na Primorju gledao je on more i zatone, krilate jedrenjake koji dolaze i odlaze, upoznao je palme i agave, video dosta bogatstva i načina života koji se izradio pod Mlečićima, slušao pesmu i muziku po notama, divio se gizdavim kapetanima“, zapisala je još Isidora Sekulić.
Verovatno zbog tog viška „slobodnog vremena“ otac Josif poslao je poruku Petru Prvom „da je njegov sinovac naučio dosta za jednog kaluđera, a da ostalo može naučiti i na Cetinju“. Novi je Njegošu ipak ostao inspiracija, otud pohvala u „Gorskom vijencu“:
„Novi Grade, sjediš nakraj mora, i valove brojiš niz pučinu kako starac na kamen sjedeći, što nabraje svoje brojanice…“
Izvor: Novosti
