Пише: Вилијам Данкерли
Превод: Журнал
Напори да се оконча рат у Украјини управо су претрпјели озбиљан ударац. Новоизабрани њемачки канцелар Фридрих Мерц, још ни мјесец дана на дужности, изашао је с приједлогом који директно подрива мировну иницијативу коју подржавају Сједињене Државе.
С друге стране, Доналд Трамп жели да доведе Украјину и Русију за исти сто и да постигну мирно рјешење. Он је веома усредсређен на то да се заустави крвопролиће у Украјини.
Међутим, Мерц сада наступа с иницијативом која иде у супротном смјеру — он, изгледа, подржава испоруку њемачких ракета Taurus Украјини.
И сама идеја да се Украјини дају далекометне ракете већ дуже вријеме буди велико негодовање у Москви.
У септембру 2024. године, Владимир Путин је изјавио да би употребу западних далекометних ракета од стране Украјине сматрао директним увлачењем земаља добављача у рат с Русијом. Запријетио је озбиљним посљедицама ако до тога дође.
Оваква реторика подсјећа на познати говор предсједника Џона Кенедија током Кубанске ракетне кризе, када је народу поручио: „Политика ове државе биће да се сваки нуклеарни пројектил испаљен с Кубе на било коју земљу у западној хемисфери сматра нападом Совјетског Савеза на Сједињене Државе, што ће захтијевати пуну осветничку акцију против Совјетског Савеза.”
Прича о Таурусима: Њемачки канцелар мења тон о миру и ракетама
У ствари, Сједињене Државе, Велика Британија и Француска већ су Украјини испоручиле далекометне ракете: амерички ATACMS и британско-француске Storm Shadow/SCALP. Земље испоручитељице су прошле године дозволиле Кијеву да тим пројектилима гађа циљеве унутар Русије. Међутим, с обзиром на њихов ограничен домет, ове ракете нису биле пријетња самој Москви, па Русија није узвратила директним нападима на те земље.
Њемачке ракете Taurus, с друге стране, имају довољан домет да погоде срце Кремља — симбол и центар руске моћи. Управо због тога изазивају нову дозу забринутости.
Шта додатно збуњује јесте да је сам Фридрих Мерц, прије него што је постао канцелар, промовисао сопствени мировни план за Украјину у коме су управо Тауруси имали централну улогу. У интервјуу за Stern изјавио је: „Ако будем изабран, даћу Путину ултиматум да оконча рат у Украјини у року од 24 сата. Ако одбије, снабдјећу Украјину далекометним ракетама Taurus и дозволити ударе на територији Русије.“
Ипак, 26. маја, Украјинска правда је пренијела да је Мерц након преузимања функције промијенио став и поручио да ће се одлуке око наоружања доносити у сарадњи с савезницима. Додао је и да не жели јавно да говори о конкретним врстама оружја које се шаљу Украјини.
Сада, изгледа, поново мијења реторику — управо потиче ударне наслове својим новим изјавама о конкретном оружју.
Зашто Мерц износи ставове који су у нескладу једни с другима, па често и са истином? Да ли је ријеч о политичком маневру, унутрашњем притиску, жељи да се удовољи савезницима, или нечем трећем — остаје да се види.
26. маја DW.com је објавио: „Њемачки канцелар Фридрих Мерц у понедјељак је најавио да су Њемачка, Француска, Велика Британија и САД укинуле ограничења у погледу домета оружја које се шаље Украјини ради подршке у борби против Русије.”
Његова формулација „ограничења у погледу домета” односи се на ограничења која земље добављачи постављају у погледу начина на који Украјина смије користити ракете, односно до ког домета и на којим циљевима.
Мерц овим изјавама оставља утисак да су се те државе недавно састале и заједнички донијеле одлуку о укидању ограничења, зар не?
Али то није истина. Остале државе су још прошле године појединачно укинуле ограничења и дале зелено свјетло Украјини да користи њихове далекометне ракете за ударе на руску територију. Није било никаквог новог споразума.
Међународна опасност коју је изазвала Мерцова изјава огледа се у импулсивној реакцији Русије. Портпарол Кремља Дмитриј Песков без провјере је прихватио Мерцове ријечи као чињеницу и назвао његову изјаву озбиљном ескалацијом. То не говори баш у прилог Песковљевој проницљивости.
На срећу, њемачки потпредсједник владе Ларс Клингајл препознао је опасност у Мерцовој неодговорној и нетачној изјави. Клингајл је за медије јасно поручио: „Желио бих да нагласим да не постоји нови договор који превазилази оно што је чинила претходна влада.”
Поврх свега, Мерц сада ипак говори о конкретном оружју, супротно свом ранијем ставу да не жели јавно расправљати о појединачним системима.
Погледајмо извјештај агенције АП од 28. маја: „Њемачки канцелар Фридрих Мерц у сриједу је обећао да ће помоћи Украјини да развије сопствене далекометне ракетне системе који неће бити подложни никаквим западним ограничењима у погледу употребе и циљева, у оквиру украјинске борбе против руске инвазије.”
Шта није у реду с том изјавом? Прије свега, као што је већ речено, земље које су Украјини доставиле далекометне ракете већ су укинуле „западна ограничења у погледу употребе и циљева.” Мерц не може поново укидати нешто што више не постоји.
А онда је ту и питање њемачке помоћи Украјини у производњи ракета на њеној територији. Да ли Мерц заиста вјерује да ће, ако се ракете производе у Украјини, Њемачка бити поштеђена од руског одговора? На то се не би требало кладити.
Мерц је на конференцији за медије изјавио: „Ово је почетак новог облика војно-индустријске сарадње између Њемачке и Украјине, која има велики потенцијал,” према извјештају са kp.ru од 28. маја. Ја бих рекао да та сарадња има велики потенцијал за опасност.
CBS News је цитирао руског министра спољних послова Сергеја Лаврова: „Њемачка клизи низ исту стрмину којом је већ неколико пута у прошлом вијеку прошла — све до свог краха. Надам се да ће одговорни политичари у тој земљи ипак извући прави закључак и зауставити то лудило.”
То је суптилна, али јасна алузија на улогу Њемачке у два свјетска рата у прошлом вијеку. Изненађујуће је да је Лавров, иначе вјешт дипломата, уопште изговорио тако нешто. Та изјава би могла додатно подгријати већ прегријану ситуацију.
Ипак, Лавров је у праву у једном — Мерцово лудило мора бити заустављено.
Можда би предсједник Трамп могао хитно увести санкције против Мерца и зауставити његово мијешање у развој мировног плана.
Мерц је већ угостио Зеленског у Берлину. Могуће је да је додатно надувао већ претјерана Зеленског очекивања о чистој војној побједи над Русијом. А како ће се то одразити ако и када Зеленски буде сједао за преговарачки сто?
Трамп се озбиљно разбјеснио на Путина након руског напада на Кијев 25–26. маја. Reuters је тај напад назвао „највећим ваздушним ударом у рату против Украјине.” Трагично, погинуло је око 12 људи.
Али тако релативно мали број жртава у нападу тог обима и домета указује на то да није био усмјерен на цивиле. Чуо сам да је мета била фабрика за производњу дронова и ракета.
У поређењу с тим, потенцијални број цивилних жртава који би могао проистећи из наставка Мерцових активности готово је несагледив.
Он практично поставља мету на Берлин. Русија већ сада има капацитет да директно погоди у сам центар.
RT.com је извјестио: „Русија не искључује директан удар на Берлин уколико њемачко особље помогне Украјини у навођењу напада на Москву путем ракета Taurus које испоручи Њемачка.”
Хушкање? Можда. Али размислимо о ланцу догађаја који би то могао покренути.
Сада је вријеме да се Трамп озбиљно наљути на Мерца.
Вилијам Данкерли (William Dunkerley) је аналитичар медијског пословања, стручњак за међународни развој и стратегије промјена, као и аутор више књига, монографија и чланака. Има искуства као уредник и издавач информација из медијске индустрије, са додатном експертизом у области медијског пословања и садржаја у посткомунистичким земљама .
Данкерли је такође аутор књига као што су Litvinenko Murder Case Solved и Phony Litvinenko Murder, и служи као виши сарадник на Америчком универзитету у Москви
Извор: RonPaulInstitute
